Конвој PQ-17

Из Википедије, слободне енциклопедије
Конвој PQ-17
Део {{{део}}}
Ескортни и трговачки бродови из конвоја PQ-17 у Хвал флорду на Исланду, пре поласка за СССР
Ескортни и трговачки бродови из конвоја PQ-17 у Хвал флорду на Исланду, пре поласка за СССР
Време: 210. јул 1942.
Локација: Баренцово море
Резултат: Немачка победа
Узрок битке: {{{узрок}}}
Промене у територији: {{{територија}}}
Цивилне жртве: {{{цивилне жртве}}}
Сукобљене стране
Застава Сједињених Америчких Држава САД
Уједињено Краљевство Уједињено Краљевство
Застава Немачке Трећи рајх
Заповедници
Уједињено Краљевство Дедли Паунд
Уједињено Краљевство Луис Хамилтон
Трећи рајх Ханс-Јирген Штумф[1]
Трећи рајх Херман Боем[2]
Трећи рајх Ото Шнивинд[3]
Ангажоване јединице
{{{јединице1}}} {{{јединице2}}}
Јачина
2 бојна брода
6 крстарица
1 носач авиона
21 разарач
4 корвете
2. против-авионске топовњаче
3 миноловца
4 наоружана рибарска брода
35 трговачка брода
3 спасилачка брода
2 пратећа танкера
1 бојни брод
2 џепна бојна брода
1. тешка крстарица
7 разарача
2. торпиљера
10 подморница
102 авиона
Губици
22 трговачка брода
1 спасилачки брод
1 пратећи танкер
5 авиона
{{{подаци}}}

Конвој PQ-17 је био један од арктичких конвоја за време Другог светског рата, који су превозили ратни материјал из Уједињеног Краљевства, Канаде и Сједињених Америчких Држава у Совјетски Савез. Конвој PQ-17 је пловио за СССР у периоду јун - јул 1942. године, и претрпео је највеће губитке од свих арктичких конвоја који су ишли за, или се враћали из Совјетског Савеза. Од 35 трговачких бродова, непријатељ је потопио чак 22.

Позадина[уреди]

На северном путу, губици трговачких бродова, које су проузроковали немачки авиони и подморнице, били су све већи. У мају конвој PQ-16 губи осам бродова, међутим конвој PQ-17 је био нешто већи и много важнији конвој, који је превозио 297 авиона, 594 тенкова, 4246 возила и 156.000 тона друге војне опреме. Укупна вредност војне опреме коју је превозио конвој, била је нешто већа од 700 милиона тадашњих долара.

Након напада на конвој PQ-16, Немци одлучују да следећи конвој нападну великим површинским бродовима. У том циљу они израђују нацрт за операцију Резелшпрунг, која би била координирани напад две групе површинских бродова: „Трондхајм“ и „Нарвик“. Група „Трондхајм“ се састојала од бојног брода Тирпиц, крстарице Адмирал Хипер, 4 разарача и 2 торпиљера, док се група „Нарвик“ састојала од џепних бојних бродова Лицов и Адмирал Шер, и 3 разарача. По том плану, конвој би прво напали авиони Луфтвафе, и то само трговачке бродове и носаче авиона, а затим би наступили немачки бродови. Са пратњом конвоја би требало да се обрачунају Тирпиц и крстарица Адмирал Хипер, док би сви остали бродови уништили конвој.

Британци су захваљујући обавештајној служби открили да Немци концетришу своју флоту ка северу Норвешке, као и да се повећао број авиона на аеродромима на северу Норвешке и Финске. То је био приличан разлог да се конвој одложи до јесени или зиме, али политичка важност је била већа од опрезности и конвој креће ка Совјетском Савезу, 27. јуна 1942. године.

Одбрана конвоја[уреди]

Заштиту конвоја је вршила Прва ескортна група (ЕГ1), под командом капетана Џека Брума, и састојала се од 6 разарача, 4 корвете, 3 миноловца, 4 наоружана рибарска брода и 2 помоћна против-авионска брода (Palomares и Pozarica). Улогу ближе заштите конвоја је пружао Први ескадрон крстарица (КС1), под командом контраадмирала Хамилтона, и био је састаљен од 4 тешке крстарице и 3 разарача. Даља заштита конвоја, налазила се 200 наутичких миља иза конвоја и чинили су је бојни бродови Дјук оф Јорк и Вашингтон, носач авиона Викториус, две крстарице и 12 разарача.

Битка[уреди]

По првобитном плану бродови су требали да плове ка Архангелску, али како су Немци бомбардовали и тешко оштетили лучка постројења, одлучено је да конвој одплови за Мурманск. Већи број ескортних, 3 спасилачка, 2 ескортна танкера и 35 трговачких бродова, сакупљених у Хвал фјорду на Исланду, кренуло је 27. јуна 1942. године ка Мурманску.

Само што је конвој кренуо, један од трговачких бродова - Richard Bland, се насукао и остао је на Исланду. Други, Exford, се вратио назад, након претрпљеног оштећења од леда. Конвој је опажен и праћен од немачке подморнице У-456, убрзо по изласку на отворено море. Дана, 1. јула 1942. године, конвој су почели да прате и луфтвафини патролни ивиђачки авиони великог долета Бв 138. Луфтвафе је извела први напад на конвој током вечери следећег дана, међутим први бродови су потопљени тек 4. јула - Navarino, Christopher Newport и William Hooper.

У ноћи 4. на 5. јул, британски Адмиралштаб добија извештај да су немачки велики бродови - Тирпиц и Адмирал Хипер, заједно четири разарача напустили Трондхеим, са циљем да пресеку пут конвоју. Први лорд морнарице, Сер Дедли Паунд, након неколико сати размишљања, најзад доноси судбоносну одлуку; конвој мора да се растури и сваки брод за себе пробије до совјетских лука, а бродови заштите да се врате назад. Ову одлуку је донео из разлога што немачки бојни брод Тирпиц плови великом брзином и поседује 8 топова од 380 mm, и био је способан да нанесе велике губитке густо збијеним трговачким бродовима у конвоју.

Дана, 5. јула 1942. године, пошто су бродови ближе и даље заштите кренули назад ка луци Скапа Флоу, за заштиту конвоја су остали само помоћни против-авионски бродови, корвете, миноловци и наоружани рибарски бродови. Трговачки бродови који су се растурили, веома брзо постају лак плен подморница и авиона. Тог дана, дванаест бродова је потопљено (11 трговачких и 1 спасилачки брод) – шест потапа Луфтвафе, укључујући Fairfield City и Daniel Morgan, а четири различите подморнице потапају још шест. Немачке поморске снаге добијају тог дана наређење да се врате назад ка полазној луци, јер су након растурања конвоја, почеле да стижу вести о успешном уништавању трговачких бродова од стране Луфтвафе и немачких подморница. Међу потопљеним бродовима тога дана, налазили су се и амерички трговачки бродови Pan Kraft, Washington, Carlton, Honomu, River Afton и Peter Kerr.

Дана, 6. јула, потопљена су још два брода - Pan Atlantic је потопила Луфтвафе, а John Witherspoon, подморница У-255. Током 7. и 8. јула, потопљено је још пет бродова (4 трговачка и 1 ескортни танкер), од којих два потапа подморница У-255 - Olapana и Alcoa Ranger. Преостали ескортни бродови се повлаче у Северни ледени океан 9. јула, али трговачки бродови не трпе тог дана никакве губитке. Последња два брода која су потопљена, била су Hoosier и El Capitan, 10. јула 1942. године. Луфтвафе је укупно извршила 202 борбена лета против конвоја.

Последице[уреди]

Два преживела трговачка брода стижу у луку Архангелск, 10. јула 1942. године. Преосталих 9 трговачких бродова стиже до краја недеље у луку Мурманск. Укупно је потопљено 24 брода са тонажом од 142,500 тона, а погинуло је и 153 чланова њихових посада. На потопљеним бродовима се налазило 3.350 моторних возила, 430 тенкова, 200 бомбардера и још 93.316 тона осталог ратног материјала, то јест, довољно наоружања за опремање 3 дивизије, или армије од 50. 000 војника. Два од прживелих трговачких бродова, су потопљена касије у повратном конвоју за Уједињено Краљевство - Silver Sword и Bellingham, од којих је један потопила подморница У-255.

Упркос совјетском протестовању, конвој PQ-18 је одложен до септембра 1942. године. Иако му је додељена заштита од преко 40 ескортних бродова, 13 трговачких бродова је потопљено, тако да су сви будући конвоји суспендовани до поларне ноћи. Конвој PQ-19 (Конвој JW-51) кренуо је за Совјетски Савез тек децембра 1942. године.

Бродови Конвоја[уреди]

Конвој се састојао од 40 брода: 2 ескортна танкера, 3 спасилачка брода и 35 трговачка брода.

Име брода Земља Тежина у тонама Година изградње Напомена
Ескортни танкери
Aldersdale Велика британија 8.402 1937. потопљен од У-457
Gray Ranger Велика британија 3.313 1941. прикључио се повратном конвоју QP-13
Спасилачки бродови
Rathlin Велика Британија 1.600 1936. -
Zaafaran Велика Британија 1.559 1921. потопљен од авиона
Zamalek Велика Британија 1.567 1921. -
Трговачки бродови
Alcoa Ranger САД 5.116 1919. потопљен од У-255
Bellingham САД 5.345 1920. -
Benjamin Harrison САД 7.191 1942. -
Bolton Castle Велика Британија 5.203 1939. потопљен од авиона
Carlton САД 5.127 1920. потопљен од У-88
Christopher Newpotr САД 7.191 1942. потопљен од У-457
Daniel Morgan САД 7.177 1942. потопљен од У-88
Donbass Совјетски Савез 7.925 1935. -
Earlston Велика Британија 7.195 1941. потопљен од У-334
El Capitan Панама 5.255 1917. потопљен од У-251
Empire Byron Велика Британија 6.645 1941. потопљен од У-703
Empire Tide Велика Британија 6.978 1941. -
Exford САД 4.969 1919. вратио се на Исланд
Fairfield City САД 5.686 1921. потопљен од авиона
Hartlebury Велика Британија 5.082 1934. потопљен од У-355
Honomu САД 6.977 1919. потопљен од У-456
Hoosier САД 5.060 1920. потопљен од У-376
Ironclad САД 5.685 1919. -
John Witherspoon САД 7.191 1942. потопљен од У-255
Navarino Велика Британија 4.841 1937. потопљен од авиона
Okean Freedom Велика Британија 7.173 1942. -
Olopana САД 6.069 1920. потопљен од У-255
Pan Atlantic САД 5.411 1919. потопљен од авиона
Pan Kraft САД 5.644 1919. потопљен од авиона
Paulus Potter Холандија 7.168 1942. потопљен од У-255
Peter Kerr САД 6.476 1920. потопљен од авиона
Richard Bland 7.191 1942. остао насукан на Исланду
River Afton Велика Британија 5.479 1935. потопљен од У-703
Samuel Chase САД 7.191 1942. -
Silver Sword САД 4.937 1919. -
Troubador Панама 6.428 1920. -
Washington САД 5.564 1919. потопљен од авиона
West Gotomska САД 5.728 1919. -
William Hooper САД 7.177 1942. потопљен од У-334
Winston-Salem САД 6.223 1920. -

Референце[уреди]

  1. ^ Командант 5. ваздушне флоте, стациониране у Норвешкој и Финској.
  2. ^ Командант "Marineoberkomando Norwegen"
  3. ^ Командант површинске флоте

Литература[уреди]

  • Ричард Вудмен, Arctic Convoys 1941-1945. 1994. ISBN 978-0-7195-5752-1. pp.
  • Рихард Хумбле, Њемачка ратна морнарица, pp. 138. - 143., „Алфа“ Загреб 1977.
  • Л. Л. фон Минхинген, Други светски рат; књига 2, pp. 165. - 168., „Народна књига“ Београд 1982.
  • Војна енциклопедија, Арктички конвоји, pp. 210. - 211., Издање редакције војне енциклопедије Београд 1970.

Спољашње везе[уреди]