Леополд II, цар Светог римског царства

Из Википедије, слободне енциклопедије
Леополд II

Леополд II као цар Светог римског царства
Леополд II као цар Светог римског царства

Датум рођења 5. мај 1747.
Место рођења Беч (Хабзбуршка монархија)
Датум смрти 1. март 1792.
Место смрти Беч (Хабзбуршка монархија)
Порекло и породица
Отац Франц I, цар Светог римског царства
Мајка Марија Терезија
Супружник/ци Марија Лујза Шпанска
Потомство Франц II, цар Светог римског царства
Надвојвода Карло од Аустрије

Леополд II (нем. Leopold II, Беч, 5. мај 1747Беч, 1. март 1792) био је владар из династије Хабзбурга, прво велики војвода Тоскане од 1765. до 1790, а затим и цар Светог римског царства од 1790. до своје смрти. Такође носио је титуле надвојводе од Аустрије, краља Угарске и краља Чешке.

Биографија[уреди]

Као трећи син царског пара Франца I и Марије Терезије, Леополд II је у почетку био предодређен за каријеру клерика у оквиру Римокатоличке цркве. Ипак, када је његов старији брат Карло 1761. преминуо, Леополд је као други син одређен за наследника очевог поседа, Великог војводства Тоскане. Након тога, ожењен је 1764. шпанском принцезом Маријом Лујзом. Када је Франц I преминуо 1765. Леополд је постао велики војвода Тоскане и преселио се из Беча у Фиренцу, престоницу свог војводства.

Као велики војвода Тоскане, Леополд је спровео неколико важних законодавних реформи. Иако није успео да секуларизије имања Римокатоличке цркве, Леополд је увео неколико закона у духу просвећеног апсолутизма. Увео је широко доступну вакцинацију против малих богиња, забранио тортуру у судским процесима и 23. јануара 1774. промовисао закон о менталним болесницима. По овом закону у Тоскани је уведен хуманији третман према менталним болесницима којим је забрањено окивање и физичко злостављање оболелих. Такође, Леополд је 30. новембра 1786. године донео закон којим је наређено укидање смртне казне и уништење свих оруђа за извршење најстроже казне. Велики војвода Леополд је наводно радио и на изради веома либералног устава, али су ти планови остали неостварени усред тога што је 1790. преузео престо Светог римског царства.

Леополд II је 1790. наследио свог старијег брата Јозефа II који није оставио потомство. Као цар Леополд је показао конзервативније методе како би умирио хабзбуршке поседе у Угарској, Чешкој и данашњој Белгији. Услед избијања Француске револуције, која је животно угрозила интересе Марије Антоанете, супруге Луја XVI, и Леополдове сестре, нови цар је опрезно избегавао да се отворено умеша у политичка превирања у Француској. Царство је у тренутку Леполдовог ступања на престо већ било уплетено у рат против Османског царства у савезу са Русијом. Свиштовским миром, који је потписан 4. августа 1791. године, царство је поново султану препустило Београд и централну Србију. Када је Луј XVI у септембру 1791. прихватио први устав Француске, Леополд II се понадао да се рат може избећи, иако су Французи већ напали немачке кнежевине на Рајни. Ипак, Леополд II је изненада преминуо у Бечу 1. марта 1792, а наследио га је најстарији син Франц II.

Претходник:
Јозеф II
Свети
римски цар

1790 — 1792
Круна Наследник:
Франц II
Претходник:
Јозеф II
Краљ
Мађарске

1790 – 1792
Света Круна Наследник:
Франц II


Спољашње везе[уреди]