Кино (група)

Из Википедије, слободне енциклопедије
Кино
Kino1986leningrad.jpg
Подаци
Место СССР
Жанр Рок
Пост панк
Нови талас
Активни период 1981—1990
Издавачка кућа АнТроп
Мелодия
Мороз Рекордз
Чланови
Виктор Цој
Јури Каспарјан
Игор Тихомиров
Георги Гурјанов
Дискографија
Последний герой
(1989.)
Звезда по имени Солнце
(1989.)
Чёрный альбом
(1990.)

Група Кино је једна од најпознатијих совјетских рок група 1980их, из Лењинграда. Фронтмен групе је био Виктор Цој. Сачињавали су је: Јури Димитријевич Каспарјан, Игор Тихомиров, Георги Гурјанов и Виктор Цој.

Историја[уреди]

Група је образована у љето 1981. године у тадашњем Лењинграду, данашњем Санкт Петербургу, под првобитним именом „Харин и хиперболоиди“ (рус. Гарин и гиперболоиды. У његов састав су ушли Виктор Цој, Алексеј „Риба“ Рибин и Олег Ваљински. Након што је Ваљински напустио групу, промијењено јој је име у „Кино“, а у састав је ушао и гитариста Јури Каспарјан.

Групи су помагали (и подржавали је) музичари из група „Акваријум“ и „Зоопарк“. Вођа „Акваријума“ Борис Гребеншчиков продуцирао је прва два албума за „Кино“.

Година 1983. група се због умјетничких неслагања Цоја и Рибина распала, а затим поново кренула са радом у саставу: Виктор Цој и Јури Каспарјан. 1984. у групу је ушао бубњар Георги Гурјанов, а као бас-гитариста им је помагао члан „Акваријума, Александр Титов. У току 1986. године у састав групе је ушао басиста Игор Тихомиров, а Александр Титов се за стално вратио групи „Акваријум“. На тај начин дошло је до коначног састава групе, која је као таква постојала до 15. августа 1990. године. Група је имала велику популарност у подземљу Лењинграда, а била је позната и у другим републикама тадашњег СССР. Учествовала је на рок фестивалима (Литваника-87), али је стекла данашњу славу након изласка филма „Асса“, Сергеја Соловјова, на чијем крају на сцену излази Виктор Цој и пјева пјесму „Хочу перемен!“ (Хоћу промјене!). У то вријеме менаџер и продуцент групе био је Јури Ајзеншпис, а Цој се појавио у још пар филмова, укључујући „Игла“.

У то вријеме група је држала концертне турнеје по Русији, Украјини и Бјелорусији, а 1989. године се кренули у Њујорк, гдје је приказана премијера филма „Игла“ и одржан мини-концерт. Након тога, на фестивалу „Златни војвода“ (рус. Золотой Дюк), Виктор Цој је проглашен глумцем године, а филм „Игла“ је заузео друго мјесто на списку совјетских филмова. Услиједило је путовање у Париз, гдје је вршена обрада албума „Последний герой“ (Посљедњи херој), а у јесен 1990. године група је путовала у Токио, гдје је закључен договор о промоцији групе у Јапану.

24. јуна 1990. године група је одржала концерт у препуној сали Велике спортске арене „Лужњики“. Организатори су организовали подзрав, а запаљен је и олимпијски пламен. (Влада погрешно мишљење да је олимпијски пламен на том стадиону тада упаљен тек други пут у историји: на олимпијади 1980. и на том концерту. Међутим, раније те исте године, у августу, олимпијски пламен је паљен на Московском мировном музичком фестивалу који се такође одржавао на том стадиону). То је, међутим, био посљедњи концерт у историји групе.

У јулу 1990. године, група „Кино“ је започела рад на новом албуму, који су планирали продуцирати у Француској, гдје је раније успјешно обрађен њихов „Последний герой“. Овај албум, међутим, није доживио свој свршетак — Виктор Цој је погинуо у аутомобилској несрећи на старом путу Јурмала-Талси, на путу за Тукумс. Незавршени албум су Каспарјан, Тихомиров и Гурјанов заједно довршили и назвали „Чёрный“ (Црни), потпуно црног омота, у знак жалости због Цоја. У децембру те године „Црни албум“ је представљен у лењинградском рок-клубу. Око мјесец дана послије тога, на првом каналу телевизијске компаније „ВИД“ је приказана презентација албума из московског дома омладине, а након тога група „Кино“ је званично престала да постоји.

Музичари групе „Кино“ поново су се састали 2001. године и у сарадњи са Вјачеславом Бутусовим објавили албум „Звёздный падл“.

Утицаји[уреди]

Музика групе „Кино“ је поређена са британским бендовима попут „Смитс“, „Депеш моуд“ и „Џој дивижн“. Постоји могућност да су ове групе имале директан утицај на „Кино“; сам Цој је признао да је хтио да постигне звук сличан звуку групе „Дјуран Дјуран“ за албум „Ночь“. Ово је сасвим сигурно кад се говори о звуку њихових бубњева и гитаре на неким пјесмама, иако „Кино“ несумњиво превазилази потоњи бенд по дубини и значењу. Њихова музика је такође вукла јаке утицаје од традиционалних руских аутора попут Владимира Висоцког.

Састав[уреди]

Дискографија[уреди]

Албуми[уреди]

Други албуми[уреди]

Концертни снимци[уреди]

Соло албуми[уреди]

Напомене[уреди]

  1. ^ Многи погрешно мисле да послије албума „Группа крови“ слиједи албум „Звезда по имени Солнце“. Ипак, то није тачно, него је наредни албум био „Последний герой“[1][2][3][4].

Види још[уреди]


Референце[уреди]

  1. ^ hoi.ru: дискографија групе „Кино“, Приступљено 9. 4. 2013.
  2. ^ popsa.info: Дискографија групе „Кино“, Приступљено 9. 4. 2013.
  3. ^ music4u.ru: Дискографија групе „Кино“, Приступљено 9. 4. 2013.
  4. ^ [http://tsoy.spb.ru/kino.htm tsoy.spb.ru: Сви албуми групе „Кино“

Спољашње везе[уреди]