Иван Парчетић

иван парчетић
Иван Парчетић
Лични подаци
Датум рођења	1911.
Место рођења	Сомбор, Аустроугарска
Датум смрти	1943.
Место смрти	Маршенка, Руска СФСР, СССР
Професија	трговачки радник
Деловање
Члан КПЈ од	1939.
Учешће у ратовима	Народноослободилачка борба

Иван Парчетић (1911-1943), трговачки радник, члан КПЈ и политички комесар „Штаба партизанских одреда ПК КПЈ за западну Бачку и Барању". Умро је од тифуса у логору 1943. године.

Биографија

Иван Парчетић је рођен 1911. у Сомбору, у радничкој породици, родитељи су му били надничари. Како је рано остао без оца мајка преузима потпуну бригу о њему, и његовом каснијем школовању у Трговачкој школи. У својој раној младости опробао се и у песништву и сликарству, неке његове слике и данас чува народни музеј. Године 1927. постаје шегрт у трговини са текстилном робом " Господар Браће Б. Рајића ", од 1930. године када постаје трговачки помоћник забрањује мајци да ради и у потпуности преузима бригу о њој и кући. Иван се доста интерсеовао за спорт у слободно време бавио се трчањем, пливањем, дизањем тегова али је посебну наклоност и таленат испољио према шаху. У сећање на њега 1964. оснива се турнир у шаху и даје му се име " Интернационални турнир Иван Парчетић ", и одржавао се на сваке две године до 1980. године.

После повратка из војске 1936. године запошљава се у највећој трговини текстилне робе у Сомбору „Раич и Полачек“, Тамо упознаје Славка Раданова који га је заинтересовао за социјалистичке идеје. Обојица се на иницијативу сомборских комуниста запошљавају у предузећу „С. Милинов“ у Загребу, да би могли да учествују на заседању „Уједињеног Радничког Синдиката“ где су представљали Сомбор. Иако су у Загребу имали добар посао и све могућности које велики град даје због носталгије враћају се у Сомбор, Иван се враћа у стару фирму где је некада радио, а Славко оснива нову фирму за промет текстилом „Раданов и Коњовић“ у коју ће 1939. године прећи и Иван, који те је године примљен у КПЈ, где ће моћи несметано да обавља свој илегални политички рад.

У марту 1941. Иван ће са осталим сомборским комунистима јавно демонстрира против споразума Цветковић-Мачек, средином марта 1941. бива мобилисан у војску Краљевине Југосалвије, међутим убрзо по капитулацији земље, Иван се враћа у Сомбор и наставља свој рад. Следећи директиве КПЈ за Војводину формиран је „Штаб партизанских одреда ПК КПЈ за западну Бачку и Барању", где је Иван постављен за политчког комесара. Иван је као и остали секретари партијиских ћелија, у својој партиској ћелији организовао неколико диверзија, њихове диверзије као што су пресеање телефонских водова, саботаже пруга и паљење жита прекинуло је велико хапшење у августу 1941. године, тада је ухваћен Вујадин Секулић приликом покушаја паљења жита, убрзо су мађарски агенти похватали и остале из партијске ћелије, 14. августа 1941. године је стрељан Бане Секулић.

Две недеље након стрељања остале пребацју у сегедински затвор „Чилаг“. На суђењу које је трајало од 7. до 12. фебруара 1942. године Иван Парчетић је осуђен на 12 година робије, 1. марта 1942. године пребачени су у Калочински затвор поред Баје.

Средином 1942. године мађарска војска је формирала од 900 затвореника пет кажњеничких чета са по 180 људи и шаљу их на руски фронт, међу њима је и Иван Парчетић. Када су дошли у СССР били стационарани у напуштене и полусрушене куће руских сељака у селу Гремјачје на Дону, тамо су обављали најгоре послове за мађарску војску, сахрањивање мртвих, копање ровова итд, доста их је том приликом погинуло од залуталих метака. Било је доста пребега у Црвену армију, што су мађарски официри строго кажњавали.

Приликом повлачења мађарске војске Сомборци су остајали у сеоским кућама, мислили су да ће Совјети знати ко су они да су на силу ту доведени, међутим Совјети су их заједно са осталим непријатељских војницима ставили у логор близу града Маршенка, у том логору од последица тифуса 1943. умире Иван Парчетић. Тек педесетак дана после југословенски борци бивају издвојених од непријатељских, и спроведени су у специјалне центре и болнице ради опоравка, од преживелих бораца формира се Прва југословенска бригада у селу Карсјово, била је подређена Црвеној армији, са којом у Југославију стигла преко Кладова 1944. године.

Споменик Ивану Парчетићу у Сомбору

Дом ученика „Иван Парчетић” у Сомбору

У спомен на Ивана Парчетића, једна улица у Сомбору и дом ученика средњих школа носе његово име.

Литература

• Иван Парчетић, Лепосава Кљајић, Просвета Сомбор, Сомбор, 1988. година