Лудвиг IV Баварски

Из Википедије, слободне енциклопедије
Лудвиг IV Баварски

Лудвиг Баварски
Лудвиг Баварски

Датум рођења 1282.
Датум смрти 11. октобар 1347.
Порекло и породица

Лудвиг IV Баварски (нем. Ludwig IV.; 128211. октобар 1347) је био немачки краљ (13141347) и цар Светог римског царства (13281347) и војвода Баварске од 1301. заједно са својим братом. Припадао је кући Вителсбах. Син је Лудвига II Баварског и Мехтилде, ћерке краља Рудолфа I Хабзбурга. Дошао у сукоб c папом и победивши га поставио антипапу Николу V, који га је крунисао (1328). године.

Рани период као војвода горње Баварске[уреди]

Деломично је био образован у Бечу и заједно са братом Рудолфом I Баварским владао је Баварском, а при томе је имао подршку мајке и њеног брата Алберта I Хабзбурга. Од 1307. сукобљава се са Хабзбурзима око поседа у доњој Баварској. Хабзбурзи су водили рат око територијане поделе против његовог брата Рудолфа Баварског. Рат је завршио 1313. миром у Минхену.

Исте године Лудвиг Баварски је победио свога рођака Фридриха I Хабзбурга. Фридрих му је био пријатељ, са којим је заједно одрастао. Оружани сукоб је настао када је Фридриху додељено да буде тутор младом војводи доње Баварске. Лудвиг Баварски је победио 9. новембра 1313. Фридриха I Хабзбурга у бици код Гамелсдорфа, па је Фридрих био присиљен да се одрекне туторства.

Опатија Етал, коју је основао Лудвиг Баварски

Избор за немачког краља и сукоб са Хабзбурзима[уреди]

После смрти цара Хенрика VII из династије Луксембург, настао је проблем ко ће бити нови немачки краљ. Најјаче династије у Немачкој су биле Луксембург, Вителсбах и Хабзбург. Син Хенрика VII је био још млад, тако да они који су подржавали луксембуршку страну гласају за кућу Вителсбах, тј Лудвига Баварског.

Лудвиг Баварски је изабран октобра 1314. са 4 од 7 гласова кнежева изборника. Крунисан је од стране келнског надбискупа у Бону, уместо у Ахену. У исто време преостали кнежеви проглашавају другог краља Фридриха I Хабзбурга. Немачка добија два краља, па долази до неизбежног рата. Током сукоба два краља Лудвиг Баварски је 1316. признао независност Швајцарске, која се тиме отргла хабзбуршкој контроли.

Јован XXII постаје папа 1316. године. Папа је строго подржавао француске интересе. Најпре је био неутралан у том сукобу, јер је Роберт Анжујски желео да немачки краљеви немају контролу над Италијом. Папи је саветовано да не признаје ни једног кандидата.

После неколико година крвавих борби Хабзбурговцима се победа већ смешила. Међутим Фридрих I Хабзбург је одлучујуће поражен у бици код Милдорфа 28. септембра 1322. године. У тој бици су заробљени Фридрих и 1300 племића из Аустрије и Салцбурга. Лудвиг је држао три године заробљеног Фридриха у замку Траузниц.

Фридрихов брат Леполд је наставио да се бори. Одједном Лудвиг Баварски је почео да трпи ударце. Најпре је изгубио савезника, краља Бохемије, који се повукао из савеза. Онда је папа екскомуницирао Лудвига Баварског, да би га навео да пусти Фридриха I Хабзбурга. Папа се умешао јер није желео нико да победи.

Коначно, споразумом из Траузница 13. марта 1325. Лудвиг пушта Фридриха, а Фридрих признаје Лудвига Баварског као законитог владара. Осим тога Фридрих се заклео да ће се вратити у заробљеништво, ако не убеди браћу да се потчине Лудвигу Баварском.

Пошто није успео да увери браћу, вратио се у заробљеништво, иако га је папа ослободио заклетве. Лудвиг Баварски је био импресиониран таквим витештвом, па је обновио старо пријатељство са Фридрихом I Хабзбургом. Сложили су се да владају заједно. Папа и кнежеви изборници се нису слагали са таквим договором, па је склопљен споразум у Улму 7. јануара 1326. по коме Фридрих I Хабзбург управља Немачком, а Лудвиг Баварски ће бити крунисан као цар Светог римског царства у Италији. После Леополдове смрти 1326. Фридрих одустаје од регентства и вратио се да влада само Аустријом, где умире 1330.

Сукоб са папом[уреди]

Кад је Лудвиг Баварски победио Фридриха, папа Јован XXII је одбио да потврди његов избор. Папа је 1324. био екскомуницирао Лудвига Баварског, јер је Лудвиг тада држао Фридриха I Хабзбурга у заробљеништву. Лудвиг Баварски је папу прогласио јеретиком, који се бави симонијом, тј. продајом црквених положаја. Када се Лудвиг Баварски измирио 1326. са Хабзбурзима, одлучио је да се обрачуна са папом. Папа је тврдио да он има првенство и ауторитет над краљевима. У то време унутар цркве се јавља фрањевачки ред и проглашава изворно сиромаштво цркве. Тврде да су Христос и апостоли били сиромашни. Папа осуђује фрањевачку доктрину и позива их да то објасне.

Лудвиг Баварски је увидео да фрањевци могу бити моћан савезник у борби против папе. Пошто су папство и црква били корумпирани то је представљало одлично оружје у борби против поквареног папе, који уз све то није држао седиште у Риму, него у Авињону. Лудвиг Баварски је отишао у Италију, где је крунисан у Милану 1327. године. Још 1323. Лудвиг је слао војску да штити Милано од Напуљске краљевине, која је била у анжујским рукама и представљала је папиног савезника.

Крунисање Лудвига Баварског 1328.

Крунисање за цара и избор антипапе[уреди]

Позвао га је сенатор Рима Шара Колона, па је јануара 1328. ушао у Рим, где га је сенатор и крунисао. Три месеца касније оптужује папу Јована XXII за јерес и смењује га. Поставио је антипапу фрањевца Николу V. Папа Никола V је свргнут 1329, чим је Лудвиг Баварски напустио Рим. По повратку из Италије, оснива 1330. опатију Етал. Минхен је постао седиште цара, а царски двор је штитио и такве филозофе, какви су били Вилијам Окамски, Михајло из Чезене и Марсилије из Падове. Тај фрањевачки филозофски круг помаже у борби против поквареног папства.

Немогућност да дође до нагодбе са папама доводи 1338. до декларације у Рензеу, у којој 6 кнежева изборника тврди да избор помоћу већине кнежева изборника аутоматски значи титулу цара и без папиног признања.

Лудвиг Баварски се 1337. удружује са Едвардом III против Филипа VI, који је био заштитник папе Бенедикта XII у Авињону. Едвард III је био Лудвигов гост у Немачкој на царској скупштини у Кобленцу. Међутим 1341. Лудвиг Баварски се нагодио са француским краљем.

Царске привилегије[уреди]

Лудвиг Баварски је био заштитник тевтонских витезова. Тевтонски витезови су тражили 1337. од цара одобрење да освоје три мале територије, а Лудвиг има даје привилегију да могу да освоје Литву и Русију. Касније забрањује тевтонским витезовима да одговарају на страним судовима, када се ради о територијалним споровима са страним владарима. Лудвиг је доста своје енергије утрошио на економски развој многих градова царства, тако да се његово име може наћи у хроникама многих градова, којима је он доделио привилегије.

Династичка политика[уреди]

Лудвиг је 1323. Бранденбург добио за најстаријег сина Лудвига V Бранденбуршког. Палатинат је вратио 1329. својим нећацима. Корушку је 1335. препустио хабзбуршком рођаку Алберту II. Доњу Баварску наслеђује 1340. и поново уједињује војводство Баварску. Тирол добија 1342, али тиме је кућа Луксембург била незадовољна.

Конфликт са Луксембурзима[уреди]

Добијање тих територија и његова спољња политика створила му је много непријатеља. Карло IV је изабран као краљ ривал 1346. уз помоћ папе Клемента VI. Лудвиг Баварски је добио подршку слободних краљевскох градова и витезова, који су сматрали Карла IV, обичном папином марионетом. Хабзбуршке војводе су остале лојалне Лудвигу Баварском. У бици код Кресија између Француза и Енглеза убијен је Карлов отац Јован Луксембуршки, а Карло IV је побегао из те битке.

Лудвиг умире 1347, па је тиме избегнут грађански рат. Лудвигови синови су подржавали краља ривала Карлу IV, али после смрти краља ривала синови су поделили поседе Вителсбаха.

Спољашње везе[уреди]

Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Лудвиг IV Баварски



Претходник:
Хенрик VII
Краљ Немачке
(13141347)
Наследник:
Карло IV
Претходник:
{{{пре2}}}
{{{списак2}}} Наследник:
{{{после2}}}
Претходник:
{{{пре3}}}
{{{списак3}}} Наследник:
{{{после3}}}
Претходник:
{{{пре4}}}
{{{списак4}}} Наследник:
{{{после4}}}
Претходник:
{{{пре5}}}
{{{списак5}}} Наследник:
{{{после5}}}
Претходник:
{{{пре6}}}
{{{списак6}}} Наследник:
{{{после6}}}


Претходник:
Хенрик VII
цар Светог римског царства
(13281347)
Наследник:
Карло IV
Претходник:
{{{пре2}}}
{{{списак2}}} Наследник:
{{{после2}}}
Претходник:
{{{пре3}}}
{{{списак3}}} Наследник:
{{{после3}}}
Претходник:
{{{пре4}}}
{{{списак4}}} Наследник:
{{{после4}}}
Претходник:
{{{пре5}}}
{{{списак5}}} Наследник:
{{{после5}}}
Претходник:
{{{пре6}}}
{{{списак6}}} Наследник:
{{{после6}}}