Тавла

Из Википедије, слободне енциклопедије
Табла за играње Тавле

Тавла, или бекгемон, је игра која припада играма на табли и у којој учествују два играча. Сваки од играча има по петнаест жетона које се померају преко двадесет и четири поља (троугластог облика) након бацања коцкице. Циљ ове игре је бити први чије ће се жетоне уклонити са табле.

Историја[уреди]

Игра Сенат из древног Египта веома подсећа на игру бекгемон, у којој се потези повлаче зависно од коцкица које се добију. Изгледа ипак вероватније да је краљевска игра Ура, која се играла у древној Месопотамији, прави предак савремених игара на табли. Ископавања у Спаљеном граду у Ирану су открила да је тамо постојала слична игра око 3.000 година п. н. е. Пронађене су две коцкице и 60 жетона, и верује се да је овај сет 100 или 200 година старији од сета пронађен у Уру.

Древни Римљани су играли пуно игара веома сличних бекгемону. За Игру дванаест линија (лат. Ludus duodecim scriptorum) се користила табла са три реда од по 12 поља а жетони су се премештали кроз сва три реда, према броју добијеног коцкицама. Опстао је и кратак текст који говори о томе о овој игри. Табула (Tabula), што значи „табла“, је игра која се помиње у епиграму византијског цара Зенона (владао 476481). Слична је савременом бекгемону у томе што је циљ игре да се што пре сви своји жетони уклоне са табле. Играчи су бацали по три коцкице и померали жетоне у смеру супротном од табле са 24 поља.

Же де табл (фр. jeux de tables), претходник савременог бекгемона, први пут се појавио у Француској у 11. веку, и убрзо постао омиљена коцкарска игра. 1254. године, Луј Девети је издао декрет који забрањује судским званичницима да играју ову игру. Игре на табли су се играле у Немачкој у 12. веку, а током 13. века је дошла и на Исланд. Манускрипт Алфонса Десетог Libro de los juegos, написан 1283. године, описује правила за велики број игара које су се играле са коцкицама и на табли, као прилог обимној расправи о шаху. Током 17. века, игра је доспела и у Шведску. Дрвена табла и жетони су пронађени у олупини једног брода, међу стварима бродских официра. Бекгемон се често појављује на сликама из тог периода, углавном на делима холандских и немачких сликара (Ван Остад, Јан Стин, Бош и други). Једно од сачуваних дела је и дело Каравађа, „Cardsharps“, на ком се појављује табла за бекгемон, у доњем левом углу.

У 16. веку, Елизабетански закони и црквене регулативе, забранили су играње ове игре. Ипак, у 18. веку, ова игра је била врло популарна међу енглеским клером. Едмунд Хојл је 1743. објавио свој текст Кратак текст о игри Бекгемон (енгл. A Short Treatise on the Game of Back-Gammon), који описује правила игре и стратегију за њено играње, и био је повезан заједно са сличним текстом о игри Вист.

Правила[уреди]

Циљ бекгемона је да играч премести своје жетоне, преко жетона свог противника, на други крај табле, и уклони их са табле пре него што то противник уради. На почетку су жетони распоређени свуда по табли и противникови жетони их могу блокирати или уклонити са табле. Како се игра брзо завршава, обично се игра на партије.

Поставка[уреди]

На обе стране табле има по 12 поља, приказаних као издужени троуглови. Поља са обе стране се сматрају повезанима тако да стварају континуирану траку у облику коњске потковице, са бројевима од 1 до 24. Играчи почињу са по 2 жетона на свом 24. пољу, 3 на 8. пољу, и по пет на 6. и 13. пољу. Играчи померају своје жетоне у супротним правцима, сваки од свог 24. поља ка првом.

1. и 6. поље се зову унутрашња табла, а 7. и 12. поље спољашњом таблом.

Кретање[уреди]

Да би игра почела, сваки од играча баци по једну коцкицу, и играч који добије већи број креће први, померајући жетоне за број који је добио. Затим други играч баца две коцкице и помера своје жетоне за број који је добио, и играчи надаље наизменично бацају коцкице и померају жетоне.

Када баци коцкице, играч жетоне може да помери за број поља који је добио на коцкицама, управо за онај број који је добио на свакој од коцкица. Дакле, ако је играч добио 6 и 3, он може померити један жетон за 6 поља и други за 3, или са једним жетоном ићи 6 па 3 тј. 3 па 6. Уколико су на обе коцкице исти бројеви, играч има право да, пошто помери жетоне, баца коцкице још једанпут.

Током кретања, жетон може да се стави на било које поље које је слободно или на ком се већ налазе жетон или жетони истог играча. Може се, такође, ставити и на поље на коме се налази само један жетон противничког играча (то се зове блот). У том случају се блот склања са тог места и враћа на средину табле.

Види још[уреди]

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]