Рудник (планина)

Из Википедије, слободне енциклопедије
Disambig.svg
Уколико сте тражили друго значење, погледајте чланак Рудник (вишезначна одредница).


Координате: 44° 07′ 53" СГШ, 20° 32′ 25" ИГД

Рудник
Један од врхова Рудника, Јавор (1107 m)
Један од врхова Рудника, Јавор (1107 m)
Надморска висина 1.132 м Цвијићев врх
Државе Застава Србије Србија
Рудник (планина) на мапи Србије

Рудник, планина која доминира Шумадијом, налази се око 100 km јужно од Београда, односно 15 km од Горњег Милановца. Варошица Рудник је смештена између 500 и 700 m надморске висине. На Руднику има осам врхова изнад 1.000 m надморске висине (занимљиво да има два који се зову „Јавор“), а највиши је Цвијићев врх (1.132 m), раније познат као Велики Штурац. Највеће насеље на планини је варошица Рудник.

Знатан део планине је под шумом са претежно буковим стаблима, а има и храста, јавора и млеча.[1]

Воде Рудника[уреди]

Рудник чини хидрографски чвор у Шумадији, развође између сливова Велике Мораве, Западне Мораве и Колубаре. Са северне стране планину опкољава Јасеница, десна притока Велике Мораве, са западне изворишни краци Деспотовице, леве притоке Западне Мораве, а са јужне и југоисточне Гружа, такође лева притока Западне Мораве. Рудник је извориште највећих шумадијских река. Поред поменутих ту је и Лепеница, десна притока Велике Мораве.

На самој планини извиру речице, које се касније спајају са већим рекама у подножју: Златарица (извире у самом месту Рудник, западно од Цвијићевог врха), Сребреница (извире источно од Цвијићевог врха, између врхова Јавор и Паљевине) и Јасеница (извире на североисточној падини планине), Брезовица (извире западно од насеља Рудник).

Туристичка понуда[уреди]

Захваљујући изузетној шумовитости, природним стазама здравља и близини великих градова, Рудник је погодан за развој летњег и зимског здравственог, школског, спортског и ловног туризма. Због својих изванредних климатских услова (велика осунчаност током године, ваздушна струјања, висока јонизација ваздуха, незагађена природна средина) још 1922. године Рудник је био проглашен за ваздушну бању. Варошица и планина су повезане асфалтним путем и великим бројем стаза здравља, а постоје и терени за мале спортове. Гости могу да планинаре до Цвијићевог врха и стрмог вулканског узвишења Острвице, на коме се налазе остаци Јерининог града. Градови су остаци турске вароши и тврђаве подигнуте на српском утврђењу званом Рудник[тражи се извор од 06. 2014.] у коме је умрла Проклета Јерина, а недалеко су рушевине муслиманске богомоље Мисе. На Руднику је било остатака античког (римског) и средњовековног рударства. Но, модерни површински копови углавном су уништили те остатке. Туристи могу да посете оближња историјска места Опленац и Таково, манастире Враћевшницу, Вољавчу, Благовештење и Никоље, а околина Рудника пружа могућност за лов на високу и ситну дивљач.

Између врха Јавор и Цвијићевог врха (са његове југоисточне стране) налази се резерват природе, природно добро „Велики Штурац“, први пут стављено под заштиту 1956. године као строги природни резерват, површине 8 хектара. Спада у природна добра I категорије - природно добро од изузетног значаја.

Историја[уреди]

Планина Рудник је, захваљујући свом положају и рудним богатствима, кроз читаву историју имала велики значај. Почеци вађења руде датирају још у праисторији, а развој рударства креће под Римском управом, да би се наставио у средњем веку и у савремено доба. Детаљан приказ историје Рудника налази се у чланку о варошици Рудник и селу Мајдан.

Географија[уреди]

Врхови[уреди]

Врх Висина (m)
Цвијићев врх (раније Велики Штурац) 1132[2]
Мали Штурац (раније Средњи Штурац) 1113(1115?[2])
Јавор 1107(1113?[2])
Молитве (Бело поље)[2] 1096(1098?[2])
Банетов врх[2] 1089
Прлински вис[2] раније Мали Штурац 1058(1056?[2])
Паљевине 1052(1062?[2])
Марјанац 1028
Таван (Бјелице)[2] 1007(1008?[2])
Безимени врх (Јавор раван)[2] 1006
Безимени врх (Јавор раван)[2] 1002
Увлака 958
Јавор 927
Курјак 924
Суви грмови 920
Велики лаз 909
Градина 830
Острвица 758

Важно је напоменути да се Острвица налази издвојена од главне планинске масе на којој су остали врхови.

Слике[уреди]

Мапе[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ Борисав Челиковић, приређивач: Српске земље, насеља, порекло становништва, обичаји; књига прва Качер;
    Милоје Т. Ракић: Качер, антропогеографска проучавања, 1905;
    Јеремија М. Павловић, Качер и Качерци, 1928. ISBN 978-86-83697-73-1.
  2. ^ а б в г д ђ е ж з и ј к л Александар Дамјановић, Упознај Рудник и Таковски крај, ISBN 86-84093-06-2

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]


Планине Србије
Застава Србије