Конвој PQ-18
| Конвој PQ-18 | |||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Део Друге битке за Атлантик | |||||||
 | |||||||
| |||||||
| Сукобљене стране | |||||||
 САД Уједињено Краљевство |
 Трећи рајх | ||||||
| Команданти и вође | |||||||
|
Роберт Бернет Брус Фрејзер |
Ханс-Јирген Штумф[1] Херман Боем[2] | ||||||
| Јачина | |||||||
|
2 бојна брода 6 крстарица 1 ескортни носач авиона 18+ разарача 4 корвете 2. против-авионске топовњаче 44 трговачка брода 50+ авиона |
5 подморница 77 авиона | ||||||
| Жртве и губици | |||||||
|
13 трговачка брода 5 авиона |
3 подморнице 41 авион | ||||||
Конвој PQ-18 је био један од арктичких конвоја, послат из Уједињеног Краљевства за Совјетски Савез током Другог светског рата. Конвој напушта Лох Ју - Шкотска, 2. септембра, а стиже у Архангелск 21. септембра 1942. године.
Након огромних губитака конвоја PQ-17, Британци су одлучили да следећем конвоју доделе посредну и непосредну ваздушну заштиту. Нови ескортни носач авиона Авенџер је стигао из Сједињених Америчких Држава и чинио је срж ескортних снага. Полазак конвоја је одлаган неко време, пошто је велики део британске морнарице био ангажован у операцији Пидистел, заштити изузетно важног конвоја за Малту, августа месеца 1942. године.
Трговачки бродови[уреди | уреди извор]
Конвој се састојао од 44 трговачка брода: 15 британских, 20 америчких, 6 совјетских и 3 панамска.
| Име брода | Земља | Тежина у тонама | Година изградње | Напомена |
|---|---|---|---|---|
| Africander | Панама | 5.441 | 1921. | потопљен од авиона |
| Andre Marti | Совјетски Савез | 2.352 | 1918. | - |
| Atheltemplar | Велика Британија | 8.992 | 1930. | потопљен од У-408 |
| Black Ranger | Велика Британија | 3.417 | 1941. | - |
| Campfire | САД | 5.671 | 1919. | - |
| Charles R. McCormick | САД | 6.027 | 1920. | - |
| Copeland | Велика Британија | 1.526 | 1923. | - |
| Dan-Y-Bryn | Велика Британија | 5.117 | 1940. | - |
| Empire Baffin | Велика Британија | 6.978 | 1941. | - |
| Empire Beaumont | Велика Британија | 7.044 | 1942. | потопљен од авиона |
| Empire Morn | Велика Британија | 7.092 | 1941. | - |
| Empire Snow | Велика Британија | 6.327 | 1941. | - |
| Empire Srevenson | Велика Британија | 6.209 | 1941. | потопљен од авиона |
| Empire Tristram | Велика Британија | 7.167 | 1942. | - |
| Esek Hopkins | САД | 7.191 | 1942. | - |
| Exford | САД | 4.969 | 1919. | - |
| Goolistan | Велика Британија | 5.851 | 1929. | - |
| Gray Ranger | Велика Британија | 3.313 | 1941. | - |
| Hollywood | САД | 5.498 | 1920. | - |
| John Penn | САД | 7.177 | 1942. | потопљен од авиона |
| Kentucky | САД | 5.446 | 1921. | потопљен од авиона |
| Komiles | Совјетски Савез | 3.962 | 1932. | - |
| Lafayette | САД | 5.887 | 1919. | - |
| Macbeth | Панама | 4.935 | 1920. | потопљен од авиона |
| Mary Luckenbach | САД | 5.049 | 1919. | потопљен од авиона |
| Meanticut | САД | 6.061 | 1921. | - |
| Nathaniel Greene | САД | 7.177 | 1942. | - |
| Okean Faith | Велика Британија | 7.173 | 1942. | - |
| Oligarch | Велика Британија | 6.894 | 1918. | - |
| Oliver Ellsworth | САД | 7.191 | 1942. | потопљен од У-408 |
| Oregonian | САД | 4.862 | 1917. | потопљен од авиона |
| Patrick Henry | САД | 7.191 | 1942. | - |
| Petrovski | Совјетски Савез | 3.771 | 1921. | - |
| Sahale | САД | 5.028 | 1919. | - |
| Schoharie | САД | 4.971 | 1919. | - |
| St. Olaf | САД | 7.191 | 1942. | - |
| Stalingrad | Совјетски Савез | 3.559 | 1931. | потопљен од У-408 |
| Sukahona | Совјетски Савез | 3.214 | 1918. | потопљен од авиона |
| Tbilsi | Совјетски Савез | 7.169 | 1912. | - |
| Temple Arch | Велика Британија | 5.138 | 1940. | - |
| Virginia Dare | САД | 7.176 | 1942. | - |
| Wacosta | САД | 5.432 | 1920. | потопљен од авиона |
| White Clover | Панама | 5.462 | 1920. | - |
| William Moultrie | САД | 7.177 | 1942. | - |
Одбрана конвоја[уреди | уреди извор]
Бродови[уреди | уреди извор]
Заштита конвоја се налазила под командом контраадмирала Роберта Бернета и чинили су је: ескортни носача авиона Авенџер, крстарица Сила, и разарача Онслоу, Онслот, Апертун, Офа, Ешанти, Ескимо, Сомали и Тартар. Снаге „Б“ су се састојале од разарача Милне, Марне, Мартин, Метеор, Фолкнор, Фјури, Импалсив и Интрепид. Ближу заштиту конвоја су чинили разарачи Мелколм и Ејкетез, две против-авионске топовњаче (Елинбанк и Елстер Куин), четири корвете класе Флауер (Бергемот, Бриони, Блубел и Камелиа), четири А/С рибарских брода са мрежама за извлачење (Кеип Аргона, Кеип Мариато, Деинмен и Сент Кенен) и три миноловца.
Даља заштита конвоја је била састављена од бојних бродова Енсон и Дјук оф Јорк, крстарица Лондон, Сафок, Камберленд, Шефилд, Норфок и више разарача, а налазила се под командом контраадмирала Бруса Фрејзера.
Ваздушна заштита[уреди | уреди извор]
На носачу авиона Авенџер се налазило 10 ловаца Хокер харикен и три торпедна бомбардера Фери Сфордфиш.
Комбиновани британско - аустралијски ваздушни одред, сачињен од 32 торпедна бомбардера Хендли Пејџ Хемпден из 144. и 455. ескадриле, 9 патролних хидроавиона Каталина из 210. ескадриле и 3 фото извиђача Спитфајер, је био послат ка ваздухопловним базама у Совјетском Савезу, да одбију евентуални напад немачког бојног брода Тирпиц. Девет Хемпдена је изгубљено дуж пута, укључујући и један који се срушио на територији окупиране Норвешке. Сви остали авиони су били распоређени у ваздухопловну базу Ваенга, 40 километара северно од Мурманска.
Битка[уреди | уреди извор]
Иако је Луфтвафе имала на територији северних делова Норвешке и Финске 92 торпедна бомбардера и 133 бомбаррдера, у борби је укупно учествовало 42 торпедна бомбардера Хајнкел Хе-111 из 26. пука (КГ-26) и 35 јуришних бомбардера Јункерс Ју-88. Њихова тактика се састојала у истовременом нападу торпедних и јуришних бомбардера, збуњујући на тај начин одбрану конвоја. Конвој је уочен од стране једног немачког извиђачког авиона, 12. септембра 1942. године. Група од пет немачких подморница (У-88, У-405, У-408, У-457 и У-589) је пратила конвој у стопу, али је једну од њих - У-88, потопио британски разарач Фолкнор 12. септембра, јужно од Спитбергена. Следећег дана Немци су се вратили. Прве су напале подморнице, које потапају два трговачка брода, а Луфтвафе је уз губитак од свега 5 Хаинкела Хе 111, потопила 8 трговачких бродова. Поред тога, британци су изгубили и 3 Харикена, која су оборена од „пријатељске ватре“, али су сви пилоти спашени. Сутрадан, 14. септембра, један брод је потопљен од немачке подморниве (већ је раније оштећен), али одбрана потапа једну подморницу - У-589. У свим авио нападима тог дана, Луфтвафе потапа само један трговачки брод, а губи више од 20 авиона. До краја битке, Немци губе још 10-так авиона и једни подморницу - У-457, коју је потопио 16. септембра британски разарач Импалсив, а конвоју је потопљен још један трговачки брод 18. септембра. Укупно у овој бици Немци потапају савезницима 13. трговачка брода.
Тирпиц није напао конвој и здружени ваздушни одред је пре повратка из Совјетског савеза у Уједињено Краљевство извео само један патролан лет, 14. септембра 1942. године.
Референце[уреди | уреди извор]
Литература[уреди | уреди извор]
- Woodman, Richard (1994). Arctic Convoys 1941-1945. ISBN 978-0-7195-5752-1.
- Рихард Хумбле, Њемачка ратна морнарица. стр. 147—148., „Алфа“ Загреб 1977.
- Л. Л. фон Минхинген, Други светски рат; књига 2. стр. 165—168., „Народна књига“ Београд 1982.
- Војна енциклопедија, Арктички конвоји. стр. 210—211., Издање редакције војне енциклопедије Београд 1970.