Београдски сајам књига
Међународни београдски сајам књига једна је од најстаријих и најважнијих књижевних манифестација у региону. Његов основни циљ је пружање могућности издавачима, ауторима, књижарима, библиотекарима, дистрибутерима књига, компанијама за мултимедију и другим актерима, да успоставе контакте, размене искуства, склопе пословне договоре и остваре друге видове пословне и културне сарадње. Сви издавачи из Србије и најугледнији издавачи из региона на Сајму представљају своју годишњу издавачку продукцију.
Поред излагачког, на Сајму се организује и богат пратећи програм: конференције, округли столови, сусрети с писцима, трибине, радионице...
За посетиоце, љубитеље писане речи, Сајам књига је јединствена прилика да на једном месту пронађу, и уз посебне сајамске попусте купе књиге које их занимају, као и да упознају омиљене и открију нове ауторе и присуствују на неком од бројних програма.
Сајам књига је најпосећенија културна манифестација у Србији. У 2010. години на Сајму је било 142.716 посетилаца.[1] Такође, Сајам је и изузетно медијски пропраћен. На основу података организатора, 2010. године Сајам су пратила 982 акредитована новинара, од чега 78 из иностранства.[1]
Према истраживању које је 2010. године међу грађанима Београда спровео Strategic marketing, Сајам књига је означен као највећи бренд Београда.
Оснивач Београдског сајма књига је Град Београд, манифестацијом руководи Одбор Сајма књига, а извршни организатор је предузеће Београдски сајам. Сајам се традиционално одржава у октобру, у халама 1, 1а, 2 и 4 Београдског сајма, на површини од 30.091m². Сајам траје 7 дана.
Садржај |
[уреди] Историјат
Први југословенски сајам књига одржан је 1956. године на Загребачком велесајму под покровитељством председника Јосипа Броза Тита. Присуствовали су му најзначајнији књижевници земље, међу којима и Иво Андрић и Мирослав Крлежа. Изложено је око 12.000 књига свих југословенских издавача, али и издавача из Аустрије, Чехословачке, Холандије, Велике Британије, Француске, Италије, Кине, Мађарске, Источне и Западне Немачке, Пољске, Румуније, САД-а, Совјетског Савеза и Швајцарске.
Наредне, 1957. године, Сајам је пресељен у Београд, у којем је завршена изградња модерног сајмишта. Књиге је изложило око 60 домаћих и 36 страних издавача, из 16 држава Европе, Америке и Азије. Договорено је да Међународни сајам књига прати каталог и да траје шест дана. Сајам је одржан крајем октобра у Хали III Београдског сајма, а поводом сајамске свечаности покренута је и ревија „Књига и свет“. Први Београдски сајам књига отворио је Родољуб Чолаковић, тадашњи потпредседник СИВ-а.
Међународни сајам књига у Београду из године у годину окупљао је све већи број издавача из бивше Југославије и целог света, тако да је после сајмова у Франкфурту и Варшави, постао највеће стециште издавачких посленика из Европе, Америке, Азије и Африке. У Београду су се сусретале, и још увек се сусрећу, културе Истока и Запада.[2]
У октобру 2011. године биће одржан 56. Међународни београдски сајам књига. Почасни гост по први пут неће бити одређена држава већ португалски језик, чиме ће се фокус усмерити на земље португалског говорног подручја, тзв. лузофоне земље: Анголу, Бразил, Гвинеју Бисао, Источни Тимор, Мозамбик, Португал, Сао Томе и Принципе и Зеленортска острва.
[уреди] Награде
У оквиру Београдског сајма књига додељује се више награда: Издавач године, Издавачки подухват године и Дечја књига године. Ове награде додељују се издавачкој продукцији и делима која по свом квалитету и по значају научног и уметничког достигнућа представљају изузетан напор издавача, уредника и писаца. За награду могу конкурисати сви издавачи из Србије, излагачи на Сајму.
Осим ових, од 2007. године додељује се и Награда Доситеј Обрадовић, и то страном издавачу за континуирани допринос у објављивању и промоцији српске књижевности. Досадашњи добитници Награде су: аустријски издавач Визер Ферлаг из Клагенфурта (2007), француски издавач Gaia Editions из Бордоа (2008), мађарски издавач Јеленкор из Печуја (2009), италијански издавач Зандонаи из Роверета (2010).
[уреди] Земља почасни гост
Од 2002. године Београдски сајам књига има и свог почасног госта – земљу чија се књижевност и издавачка продукција посебно презентују. Земља почасни гост добија истакнуто место на Сајму књига у арени Хале 1. На свом штанду, као и у сајамским салама за промоције, почасни гост има могућност да представи своје издаваштво и културу, у оквиру програма сусрета са ауторима, на предавањима и стручним семинарима.
Почасни гост је у прилици да на Сајму представи ауторе из своје земље, преводиоце, издаваче, дистрибутере као и све оне који су на различите начине у вези са књигом. Успостављање снажних и живих културних веза један је од најважнијих циљева манифестације, и у том смислу, институција почасног госта изузетно је значајна.
Досадашњи почасни гости били су: Норвешка (2002), Канада (2003), Француска (2004), Велика Британија (2005), САД (2006), Италија (2007), Јапан (2008), Грчка (2009) и Шведска (2010).
[уреди] Најугледнији домаћи и светски аутори
Сајам књига окупља све значајније ауторе из Србије и многе угледне писце из региона. Сајам традиционално отварају реномирани домаћи аутори. У првој деценији 20. века Сајам су свечано отварали: Светлана Велмар Јанковић, Вида Огњеновић, Давид Албахари, Милован Данојлић, Љубомир Симовић, Горан Петровић, Душан Ковачевић, Драгослав Михаиловић, Драган Великић и Ласло Вегел.
Сваке године Сајам посети барем један савремени светски познати књижевник. Између осталих, на Сајму су били: Алан Роб-Грије, Ерика Џонг, Нацуки Икезава, Клаудио Магрис, Људмила Улицка, Чарлс Симић, Елизабет Абот, Тони Парсонс, Петер Хандке, Патрик Бесон, Оса Линд, Танасис Валтинос, Флер Јеги, Гиш Џен, Наим Катан, Геир Полен...
[уреди] Школски дан
Од 2005. године на Сајму се организује тзв. Школски дан који подразумева организоване посете ученика, студената, професора и школских библиотекара, као и низ њима намењених пратећих програма.
[уреди] О Сајму су рекли
„Већ на први, површан поглед може се видети жеља да Сајам буде отворен прозор са двоструким видиком, са видиком за нашег човека у страни свет књиге и видиком за странца на пут и развитак књиге у књижевностима наших народа. Поред издања на језицима свих наших народа и народности, на њему учествује око 70 излагача из 18 земаља... У вези са Сајмом организована је, уз сарадњу стручњака, изложба у част 100-годишњице В. И. Лењина, затим међународна изложба славистичких издања наших кућа и станова....“
„Погледајте ову огромну количину тајни око себе! На Сајму књига се увек осетим више тужна него радосна: Да поживимо стотине година, не бисмо стигли отворити све ове шкољке бисера људске мисли, пуне ватре срца и олуја маште...“
„... Данас књижевност живи од покојних класика и од живих читалаца који сада постављају ново питање: можемо ли волети једну књигу, а не колико је ценимо или колико је лепа... Тражите, дакле, овде, вечерас, књигу коју ћете моћи да волите. Тиме можда помажете овој планети да преживи...“
„... Сајам књига представља једно дивно средишно место на којем могу само да сретнем писце које познајем и да видим, прегледам и упознам се са целокупном домаћом продукцијом. Дакле, Сајам књига је најдивније време за мене у Београду.“
[уреди] Референце
- ^ а б Извештај са 55. међународног београдског сајма књига.
- ^ Радован Поповић: Први сајам књига
