Корисник:Vule91/песак
Павле Орловић , војвода Новог Брда, рођен 1350. - 28. јуна, 1389.) је био један од најпознатијих витезова у српској историји. Син Вука, војводе Соко Града. Након смрти Уроша Нејаког, у његов посед је дошао град Ново Брдо, на Косову и Метохији, као и поседи његовог оца на планини Рудник у Шумадији. Погинуо је као учесник Боја на Косову, 1389. Његови директни потомци су племићке породице Мартиновића из Бајица близу Цетиња, и Самарџићи из Кривошије у Боки Которској. До 17. века ове фамилије су биле познате под називом Мартиновић-Орловић и Самарџић-Орловић. Мартиновићи су потомци Баје Орловића, а Самарџићи Бајиног брате Саве. Такође постоје и многи потомци Павла Орловића који немају статус племства, међу којима је најпознатији српски научник Никола Тесла.
Орловићи су најстарија позната српска племићка породица која датира још из XIII века, у време оснивача фамилије Вука Орле.[1]
Чланови српске владарске династије Обреновића су грана породице Мартиновић.
Позната породица херцеговачких Муслимана Ченгића воде своје порекло од Чеје Орловића , коме су Османлије доделиле титуле бега и спахије након што се преобратио у ислам. Ченгићи су увек били свесни свог племенитог порекле, и тиме су се разликовали од осталих српских фамилија, што муслиманских, што православних. Најпознатији припадник ове фамилије је свакако био Смаил-ага Ченгић, чију је смрт описао у делу "Смрт Смаил-аге Ченгића" писац Иван Мажуранић.
Још једна муслиманска племићка породица води порекло од Орловића. То су Османагићи из породице, који своје порекло воде од неименованог припадника породице Самарџић. Постоји препоставка, да је Самарџић, након преласка у Ислам, узео име Осман, и да је добио титулу Аге, и да су његово ново име и титула, касније прерасли у презиме његових потомака.
Карађорђевићи су такође потомци Орловића, преко Принцезе Љубице "Зорке" од Србије, као и династија Савоја преко Италијанске краљице Елене, ћерке црногорског краља Николе Петровића, и цела династија Петровићи Његоши преко Мартиновић фамилије.
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Обрад Мићов Самарџић: "Поријекло Самарџићах братстава рода Орловића" , Мостар 1992. ISBN 86-82271-53-2; et al. Недостаје или је празан параметар
|title=(помоћ)
