Каљави коњ

Додај везе
С Википедије, слободне енциклопедије
Каљави коњ
Насловна страна првог издања књиге (Пчелица: Чачак, 2015)
Настанак и садржај
АуторВесна Алексић
ЗемљаСрбија
Језиксрпски
Жанр / врста делаСловенска митологија / Приповетке
Издавање
ИздавачПчелица, Чачак
Датум2015.

Каљави коњ је збирка приповедака за децу српске књижевнице Весне Алексић. Приче у овој збирци говоре о животу Старих Словена, а инспирисане су словенском митологијом.[1] Збирка садржи 12 прича, а свака је посвећена једном месецу у години, односно једном словенском божанству.[2] У српским основним школама збирка прича Каљави коњ налази се у програму лектире за 6. разред.[3]

О књизи[уреди | уреди извор]

Маштовито реконструисани свет Старих Словена открива њихова веровања, страхове и проблеме свакодневног живота. Свакој причи претходи теоријско објашњење о месту одређеног божанства у словенском митолошком систему. Сваки месец у години имао је своје божанство тако да ова збирка садржи дванаест прича – свака посвећена једном месецу и једном божанству.[2] Међутим, књижевница акценат није ставила на сама божанства, већ је пажњу пребацила на обичаје и веровања везане за одређене циклусе у природи и смену годишњих доба јер су Стари Словени били сточарски и земљораднички народ и у великој мери зависили од природе и њој су се прилагођавали. Њихова веровања, обичаји и послови зависили су од годишњег доба и дешавања у природи.

О словенској митологији нема довољно података, за разлику од римске или грчке. Зато на почетку сваке приче Весна Алексић прво даје кратак научно-популарни текст о одређеном божанству, а затим следи оригинална прича везана за то божанство и делокруг његових моћи. Све приче су допуњене фуснотама које објашњавају деци непознате речи и појмове.[3] Приче Весне Алексић воде читаоца у идилични свет Старих Словена. Ауторка га испуњава разним веровањима која су последица страхова и неизвесности пред природним непогодама и опасностима. Уводи у њега и чудесна, митолошка бића. У центар свега ставља младе јунаке – децу, која својом зачуђеношћу, активношћу и радозналошћу, отплићу причу. Кроз ове приче млади читаоци могу стећи потпуну и праву слику о животу који је нестао, али је остао учаурен у митовима и легендама. Приповедање је проткано финим хумором, а у књизи подједнако могу уживати и деца и одрасли.[4]

Садржај књиге[уреди | уреди извор]

На самом почетку књиге, ауторка у увод под називом У детињству света даје сажету историју Старих Словена од њиховог ширења Европом и народа који су од њих настали (словенски народи). Даје кратак опис њиховог начина живота, обичаја и веровања, као својеврстан увод у приче које следе.

Следи 12 прича. У словенској митологији сваком од 12 месеци у години одговара владавина, доминација, једног божанства. Овај принцип Весна Алексић је дословно испоштовала.[4] Као прву је ставила причу о богињи Весни зато што годишњи циклус почиње пролећем, буђењем природе у месецу априлу, а у словенској митологији Весна је богиња пролећа.[3] Приче су у збирци поређане следећим редом:

(богови и приче везани за пролеће)[4]

  1. Лажитрава и прича о богињи Весни (април)
  2. Чобанин звезда и прича о богу Јаровиту (мај)
  3. Каљави коњ и прича о богу Световиду (јуни)

(богови и приче везани за лето)

  1. Звездана вода и прича о богињи Лади (јул)
  2. Ала сипа жар на Перуна и прича о богу Перуну (август)
  3. Звезда клас и прича о богињи Живи (септембар)

(богови и приче везани за јесен)

  1. Влашићи и прича о богу Велесу (октобар)
  2. Кривељан и прича о богу Радгосту (новембар)
  3. Вода заборава и прича о богу Водену (децембар)

(богови и приче везани за зиму)

  1. Небески ковач и прича о богу Сварогу (јануар)
  2. Сеченско светло и прича о Стрибогу (фебруар)
  3. Бабе и прича о божанству Баба (март)[5]

Садржај прича[уреди | уреди извор]

Ова књига је заснована на митологији, обичајима, обредима и веровањима која су постојала код Старих Словена. Због тога се у њој појављују многа митска бића, каква су богови и богиње, виле, патуљци, змајеви и але, вештице, дивови, разна демонска бића и друга.

Врховни словенски бог звао се Сварог, он је створио земљу и исковао у својој небеској ковачници све на њој. Из варница које су настале од удараца његовог чекића по врховима планина настали су остали богови:

  • Стрибог - бог ваздуха и ветрова,
  • Весна - богиња пролећа,
  • Јаровит - бог пролећног изобиља и раста, такође и бог ратника
  • Световид - бог рата и победе,
  • Лада - летња богиња, заштитница љубави и брака,
  • Перун - бог неба и господар громова,
  • Жива - богиња заштитница винове лозе, шуме, деце и потомства,
  • Велес - бог заштитник крупне рогате стоке,
  • Радгост - бог заштитник домаћинстава, куће и укућана,
  • Воден - бог воде.

Сварог је од храста створио првог мушкарца а од од липе прву жену и дао им задатак да рађају децу и населе земљу.

Стари Словени су волели да се моле својим боговима у природи, највише испред храста. Свој новорођеној деци судбину су прорицале три виле које су се називале суђаје. Нису волели зиму и нарочито су се радовали доласку пролећа, па су песмама и играма призивали богињу пролећа која се звала Весна. Она је свој долазак најављивала доласком првих ласта и првим цветовима маслачка и звончића. У словенској митологији змајеви су били добра бића јер су доносили плодоносне кише за њихове усеве, док су але биле зле и доносиле градоносне облаке који су уништавали усеве. Бели коњ, који се звао Видан, прорицао је исход битака које су Словени водили са другим племенима. Њега није јахао ниједан човек јер га је могао јахати само бог рата Световид. Уколико би га увече пустили из штале да се слободно креће а он се ујутру враћао каљав, то је значило да ће ускоро бити борби и рата. Онда би га изводили испред окупљене војске да прориче исход битке. Ако би се спотакао на леву ногу, то је најављивало пораз а ако би закорачио десном ногом, то је значило победу.[6]

Награде[уреди | уреди извор]

Ова књига је на Београдском сајму књига, у време када је објављена, добила награду за најбољу дечју књигу на словенским језицима посвећену историји и култури словенских народа, као и награду „Гордана Брајовић”.[4] Ова награда додељује се од 1997. године за најбољу прозну књигу за децу на књижевном сусрету Дани дечје поезије и стваралаштва Гордана Брајовић у Алексинцу,[7] а додељују је општина Алексинац и Компанија Новости.[8]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Kaljavi konj: priče iz slovenske mitologije (Vesna Aleksić)”. Knjižare Delfi. Приступљено 21. 6. 2023. 
  2. ^ а б „„Kaljavi konj“ – knjiga o životu Starih Slovena”. Krug Portal. 13. 3. 2023. Приступљено 21. 6. 2023. 
  3. ^ а б в Јурић, Славица. „Каљави коњ (Весна Алексић)”. Лектира онлајн. Приступљено 21. 6. 2023. 
  4. ^ а б в г Šarac, Ljiljana. „,,KALJAVI KONJ” - VESNA ALEKSIĆ : UPOZNAJMO SVOJE PRETKE”. Ljiljana Šarac. Приступљено 21. 6. 2023. 
  5. ^ Алексић 2015
  6. ^ „VESNA ALEKSIĆ - KALJAVI KONJ”. Лектире. Приступљено 21. 6. 2023. 
  7. ^ „Raši Popovu i Todi Nikoletiću nagrada "Gordana Brajović"”. Blic. 26. 3. 2014. Приступљено 21. 6. 2023. 
  8. ^ „Tišmi uručena nagrada „Gordana Brajović“”. Laguna. 26. 4. 2023. Приступљено 21. 6. 2023. 

Литература[уреди | уреди извор]

  • Алексић, Весна (2015). Каљави коњ : приче из словенске митологије. Чачак: Пчелица. ISBN 9788660895365. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Каљави_коњ&oldid=26897572”