Баја

Овај чланак или један његов део нема никакве независне и поуздане изворе. Помозите да се овај чланак побољша тако што ћете унети одговарајуће референце. Текст који не садржи референце може бити доведен у питање, а потом и уклоњен.

За насељено место у Француској види Баја (Жиронда). За остале употребе види Баја (вишезначна одредница)

Координате: 46° 11' 00″ СГШ 18° 57' 13″ ИГД

Баја мађ. Baja
Главни трг Баје, Трг свете Тројице, са градском кућом

Основни подаци
Држава	Мађарска
Регион	Регија велике јужне равнице
Жупанија	Бач-Кишкун
Котар	Баја
Становништво
Становништво (2011.)	37.508
Густина становништва	211 ст/km²
Положај
Координате	46°11′00″N 18°57′13″E / 46.18337, 18.95373
Временска зона	UTC+1, лети UTC+2
Површина	177,61 km²
Баја Баја на мапи Мађарска
Остали подаци
Поштански код	6500
Позивни број	79
Веб-страна	www.bajavaros.hu

Баја (мађ. Baja, нем. Frankenstadt) је град у јужној Мађарској. Други је по величини у жупанији Бач-Кишкун, после Кечкемета који је седиште ове жупаније. Баја је седиште истоименог округа у оквиру дате жупаније.

Баја је позната и по вишевековној присутности српске мањине, некада бројније, а данас и даље присутне. У градском језгру постоји Српска православна црква, а у граду делује и српска мањинска самоуправа.

Порекло назива[уреди]

Назив града води порекло из турског језика, где значи „бик“. Баја се на латинском језику зове Francillo, а овоме је близак назив на немачком - Frankenstadt.

Природни услови[уреди]

Баја се сместила у јужном делу Мађарске, на 20 км северно од границе са Србијом. Главни град, Будимпешта, се налази 185 км северно од Баје.

Рељеф: Баја се налази у средишњем делу Панонске низије. Подручје око града је равничарско. Надморска висина града креће се 87-105 м.

Клима: У Баји влада умерено континентална клима.

Воде: Баја је најнижи мађарски град на десној обали Дунава, пре његовог утока у Србију. Град се образовао на месту улива речице Шуговице у Дунав. Овај део Подунавља је прилично мочварни, па се западно и јужно од града пружају бројне мочваре и ритови. Мочварно подручје јужно од града, Карапанџа, је државни национални парк.

Историја[уреди]

Марина на уливу Шуговице у Дунав

Трг Калмана Тота

Мост Иштвана Тора преко Дунава

Баја ноћу

Насеље на овом месту први пут се спомиње 1308. године.

Током 16. и 17. века Баја је била обласно средиште у оквиру отоманске царства, због чега је била опасано бедемима. У ово време у граду се насељавају православни Срби и католички Буњевци.

Са доласком Хабзбурговаца на крају 17. века у граду се почињу насељавати и Немци, Мађари и Јевреји. Насељавање није било јако, па Буњевци, под називом Далматинци, задржавају већину до краја 18. век.

Током 19. века Баја постаје важно саобраћајно чвориште на Дунаву, где су се укрштали сувоземни путеви са воденим. У ово време Баја се налазила у северном делу Бач-бодрошке жупаније, где је представљала индустријски најнапредније насеље.

После Првог светског рата Баја је две године била у оквиру тзв.Српско-мађарске републике Барања-Баја. Тријанонским споразумом 1920. град је потпао под новоосновану Мађарску. Град се нашао на самом југу, недалеко од границе са тадашњом Краљевином Срба, Хрвата и Словенаца. Истовремено град постаје средиште преосталог дела Бач-Бодрошке жупаније у Мађарској, као и његово привредно и културно средиште.

Током Другог светског рата уништено је дотад бројно јеврејско становништво, а после рата већина такође бројних Немаца је принудно исељена у матицу.

Данас Баја слови за средиште јужног дела Бач-Кишкун жупаније.

Становништво[уреди]

Према попису из 2011. године број становника Баје је око 37.500. У граду постоји и 15.613 домаћинстава (2001. г.).

Историјско кретање: Последњих сто година број становника у Баји је повећан за свега 50% и то првенствено до 1970-их година. После тога број становника је мање-више стагнирало.