Живко Влаховић

Додај везе
С Википедије, слободне енциклопедије
Живко Влаховић
Живко Влаховић у Београду, 2020. године.
Лични подаци
Датум рођења(1995-04-20)20. април 1995. (29 год.)
Место рођењаПариз, Француска

Живко Влаховић (Париз, 20. април 1995) је француски преводилац, издавач и новинар српског порекла.

Биографија[уреди | уреди извор]

Рођен је 20. априла 1995. године у Паризу. Након средње књижевне је завршио основне студије из славистике на Сорбони. Затим  је магистрирао француску лингвистику и завршио мастер на  смеру  издаваштво-превођење. Бави се претежно превођењем и издаваштвом. Поред тога организује књижевне вечери и промовише српску и француску културу. Тренутно живи и ствара на релацији Париз-Београд[1].

Књижевна делатност[уреди | уреди извор]

Превођење[уреди | уреди извор]

Књижевним превођењем је почео самостално да се бави 2017. године након што је на факултету заједно са студентима преводио Женске разговоре Душка Радовића, Грозданин кикот Хамза Хума, новеле Нафије Сарајлић и пет епизода босанске серије Јасмина Дураковића под називом Добродошли у Оријент експрес. Први превод, роман Александра Гаталице Соната за лошег човека, му је објављен у издању француске издавачке куће НОН ЛИЈУ у септембру 2020. године. Потом је од истог аутора превео роман Еурипидова смрт и драму 1918 : Последња ратна година која ће бити објављена 1. децембра 2021. у издању издавачке куће Славитуд. Затим је превео роман Прелест који ће бити објављен у издању издавачке куће БЕЛВИЛ 14. јануара 2022. Тренутно преводи прозу Мухарема Баздуља и Ане Милош[1].

Удружење Славитуд[уреди | уреди извор]

Док је био учесник Сајма балканских књига у Паризу, Живко Влаховић је предложио Сорбони организацију Сајма славистике који се одржао  први пут 1. октобра 2021.[2] Тим поводом је у августу 2020. отворио удружење Славитуд, чија је главна мисија промовисање словенске културе у Француској, али и које се такође бави издаваштвом.[3] У априлу 2021. је објављена Нова БХЦС поезија у Француској (Nouvelle poésie BHCS) у којој су Живко Влаховић, Весна Бојовић и Јелена Михајловић превели 55 песника из Босне, Хрватске, Црне Горе и Србије.[4] 1. децембра ће бити објављена драма Александра Гаталице 1918 : Последња ратна година (1918 : La dernière année de guerre).[5]

У фебруару 2021. је основана и награда Славитуд за најбољу збирку песама у региону коју је освојила млада песникиња Александра Батинић за збирку Мало присуство.[6]

У мају 2022. је основана награда Славитуд за најбоље прозно дело 2021/2022 године, коју је освојио Берислав Благојевић.[7]

У новембру 2022. године је са издавачком кућом отвроио часопис "Panache" у којем се сваког месеца објављују писци из региона чији су одломци преведевни на француски.[8]

Преводи[уреди | уреди извор]

  • Conversations de femmes, Duško Radović, 2017.[9]
  • Sonate pour un homme immoral, Aleksandar Gatalica, 2020. (ISBN FR : 978-2-35270-304-4)[10]
  • Nouvelle poésie BCMS, E-book 2021. (ISBN FR : 978-2-492799-00-6)
  • 1918 : La dernière année de guerre, Aleksandar Gatalica, 2021 (ISBN FR : 978-2-492799-01-3)[5]
  • Errance, Filip Grbić, 2022. (ISBN FR : 979-10-95604-41-9)[11]
  • Les étrangers à Belgrade, Blaza l'inspecteur ripou, 2022 (le fantôme de la liberté)[12]
  • Trois premiers chapitres du Concert de Muharem Bazdulj, 2022 (le fantôme de la liberté)[13]
  • La Forêt de Ana Milos, 2022 (le fantôme de la liberté).[14]
  • Le nu du matin de Radoslav Milenkovic, 2022 (Panache). [15]
  • La promesse de Lazar Ristovski, 2022 (le fantôme de la liberté).[16]
  • Elle de Ljubica Kubura, 2022 (le fantôme de la liberté). [17]
  • Vera Pavladoljska de Matija Beckovic, 2022 (le fantôme de la liberté).[18]
  • Le Concert, Muharem Bazdulj, 2023 (ISBN FR : 9782493823090).[1]
  • La mort d'Euripide, Aleksandar Gatalica, 2024 (ISBN FR : 978-2-9583187-3-4).[2]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б „ПРЕВОД – ИЗВОРНИ И ЦИЉНИ (АВЕРИНЦЕВ, ГРБИЋ, НИКОЛИЋ И ВЛАХОВИЋ)”. Stella polare (на језику: српски). 2021-11-22. Приступљено 2022-08-02. 
  2. ^ admin (2021-10-02). „SAJAM SLAVISTIKE NA SORBONI: Zajednički slovenski poduhvat”. Preokret (на језику: енглески). Приступљено 2022-08-02. 
  3. ^ Artkum (2021-05-02). „Živko Vlahović: Srpska književnost je priznata u Francuskoj”. Pokazivač (на језику: српски). Приступљено 2022-08-02. 
  4. ^ „Najvažnije vijesti svakog dana”. Pobjeda. Приступљено 2022-08-02. 
  5. ^ а б Gatalica, Aleksandar (2021). 1918, la dernière année de guerre. Превод: Vlahovic, Zivko; Vlahovic, Jovana. Paris: Slavitude. ISBN 978-2-492799-01-3. 
  6. ^ Rakulj, Milan (2021-03-17). „Nagrada "Slavitude" Aleksandri Batinić: Književni proboj na francusko tržište”. Nezavisne novine (на језику: српски). Приступљено 2022-08-02. 
  7. ^ „Banjalučki pisac Berislav Blagojević dobitnik regionalne književne nagrade “Slavitude”” (на језику: бошњачки). Приступљено 2022-11-05. 
  8. ^ Нпортал (2022-11-04). „МЛАДИ ПРЕВОДИЛАЦ ЖИВКО ВЛАХОВИЋ НА ВИСИНИ ЗАДАТКА: "Имам обавезу према својој култури и свом народу"”. Нпортал (на језику: српски). Приступљено 2022-11-05. 
  9. ^ „Conversations de femmes”. www.culture-sorbonne.fr (на језику: француски). Архивирано из оригинала 29. 06. 2022. г. Приступљено 2022-08-02. 
  10. ^ Gatalica, Aleksandar (2020). Sonate pour un homme immoral. A la marge. Превод: Vlahovic, Zivko. Paris: Non lieu. ISBN 978-2-35270-304-4. 
  11. ^ Grbic, Filip (2022). Errance. Превод: Vlahovic, Zivko. Paris: Belleville éditions. ISBN 979-10-95604-41-9. 
  12. ^ ripou, Blaža, l'inspecteur (2022-08-16). „Les étrangers à Belgrade”. revue-litteraire (на језику: француски). Приступљено 2022-09-21. 
  13. ^ Bazdulj, Muharem (2022-09-20). „Le concert”. revue-litteraire (на језику: француски). Приступљено 2022-09-21. 
  14. ^ Miloš, Ana (2022-09-21). „La Forêt (extrait)”. revue-litteraire (на језику: француски). Приступљено 2022-11-05. 
  15. ^ „Radoslav Milenkovic”. slavitude.fr (на језику: француски). 2022-10-29. Приступљено 2023-01-02. 
  16. ^ Ristovski, Lazar (2022-11-20). „La promesse”. revue-litteraire (на језику: француски). Приступљено 2023-01-02. 
  17. ^ Kubura, Ljubica (2022-12-08). „ELLE”. revue-litteraire (на језику: француски). Приступљено 2023-01-02. 
  18. ^ Bećković, Matija (2022-12-29). „Vera Pavladoljska”. revue-litteraire (на језику: француски). Приступљено 2023-01-02. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Живко_Влаховић&oldid=27689591”