Копитњак

Из Википедије, слободне енциклопедије
Копитњак
цвет копитњака
цвет копитњака
Систематика
царство: Plantae
раздео: Magnoliophyta
класа: Magnoliopsida
ред: Piperales
породица: Aristolochiaceae
род: Asarum
Биномијална номенклатура
Asarum europaeum
Екологија таксона
Животна форма:
1. геофита

2. сциофита/семисциофита

Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Копитњак

Копитњак (коњско копито, копитник, омиљник, лесковњача, тамњанче), лат. Asarum europaeum, је веома варијабилна врста вишегодишње зељасте биљке из породице вучјих јабука (Aristolochiaceae).

Опис биљке[уреди]

Корен је по типу жиличаст.

Стабло је зељасто, вишегодишње и расте из пузећег, кртог, чланковитог ризома. Стабљике су кратке, усправне са длачицама.

Листови су прости, на стаблу их обично има два, бубрежастог облика. Лисне дршке дугачке и длакаве. Лиске глатке, слабо кожасте, ретко када длакаве. На горњој страни су сјајне, тамнозелене, на доњој доњој прљавољубичасте. Лисна нерватура мрежаста. Листови презимљују.

Цветови су ситни, појављују се појединачно између два листа на врху стабљике. Звонастог су облика и актиноморфни. Перијант је споља зеленкаст, а унутра смеђецрвен, најчешће са три ушиљена режња. Има 12 слободних прашника распоређених у два круга. Цвета од марта до маја.

Плод је чахура са шест окаца, неправилно се отвара. На семену се налази арилус.

Размножавање[уреди]

Копитњак често опрашују пужеви (малакофилија). Пужеви имају лепљиво стопало и прелазећи преко цветова, полен се лепи за њега и на тај начин преноси до другог цвета. Након опрашивања и оплођења, ствара се плод и семе. Копитњак је мирмекохорна биљка, што значи да њено семе разносе мрави.

Станиште[уреди]

Претежно расте у мезофилним шумама од низија до субалпског појаса. Веома је чест у шуми храста китњака, граба, брдској буковој шуми, у мешовитој шуми букве и јеле, као и у шумама бора, молике и мунике. Тип земљишта који му одговара је растресито, плодно, алкално, неутрално или слабо кисело.

Ареал[уреди]

Распрострањен је у Европи (чест је и у Србији), јужној Русији, западном Сибиру, као и у Малој и средњој Азији.

Употреба[уреди]

Корен и ризом копитњака имају лековита својства. Сви делови копитњака имају оштар укус. Осим што је лековита, ова врста је и отровна.

Галерија[уреди]

Литература[уреди]

  • Татић, Б.& Петковић, Б. 1991. Морфологија биљака. Научна књига. Београд.
  • Петковић, Б. Марин, П. & Божа, П. 1995. Практикум из систематике виших биљака. Наука. Београд.
  • Шилић, Ч. 1990. Шумске зељасте биљке. Завод за уџбенике и наставна средства: Београд.

Спољашње везе[уреди]