Рафаел Надал

Из Википедије, слободне енциклопедије
Рафаел Надал

Рафаел Надал 2013. године
Рафаел Надал 2013. године


Професионална каријера:
2001 –
Надимак/ци: Рафа, Краљ шљаке, Ел Матадор
Држава: Застава Шпаније Шпанија
Пребивалиште: Манакор, Мајорка, Шпанија
Датум рођења: 3. јун 1986. (1986-06-03) (27 год.)
Место рођења: Манакор, Шпанија
Висина: 1,85 m
Маса: 85 кг
Игра: Левом руком; дворучни бекхенд
Зарада: 64.632.763$
Тренер Тони Надал
АТП профил
Званична презентација
Појединачно
Победе–порази: 631-125
Освојени турнири: 61
Изгубљена финала:
Најбољи пласман: 1. (18. август 2008)
Тренутни пласман: 1.
Успех на гренд слем турнирима
Аустралија Отворено првенство Аустралије П (2009)
Француска Ролан Гарос П (2005, 2006, 2007, 2008, 2010, 2011, 2012, 2013)
Уједињено Краљевство Вимблдон П (2008, 2010)
Сједињене Америчке Државе Отворено првенство САД П (2010)
Завршно првенство сезоне
Мастерс куп Ф (2010)
Олимпијске игре
Olympic rings with white rims.svg Олимпијске игре Gold medal.svg Злато (2008)
Парови
Победе–порази: 103-60
Освојени турнири: 8
Изгубљена финала: 3
Најбољи пласман: 26. (8. август 2005)
Тренутни пласман: 404.
Успех на гренд слем турнирима
Аустралија Отворено првенство Аустралије 3К (2004, 2005)
Француска Ролан Гарос
Уједињено Краљевство Вимблдон 2К (2005)
Сједињене Америчке Државе Отворено првенство САД ПФ (2004)
Тимска такмичења
Davis Cup.jpg Дејвис куп П (2004, 2008, 2009, 2011)

Подаци од дана, 3. децембра 2013.

Портал Portal icon.svg Тенис
Освојене медаље
Мушки тенис — појединачно
Олимпијске игре
Злато 2008. Пекинг Шпанија

Рафаел „Рафа“ Надал Парера (шп. Rafael Nadal Parera; рођен 3. јуна 1986. у Манакору, Мајорка, Шпанија) је шпански тенисер који је 18. августа 2008. по први пут дошао до 1. места АТП листе. На тој позицији је укупно провео 102 недеље. Тренутно је први тенисер света.

Надал је у досадашњој каријери освојио тринаест гренд слем титула (осам пута Ролан Гарос, два пута Вимблдон и Отворено првенство САД и једном Отворено првенство Аустралије), као и златну медаљу на Олимпијским играма у Пекингу 2008. Победивши на Отвореном првенству САД 2010, Надал је постао други играч у историји који је освојио златни слем, то јест све гренд слем турнире и олимпијско злато (пре њега је то урадио Андре Агаси). Са укупно двадесет шест, рекордер је по броју титула у појединачној конкуренцији из АТП Мастерс 1000 серије. Био је и члан шпанске репрезентације у три године када су освајали Дејвис куп.

Од априла 2005. до маја 2007. године Надал је направио рекорд од 81 везаног добијеног меча на шљаци, пре него што га је Роџер Федерер победио у финалу Мастерс турнира у Хамбургу. Од 60 турнира које је освојио, чак 42 су била на шљаци, на којој је добио 93% мечева[1]. Надал је рекордер по броју освојених титула на Ролан Гаросу, а једини пораз на том гренд слему доживео је 2009. године, када је испао у четвртом колу. Због ових достигнућа на шљаци, Надал се сматра највећим тенисером свих времена на тој подлози. Надал је постао први тенисер још од Бјорна Борга 1980. који је у истој години освојио и Ролан Гарос и Вимблдон.

Тениско ривалство између Надала и Роџера Федерера једно је од највећих у историји. Такође има развијено ривалство са Новаком Ђоковићем, против ког је играо чак 40 пута, што представља први највећи број мечева између два тенисера у Опен ери.

Породица и рани живот[уреди]

Рафаел Надал је рођен у Манакору, Мајорка, као син Себастијана Надала и Ане Марије Парера. Има млађу сестру која се зове Марија Исабел. Његов стриц, Мигел Анхел, бивши професионални фудбалер, који је својевремено играо за ФК Мајорку, ФК Барселону и шпанску фудбалску репрезентацију. Надал је навијач ФК Мајорке и Реал Мадрида.[2] Његов други стриц, Тони Надал, који је и сам био тенисер, показао је трогодишњем Рафаелу како се игра тенис, и од тада га тренира.[тражи се извор од 12. 2013.] Тони је веровао да је Надал природан таленат за тенис, док је Надал више желео да игра фудбал.[тражи се извор од 12. 2013.] Када је Надал имао пет година, почео је двапут недељно да одлази у локални тениски клуб да тренира, а са осам година био је нападач који обећава, тренирајући у локалном фудбалском клубу. Са осам година, освојио је регионално тениско такмичење за дечаке испод 12 година. Са 12 година, Надал је освајао разна јуниорска тениска такмичења у Шпанији и Европи, а истовремено је тренирао и фудбал. Међутим, отац му је рекао да мора да бира између фудбала и тениса, како његово образовање не би трпело. Надал је изабрао тенис.

Када је имао 14 година, Шпанска тениска федерација је инсистирала да Надал напусти Мајорку и пресели се у њихов тениски камп у Барселони, како би више тренирао и напредовао. Његови родитељи и стричеви одбили су овај захтев, што значи да је Надал добијао мање финансијске подршке од ШТФ, тако да је Рафаелов отац Себастијан морао сам да покрије све трошкове. Са 16 година, Надал је доспео на листу Топ 50 најбољих тенисера света.

Каријера[уреди]

Почеци[уреди]

Док је Рафаел био још дете, његов стриц и тренер Тони Надал научио га је да игра левом руком, иако је Рафаел дешњак. Тони је сматрао да ће његов дворучни бекенд имати користи од његове јаке десне руке.

Рафаел Надал је са 12 година одлучио да се бави тенисом, а не фудбалом. Тони му је био главни тренер, али је такође током два лета тренирао на тениском кампу Ника Болетијерија. У мају 2001. победио је освајача гренд слем турнира Пета Кеша у егзибиционом мечу на шљаци.

2002—2004.[уреди]

У априлу 2002. године, Надал је победио у свом првом мечу на професионалном турниру. Победивши Рамона Делгада, постао је девети играч у историји Опен ере који је то урадио пре свог шеснаестог рођендана.[тражи се извор од 01. 2014.] Године 2003. освојио је два челенџера и завршио сезону међу педесет најбољих на АТП листи. На дебитантском наступу на Вимблдону, Надал је постао најмлађи играч који је стигао до трећег кола турнира још од Бориса Бекера 1984.[3]

Године 2004. Надал је одиграо први меч против првопласираног на АТП листи, Роџера Федерера на Мајами мастерсу и победио га без изгубљеног сета. Потом је пропустио већи део сезоне који се играо на теренима са шљаком, укључујући и Ролан Гарос, због напукнућа чланка леве ноге.[4]

2005.[уреди]

Нову сезону Надал је почео поразима после велике борбе од Лејтона Хјуита на Отвореном првенству Аустралије и од Федерера у финалу Мајами мастерса. Многи тениски стручњаци сматрају да ова два турнира представљају пробој Надала на светску тениску сцену.[5][6]

Надал је доминирао пролећним делом сезоне, који се играо на земљаној подлози. Победио је у 24 узастопна меча, срушивши рекорд Андреа Агасија.[7] Надал је освојио турнир у Барселони и свој први турнир из АТП Мастерс серије у Монте Карлу. Захваљујући овим победама, Надал је заузео пето место на АТП листи[тражи се извор од 01. 2014.], и постао један од фаворита за освајање Отвореног првенства Француске.

На свој 19. рођендан, Надал је победио Роџера Федерера у полуфиналу Ролан Гароса, спречавајући га да освоји једини гренд слем турнир који му је недостајао. Два дана касније, Надал је поразио Маријана Пуерту у финалу, постајући први мушки тенисер који је освојио Отворено првенство Француске на свом првом наступу на том турниру, још од Матса Виландера (1982),[8] и први тинејџер који је освојио гренд слем турнир још од Пита Сампраса, који је 1990. године освојио Отворено првенство САД са 19 година. Захваљујући освајању Ролан Гароса, Надал је постао трећи тенисер света.

Три дана након освајања Ролан Гароса, Надалова серија од 24 победе прекинута је поразом у првом колу на турниру у Халеу, који се игра на травнатој подлози.[9] Такође је поражен од Жила Милера у другом колу Вимблдона 2005. Одмах након Вимблдона, Надал је победио у шеснаест узастопних мечева и освојио три узастопна турнира. Освојивши турнире у Бештаду и Штутгарту, Надал је постао други тенисер света 25. јула 2005. године. Са 19 година, једним месецом и 22 дана, постао је трећи тинејџер који је достигао друго место на АТП листи, након Бориса Бекера (18 година, девет месеци, 17 дана) и Бјерна Борга (18 година, 10 месеци и два дана).

Надал је почео своју северноамеричку турнеју победивши Агасија у финалу АТП Мастерс турнира у Монтреалу, али је на Синсинати мастерсу изгубио већ у првом колу. Именован је за другог носиоца на Отвореном првенство САД, али га је 49. тенисер света Џејмс Блејк поразио у мечу трећег кола у четири сета. Надал је након тог турнира играо само још три те године.

У септембру, савладао је Гиљерма Корију у финалу Отвореном првенству Кине и победио у оба своја Дејвис куп меча против Италије. У октобру, освојио је своју четврту титулу из АТП Мастерс серије, поразивши Ивана Љубичића у финалу Мадрид мастерса. Након тога, Надал је повредио стопало, због чега је био приморан да откаже учешће на завршном АТП турниру.[10]

И Надал и Федерер су освојили једанаест титула и четири титуле из АТП Мастерс серије 2005. године. Осам титула Надал је освојио на шљаци, а три на тврдом терену. Победио је у 79 мечева, и по томе је био на другом месту иза Федерера, који је победио у 81 мечу. Освојио је награду „Golden Bagel“, јер је једанаест пута освојио сет резултатом 6:0.[11] Такође је достигао највишу позицију на АТП листи у историји шпанског тениса, и освојио АТП награду за тенисера који је највише напредовао.

2006.[уреди]

Због повреде стопала, Надал је пропустио Отворено првенство Аустралије те године.[12] У фебруару, изгубио је у полуфиналу свог првог турнира у сезони, у Марсељу. Две недеље касније, нанео је Роџеру Федереру први пораз у сезони у финалу турнира у турнира у Дубаију. Надал је затим изгубио у полуфиналу Индијан Велс мастерса и другом колу Мајами мастерса.

Надал на Ролан Гаросу (2006).

Надал је затим победио у двадесет и четири мечева на шљаци. Победио је Федерера у финалу Монте Карло мастерса, као и Томија Робреда у финалу турнира у Барселони. Након недељу дана паузе, Надал је освојио Рим мастерс, победивши у финалу Роџера Федерера у пет сетова, изједначивши рекорд Бјерна Борга од 16 освојених титула у тинејџерским годинама. Победивши у првом колу на Отвореном првенству Француске, изједначио је рекорд Гиљерма Виласа, победивши у 53 узастопна меча на шљаци. Надал је поново стигао до финала, у ком је савладао Федерера у четири сета. Вилас му је предао трофеј Ролан Гароса, али је касније прокоментарисао да је његов рекорд јачи од Надаловог јер је Надал рекорд изједначавао две године, а Вилас је то постигао у једној години.[13] Надал је у финалу Отвореног првенства Француске, поставши тако први тенисер који је победио Федерера у финалу једног гренд слема.[14] Такође је постао најмлађи шампион Ролан Гароса који је освојио две узастопне титуле (још од Борга 1974-75).

Надал је повредио раме у четвртфиналном мечу турнира у Квинс Клабу, који је играо против Лејтона Хјуита.[15] Није могао да заврши меч, и тиме је прекинуо свој низ од 26 узастопних победа. Био је именован за другог носиоца на Вимблдону 2006, али је замало изгубио у мечу другог кола од Роберта Кендрика, који је до учешћа дошао квалификацијама. Кендрик је освојио два сета и био на два поена од победе, али се Надал вратио у меч и освојио га у пет сетова. У трећем колу, Надал је победио 20. тенисера света Андреа Агасија у Агасијевом последњем мечу на Вимблдону. Достигавши финале, Надал је постао први шпански тенисер од Мануела Сантане 1966. године који је то учинио. Федерер га је поразио у финалу у четири сета. Федерер и Надал су једини тенисери у Опен ери који су достигли финале Вимблдона одмах након што су играли један против другога у финалу Отвореног првенства Француске.

Надал је играо на само два турнира пре Отвореног првенства САД. Изгубио је у трећем колу Канада мастерса и у четвртфиналу Синсинати мастерса. Такође је достигао четвртфинале на Отвореном првенству САД.

Надал је играо само три турнира до краја године. Јоаким Јохансон, 690. играч света, победио је Надала у другом колу Стокхолм опена. Наредне недеље, Томаш Бердих га је поразио у четвртфиналу Мадрид мастерса, последњег Мастерс турнира у сезони. На завршном АТП шампионату, Тенис Мастерс Купу, изгубио је један меч и победио у два меча у такмичењу по групама. У првом мечу га је поразио Џејмс Блејк, а затим је победио Томија Робреда и Николаја Давиденка. Достигао је полуфинале, у ком га је поразио Федерер. Ово је био Надалов трећи пораз у девет мечева против Федерера.

Надал је постао први тенисер од Андреа Агасија (1994-95) који је другу годину у низу завршио на другом месту АТП листе.

2007.[уреди]

Надал је почео годину играјући на шест турнира на тврдој подлози. Изгубио је у полуфиналу на свом првом турниру, у првом колу на другом, и у четвртфиналу Отвореног првенства Аустралије од каснијег финалисте Фернанда Гонзалеса. Након што је поражен у четвртфинала турнира у турнира у Дубаију, освојио је Индијан Велс мастерс. На наредном турниру, Мајами мастерсу, Новак Ђоковић га је поразио у четвртфиналу.

Имао је много више успеха на турнирима на шљаци. Освојио је Монте Карло мастерс, турнир у Барселони и Рим мастерс, а затим га је Роџер Федерер поразио у финалу Хамбург мастерса. Овај пораз прекинуо је низ од 81 Надалове победе на шљаци. Надал је по трећи пут у својој каријери освојио Отворено првенство Француске, победивши Федерера у финалу. У међувремену, Надал је победио Федерера на егзибиционом турниру на Мајорци, на терену чија је једна половина била травната, а друга земљана.[16]

Надал је другу годину заредом играо на турниру у Квинс Клабу, на ком је изгубио у четвртфиналу. Другу годину заредом, Федерер га је поразио у финалу Вимблдона, у пет сетова. Ово је било прво Федерерово финале на Вимблдону које је добио у пет сетова још од Вимблдона 2001.[17]

У јулу, Надал је освојио турнир у Штутгарту, што је била и његова последња титула те године. Такође је био полуфиналиста Канада мастерса, а изгубио је у првом колу Синсинати мастерса и у четвртом колу Отвореног првенства Сједињених Држава (од 15. тенисера света Давида Ферера). Након месец дана паузе, изгубио је од Давида Налбандијана у четвртфиналу Мадрид мастерса и у финалу Париз мастерса. Након што је победио у сва три меча у такмичењу по групама, Надал је изгубио у полуфиналу Тенис Мастерс Купа од Роџера Федерера.

Током друге половине године, Надал је патио од повреде колена, коју је задобио током финала Вимблдона. Постојале су гласине да је све то последица још увек не залечене повреде стопала коју је задобио крајем 2005. године. Надалов представник за јавност је ово негирао, а сам Надал је рекао да је прича „тотална лаж“.[18]

2008.[уреди]

Надал на тренинзима за Синсинати мастерс.

Надал је годину отпочео у индијском Ченаију, где га је Михаил Јужњи поразио у финалу. Надал је доспео до полуфинала Отвореног првенства Аустралије по први пут у каријери, али га је поразио Жо-Вилфред Цонга. Такође је стигао до финала Мајами мастерса по други пут, али га је победио Николај Давиденко.

Током пролећног дела сезоне на шљаци, Надал је освојио четири титуле и победио Роџера Федерера у три финала. Победио је Федерера у финалу Монте Карло мастерса трећу годину за редом, поставши рекордер по броју узастопних освојених титула на мастерс турниру у Монте Карлу. Победио је у два сета, иако је Федерер у једном тренутку у другом сету водио 4:0.[19] Затим је освојио четврту узастопну титулу на турниру у Барселони. Неколико недеља касније, Надал је освојио своју прву титулу на Хамбург мастерсу, победивши Федерера у финалном мечу у три сета. Освојио је и Отворено првенство Француске, постајући тек пети играч у историји опен ере који је освојио један гренд слем турнир без изгубљеног сета.[20] У том финалу, Федерер је успео да освоји само четири гема. Ово је била Надалова четврта узастопна титула на Отвореном првенству Француске, чиме је изједначио рекорд Бјерна Борга. Надал је такође постао четврти тенисер у опен ери који је освојио један гренд слем турнир четири године узастопно (пре њега, то су учинили Борг, Пит Сампрас и Федерер).

Надал је затим, трећу годину у низу, играо против Федерера у финалу Вимблдона. Овај меч многи сматрају најбољим мечем ових тенисера.[21][22] Надал је иза себе имао серију од 23 победе, укључујући и његову прву титулу на травнатој подлози (у Квинс Клабу). Федерер је освојио своју пету узастопну титулу на турниру у Халеу, на ком му противник ниједном није одузео сервис. Такође, Федерер је дошао до финала Вимблдона без изгубљеног сета. За разлику од њихових претходних вимблдонских финала, Федерер није био фаворит, и многи аналитичари сматрали су да Надал има више шанси да освоји титулу.[22][23] Играли су најдуже финале у историји Вимблдона, а због периодичне појаве кише, Надал је освојио пети сет са 9:7 готово по мраку. Меч је назван најбољим и највећим финалом Вимблдона икада, а неки га чак називају највећим мечем у тениској историји.[24][25][26][27][28] Освојивши Вимблдон, Надал је постао трећи тенисер у историји опен ере да освоји Отворено првенство Француске и Вимблдон у истој години (након Рода Лејвера 1969, и Бјерна Борга 1978. и 1980. године), као и други Шпанац који је освојио Вимблдон. Надал је такође прекинуо Федереров низ од пет узастопних победа на Вимблдону и 65 узастопних победа на травнатој подлози. Такође, постао је први тенисер који се задржао на другој позицији АТП листе три године у низу (од 25. јуна 2005. до 24. јула 2008).

Након Вимблдона, Надал је направио низ од 32 узастопне победе. Освојио је Роџерс Куп по други пут у каријери и дошаодо полуфинала Синсинати мастерса. Као резултат своје добре игре и Федерерових пораза у раним фазама турнира, Надал је преузео прво место на АТП листи 18. августа 2008. године, сменивши Федерера на тој позицији након четири и по године. Надал је такође пети леворуки тенисер који је стигао до првог места, први након Чилеанца Марсела Риоса 1998. године. Остали леворуки тенисери који су заузимали прво место били су Аустријанац Томас Мустер (1996) и Американци Џон Мекинро (1980) и Џими Конорс (1974).

На Олимпијским играма у Пекингу, Надал је победио српског тенисера Новака Ђоковића у полуфиналу са 6:4, 1:6, 6:4, и Чилеанца Фернанда Гонзалеса у финалу, освојивши златну олимпијску медаљу. Надал је тако постао први тенисер који је освојио олимпијско злато, а био је међу пет најбољих тенисера на АТП листи.[тражи се извор од 01. 2014.] На Отвореном првенству САД, Надал је био по први пут био први носилац на једном гренд слем турниру. Изгубио је у полуфиналу од Ендија Марија, који га је савладао у четири сета (6:2, 7:6(5), 4:6, 6:4). Надал је затим играо полуфинале Дејвис купа против САД, и заједно са шпанским тимом се пласирао у финале.

На Мадрид мастерсу, Надала је у полуфиналу поразио Жил Симон. Упркос овом поразу, Надал је захваљујући добрим резултатима током године постао први Шпанац који ће годину завршити на првом месту.[29] На Париз мастерсу, Надал је дошао до четвртфинала, али је предао меч Николају Давиденку због повреде колена.[тражи се извор од 12. 2013.] Због повреде колена, Надал је био приморан да откаже учешће на завршном Мастерс турниру у Шангају и у финалу Дејвис купа против Аргентине.[тражи се извор од 01. 2014.]

Годину по први пут завршава као први играч света. За собом је оставио веома успешну сезону, у којој је освојио два гренд слема (Ролан Гарос и Вимблдон), олимпијско злато, четири Мастерса (Мајами, Монте Карло, Хамбург и Торонто), турнир у Барселони (АТП 500) и турнире у Ченају и Квинсу (АТП 250).

2009.[уреди]

Након што је изгубио од Ендија Марија у финалу егзибиционог турнира у Абу Дабију[тражи се извор од 01. 2014.], Надал је почео да игра на званичним АТП турнирима. На првом турниру на коме је играо, Отвореном првенству Катара у Дохи, изгубио је од Гаела Монфиса у четвртфиналу. У мечу првог кола, Надал је поразио Фабриса Сантороа са 6:0, 6:1 за само 46 минута, а затим је добио награду АТП за светског тениског шампиона.[тражи се извор од 12. 2013.] Надал је, ипак, освојио титулу на на том турниру у конкуренцији мушких парова. Заједно са Марком Лопезом, поразио је први пар света, Данијела Нестора и Ненада Зимоњића.

На први гренд слем турнир сезоне, Отворено првенство Аустралије, дошао као први играч света. Лако је прошао до полуфинала где се састао са сународником Вердаском, и у веома драматичним мечу тријумфовао за финале: 6:7(4), 6:4, 7:6(2), 6:7(1), 6:4. У финалу се састао са тада другим рекетом планете, великим ривалом, Роџером Федерером. У напетом мечу Надал је изашао као победник: 7:5, 3:6, 7:6(3), 3:6, 6:2 и тиме освојио први гренд слем турнир сезоне. Такође, ово је био Надалов први освојени гренд слем на тврдој подлози. Тако је постао четврти играч у историји који је освојио гренд слемове на три различите подлоге (шљаци, трави и тврдој подлози).

Следећи турнир је играо у Ротердаму. У финалу је изгубио од Марија. Због повреде десног колена повукао се са тениског турнира у Дубаију.

Рафа на мастерсу у Мајамију (2009).

На Мастерсу у Индијан Велсу је у четвртом колу морао да спаси пет меч лопти против Давида Налбандијана, али је на крају успео да победи. После тога је савладао Хуана Мартина дел Потра, Ендија Родика, и, у финалу, Ендија Марија. Тако је освојио први Мастерс турнир у сезони. У Мајамију је у четвртфиналу доживео пораз од дел Потра.

После тога, Надал је освојио три турнира на шљаци: Монте Карло (победивши Ђоковића у финалу), Барселону (победивши Ферера) и Рим (поново победивши Ђоковића). Освајањем своје пете узастопне титуле у Монте Карлу, Надал је постао једини играч који има пет узастопних победа на неком Мастерс турниру. У полуфиналу Мастерса у Мадриду Надал је играо против Ђоковића и победио спасавши три меч лопте. Тај меч је трајао преко четири сата. У финалу је, међутим, изгубио од Федерера. Федерер је овом победом зауставио Надалов низ од пет победа у међусобним дуелима.

Гренд слем на подлози коју највише воли - шљаци (Ролан Гарос), завршава резултатом: 2:6, 7:6(2), 4:6, 6:7(2) од Робина Содерлинга (који касније завршава као другопласирани) већ у четвртом колу. Ово је до сада једини пораз Надала на Ролан Гаросу.

Титулу освојен годину дана раније није имао прилику да брани, јер је због повреде отказао учешће на Вимблдону. Тада је изгубио 2000 поена и пао на другу позицију, иза Федерера.

Надал је бранио прошлогодишљу титулу на Роџерс купу у Торонту, али је у четвртфиналу изгубио од Ддл Потра. Овим поразом изгубио је бодове, па је пао на треће место, иза Ендија Марија, 17. августа 2009.

На Отворено првенство САД долази као трећи носилац. Први сет изгубио је је већ у другом колу од Немца Кифера, иако је меч лако решио: 6:0, 3:6, 6:3, 6:4. У полуфиналу је претрпео можда највећи пораз каријере: 2:6, 2:6, 2:6 против дел Потра (касније победника на турниру). Пошто је Мари рано испао са овог гренд слема, Надал је успео да поврати друго место на АТП листи само две недеље након што ју је изгубио.

На Завршном мастерсу као други носилац није остварио ниједну победу у групи Б. Изгубиуо је од Ђоковића (3) резултатом 6:7(5:7), 3:6, од Давиденка (6) 1:6, 6:7(4:7) и Содерлинга 4:6, 4:6.

Ове сезоне Надал је играо и за шпанску репрезентацију на Дејвис купу. У марту је играо осмину финала против Србије и победио Новака Ђоковића и Јанка Типсаревића, тако обезбедивши пласман у четвртфинале. У финалу је Шпанија играла против Чешке и Надал је победио Томаша Бердиха и Јана Хајека. Шпанија је освојила Дејвис куп резултатом 5:0.

Надал је у 2009. освојио, поред Отворено првенство Аустралије, и Индијан Велс, Монте Карло, Рим и Барселону (500 серије). Годину је завршио као други играч света.

2010.[уреди]

Надал је сезону почео на егзибиционом турниру у Абу Дабију, где је у финалу савладао Робина Содерлинга и тако по први пут освојио овај турнир.

После тога је играо Отворено првенство Катара (АТП 250 турнир). У полуфиналу је победио Виктора Троицког, 6:1, 6:3. У финалу га је поразио Николај Давиденко, иако је Надал имао две меч лопте у другом сету. Коначан резултат је био 6:0, 6:7(8), 4:6.

На Отвореном првенству Аустралије Надал лако стиже до трећег кола, где губи један сет од Филипа Колшрајбера. У четвртом колу му Иво Карловић такође узима један сет. Због повреде колена предао је четвртфинални меч Ендију Марију, при вођству од 2:0 у сетовима за Марија. Како је био освојио овај турнир прошле године, изгубио је поене и пао на треће место АТП листе, иза Новака Ђоковића.

Затим је играо прва два Мастерса у сезони: Индијан Велс и Мајами. На Индијан Велсу је изгубио у полуфиналу од Ивана Љубичића. Ипак, Надал је заједно са Марком Лопезом освојио Индијан Велс у дублу. У финалу су победили први пар света, Данијела Нестора и Ненада Зимоњића. Са турнира у Мајамију га је избацио Енди Родик, касније шампион, у полуфиналу.

У 2010. Надал је освојио сва три шљакаста Мастерс турнира (Монте Карло, Рим и Мадрид) и тако оправдао титулу „Краља шљаке“. У финалу Монте Карла је победио сународника Фернанда Вердаска 6:0, 6:1. Овом победом Надал је освојио Монте Карло по шести пут и тако постао једини играч у Опен ери који је освојио неки турнир шест пута узастопно (од 2005. до 2010). У финалу Рима победио је Давида Ферера 7:5, 6:2, а у финалу Мадрида Роџера Федерера 6:4, 7:6(5). Победом у Мадриду Надал је освојио рекордни 18. Мастерс турнир и повратио другу позицију АТП листе.

Ролан Гарос био је успешан за Надала. Тамо је био постављен за другог носиоца. Очекивало се још једно финале између Федерера и Надала, али је Федерера у четвртфиналу поразио прошлогодишњи финалиста Робин Содерлинг. Надал и Содерлинг су се суочили у финалу где му се Рафа реванширао за прошлогодишњи (и једини) пораз на истом гренд слему. Победио је са 6:4, 6:2, 6:4. Овом победом Надал је повратио прво место АТП листе. Постао је први играч који је везао сва три шљакаста Мастерс турнира и Ролан Гарос, што су у медијима назвали Шљакаст слем (Clay Slam). Такође је постао први играч који је у шест година освојио пет Ролан Гароса.

Као загревање за Вимблдон играо је турнир у Квинс Клабу где је испао у четвртфиналу од Фелисијана Лопеза.

На Вимблдону је Надал имао тежи пут до финала него на Ролан Гаросу јер је већ у другом колу одиграо 5 сетова: 5:7, 6:2, 3:6, 6:0, 6:3 за тесну победу против Холанђана Хасеа. Није имао лак посао ни у трећој рунди где је умало савладан од стране Немца Печнера: 6:4, 4:6, 6:7(5), 6:2, 6:3. Надал се у четвртфиналу састао са Содерлингом и у четири сета лако прошао даље: 3:6, 6:3, 7:6(4), 6:1. За пораз у Аустралији Марију се ревнширао управо овде: 6:4, 7:6(6), 6:4. У финалу се састао са изненађењем турнира: Чехом, Томашом Бердихом, који је раније елиминисао Федерера. Надал је и њега савладао и други пут тријумфовао на најпрестижнијем турниру на свету: 6:3, 7:5, 6:4.

После Вимблдона Надал је играо на Роџерс купу и у Синсинатију. На Роџерс купу је испао у полуфиналу од Марија. Британац је тако постао једини играч који је у овој сезони имао више од једне победе над Надалом. Такође, Надал се на овом турниру удружио са Новаком Ђоковићем и такмичио у дублу. Ово је био први пут после 1976. да се два тако високо рангирана играча удружују у дубл тим, још од Џимија Конорса и Артура Еша. Међутим, Новак и Рафа су испали већ у првом колу. У Синсинатију је Надала у четвртфиналу избацио Маркос Багдатис.

На Отвореном првенству САД Надал је прошао до финала без изгубљеног сета, успут савладавши Габашвилија, Истомина, Симона, Лопеза, Вердаска и Јужног. Тек је у финалу играо у четири сета, али је свеједно савладао Новака Ђоковића са 6:4, 5:7, 6:4, 6:2. Надал је тада имао освојена сва четери гренд слем турнира, што му је уз златну олимпијску медаљу из 2008. донело златни слем, који је пре њега имао само Андре Агаси.

Азијску серију је почео играјући на Тајланд опену у Бангкоку, где га је у полуфиналу победио Гиљермо Гарсија-Лопез. Потом је играо на турниру у Токију где је у финалу савладао Монфиса 6:1, 7:5. На Шангај мастерсу Рафу је у 3. колу избацио Јирген Мелцер.

На Завршном мастерсу у Лондону је био далеко успешнији него лане. Групу А пролази као 1. са три победе, Над Ђоковићем (3): 7:5, 6:2, над Бердихом (6): 7:6(3), 6:1 и над Родиком (8): 3:6, 7:6(5), 6:4. Полуфинале је добио тешко против Марија (4): 7:6(5), 3:6, 7:6(6). У финалу се састаје са Роџером Федерером и тај меч губи са 3:6, 6:3, 1:6.

Ова сезона била је једна од најбољих у Надаловој каријери: освојио је 3 гренд слема, Монте Карло, Рим и Мадрид, као и Токио (500). Годину завршава на првом месту.

2011.[уреди]

Надал у Аустралији.

Надал започиње сезону на егзибиционом зурниру у Абу Дабију. У полуфиналу је победио Томаша Бердиха и изборио се за своје треће узастопно финале на овом турниру. У финалу је славио против Федерера са 7:6(4), 7:6(3). Ово је била Надалова друга титула у Абу Дабију.

Потом Рафа учествује на турниру у Дохи, Катару. Након што је тешко стигао до полуфинала, изгубио је од Давиденка са 3:6, 2:6. Међутим, поново осваја овај турнир у дублу заједно са Марком Лопезом.

На првом гренд слем турниру сезоне, Надал почиње фуриозно: у првој рунди му меч предаје Бразилац Данијел, при резултату 6:0, 5:0. Боље није прошао ни Свитинг који је узео свега 4 гема првом носиоцу: 6:2, 6:1, 6:1. Надал лако добија и Аустралијанца хрватског порекла Бернарда Томића, а потом и Хрвата Марина Чилића. Надал такмичење завршава већ у четвртфиналу од сународника Ферера, и то веома лако: 6:4, 6:2, 6:3.

На турниру у Индијан Велсу Надал побеђује дел Потра у полуфиналу и тако прекида низ од три победе Аргентинца у међусобним дуелима. У финалу се састаје са Новаком Ђоковићем, али губи резултатом 6:4, 3:6, 2:6. Ово је била прва победа Ђоковића над Надалом у финалу неког турнира.

На турниру у Мајамију Надал побеђује Нишикорија, Лопеза, Долгополова, Бердиха и Федерера. У финалу се по други пут у две недеље састаје са Ђоковићем, али поново губи, овог пута са 6:4, 3:6, 6:7.

Надал започиње сезону шљаке на Мастерсу у Монте Карлу, где је већ имао рекордних шест титула. Осваја га и седми пут, овог пута победивши Ферера са 6:4, 7:5. Нико пре тога у Опен ери није освојио исти турнир седам пута заредом.

Затим Надал осваја и турнир у Барселони. У финалу је поново победио Ферера, овог пута убедљивије, 6:2, 6:4. Ово је била његова шеста титула у Барселони.

Следећа два Мастерса на шљаци, Мадрид и Рим, губи у финалу, оба од Новака Ђоковића. Ово су биле Ђоковићеве прве победе против Надала на шљаци, и то обе у два сета.

Једини освојени гренд слем у 2011, Ролан Гарос, Надал почиње у тесном мечу са високим Американцем Џоном Изнером: 6:4, 6:7(2), 6:7(2), 6:2, 6:4 у корист Шпанца. Надал лако пролази до полуфинала избацивши Содерлинга и Марија без изгубљеног сета. У финалу се састаје са Федерером и по четврти пут га спречава у освајању Ролан Гароса: 7:5, 7:6(3), 5:7, 6:1. Освојивши свој шести Ролан Гарос, Надал изједначева рекорд Бјерна Борга са бројем титула на овом гренд слему.

На Вимблдону, као први носилац, Надал први сет губи тек у четвртфиналу против Американца Фиша: 6:3, 6:3, 5:7, 6:4, а потом и од Марија у полуфиналу: 5:7, 6:2, 6:2, 6:4. Финале губи против Ђоковића, по пети пут у сезони: 6:4, 6:1, 1:6, 6:3. Ђоковић овом победом узима 1. место светске АТП листе и претиче Надала на њој.

Следећа два турнира играо је на Мастерсима у Торонту и Синсинатију, али је у оба испао пре полуфинала. У Канади га је победио Иван Додиг, а у Синсинатију Марди Фиш.

На Ју-Ес опену поред Надаловог имена стајао је број 2. Први озбиљни испит на Флешинг Медоусу за Надала је био Енди Мари у полуфиналу које Надал добија са: 6:4, 6:2, 3:6, 6:2. У финалу је играо против Ђоковића који је великим преокретом избацио Федерера. Надал финале губи резултатом 3:1: 6:2, 6:4, 6:7(3), 6:1.

Азијску серију је започео у Токију, где је бранио титулу, али је финале изгубио од Марија. У Шангају га је у трећој рунди победио Немац Флоријан Мајер резултатом 6:7(5), 3:6.

На Завршном мастерсу, у групи Б са њим су се нашли Федерер (4), Цонга (6) и Фиш (8). Надал добија једино Фиша у три сета: 6:2, 3:6, 7:6(3). Три сета је играо и са Цонгом, али је меч завршен неповољно по њега: 7:6(2), 4:6, 6:3 за француског представника. Од Федерера је изгубио резултатом 6:3, 6:0.

Сезону савршава тамо где ју је и почео, на егзибиционом турниру у Абу Дабију, коју је са јануара померен за децембар. Побеђује Цонгу у четвртфиналу, али испада од Ферера у полуфиналу. У мечу за треће место Надал је доминирао против Федерера и победио са 6:1, 7:5.

Као и претходних година, играо је за шпанску Дејвис куп репрезентацију, и помогао јој у освајању турнира.

Иако је у 2011. играо чак 10 финала, добио је само 3 (Монте Карло, Барселона, Ролан Гарос), а изгубио чак 7 (Индијан Велс, Мајами, Мадрид, Рим, Вимблдон, УС опен и Токио). Годину је завршио на другом месту.

2012.[уреди]

На Отвореном првенству Аустралије Надал је лако прошао до четвртфинала где је имао тешку битку у 4 сета са Томашом Бердихом: 6:7(5), 7:6(6), 6:4, 6:3. Полуфинале није било толико неизвесно јер је Федерер све што је имао показао у првом сету: 6:7(5), 6:2, 7:6(5), 6:4. „Атомски тенис“ био је на програму у финалу: Новак Ђоковић је много обрта поново победио Надала, седми пут узастопно: 5:7, 6:4, 6:2, 6:7(5), 7:5. Ово је било најдуже финале неког гренд слем турнира и трајало је 5 сати и 53 минута.

Из полуфинала на Индијан Велсу избацио га је Федерер. Са турнира у Мајамију се повукао због повреде.

Надал у финалу Монте Карло мастерса.

На Мастерс турниру у Монте Карлу, Надал је још једном, осми пут заредом, узео титулу. У финалу је победио Ђоковића (6:3, 6:1) и тако прекинуо његов низ од седам победа.

Надал је играо на АТП 500 турниру у Барселони. У финалу је победио Давида Ферера и тако освојио овај турнир по седми пут у протеклих осам година. Са Мастерса у Мадриду га је у трећем колу избацио Фернандо Вердаско. У Риму је поново славио против Ђоковића, 7:5, 6:4.

Без изгубљеног сета је стигао у финале Ролан Гароса. Победио је Италијана Симона Болелија у првом, а затим Узбекистанца Дениса Истомина у другом колу. Потом су следиле победе над два Аргентинца, Едуардом Шванком и Хуаном Монаком. У наредне две фазе Надал је савладао своје земљаке, Николаса Алмагра и Давида Ферера. Четврто узастопно гренд слем финале је играо против Новака Ђоковића. У прва два сета Надал је сигурно играо и освојио их са 6:4 и 6:3. У трећем сету Надал је направио брејк на почетку и повео са 2:0, али Ђоковић тада осваја шест узастопних гемова и смањује предност на 2:1 у сетовима. Меч је прекинут због кише при Ђоковићевом вођству од 2:1 у четвртом сету и настављен је следећег дана. Надал успева да освоји и четврти сет, и тако постаје играч са највише титула на Ролан Гаросу (7), а изједначује рекорд Пита Сампраса (што је касније те године урадио и Федерер) по броју титула на било ком гренд слем турниру.

После Ролан Гароса, а као припрему за Вимблдон, Надал игра турнир на трави у Халеу. Ту га је избацио Филип Колшрајбер у четвртфиналу.

На Вимблдону Надал доживљава пораз од Чеха Лукаша Росола (тада пласираног на 100. место АТП листе) који у другом колу прави изненађење турнира: 6:7(9), 6:4, 6:4, 2:6, 6:4. Сам Росол је учешће завршио већ у следећем колу.

У медијама су почеле шпекулације о Надаловој повреди колена која се и раније појављивала. Надалов тим је издао саопштење да Рафа јесте повређен, али нису прецизирали тежину повреде. Касније је утврђено да Рафа пати од Хофа синдрома[30]. Надал је због повреде отказао учешће и на Олимпијским играма као и Отвореном првенству САД и свим припремним турнирима за тај гренд слем. Није се појавио ни на једном турниру након Вимблдона. Такође је отказао учешће на завршном турниру сезоне.

Иако је Рафин повратак био неколико пута најављиван и одлаган[a], од Вимблдона није одиграо ниједан турнир до краја сезоне. Ипак, имао је иза себе успешну „полусезону“ у којој је освојио Мастерсе у Монте Карлу и Риму, Отворено првенство Барселоне и Ролан Гарос. Годину завршава на четвртом месту АТП листе, јер га је Енди Мари претекао након освајања Отвореног првенства САД.

2013.[уреди]

Надал сервира (Индијан Велс).

Надалов повратак је био планиран за Отворено првенство Аустралије, али је учешће на првом гренд слему у сезони Шпанац отказао због стомачног вируса, који му је онемогућио потпуни опоравак од повреде колена[38]. Пошто је изгубио поене од прошлогодишњег финала које није могао да брани, пао је на 5. место АТП листе, иза Давида Ферера. Ово је био први пут да је Надал ван прва четири места још од 2005. године[39].

Надал се вратио на терен почетком фебруара. Као припрему за Мастерс турнире одлучио је да учествује на јужноамеричким турнирима на шљаци. На Отвореном првенству Чилеа је стигао до финала, где је поражен од Орасија Зебаљоса. На истом турниру је учествовао у конкуренцији парова заједно са Хуаном Монаком, али су их у финалу поразили Италијани Потито Стараће и Паоло Лоренци. Потом Надал игра турнир у Сао Паулу, који осваја, а у финалу је савладао Давида Налбандијана. После два турнира из 250 серије, Надал је учествовао на једном из 500 серије - Акапулку. Без изгубљеног сета је стигао до финала, у ком је сународнику Фереру препустио само два гема, за своју другу титулу у години.

Свој повратак Надал је крунисао титулом на првом Мастерсу у сезони, Индијан Велсу. У осмини финала је после неизвесног меча победио Ернеста Гулбиса у три сета. У четвртфиналу се суочио са старим ривалом, Роџером Федерером. Надал је однео деветнаесту победу у 29 међусобних сусрета резултатом 6:4, 6:2. У полуфиналу, Надал је савладао Томаша Бердиха у два сета, а у финалу Хуана Мартина Дел Потра у три сета. Мастерс у Мајамију Надал је одлучио да прескочи.

Мастерсе на шљаци Надал је почео у Монте Карлу, где је имао рекордних осам узастопних титула. У прва два меча противници су му били Маринко Матошевић из Аустралије и Немац Филип Колшрајбер. Надал је оба меча решио у своју корист без већих проблема. У четвртфиналу Бугарин Григор Димитров је задао доста мука Надалу, али он је ипак успео да победи резултатом 6:2, 2:6, 6:4. Полуфинале Шпанац добија против Цонге са 6:3, 7:6. Надал је био у прилици да продужи свој рекорд на девет узастопних титула, али је његов низ у два сета прекинуо Новак Ђоковић. Следеће недеље Надал осваја турнир у Барселони, продужуивши свој рекорд на том турниру осмом победом. У финалу је победио свог сународника Николаса Алмагра са 2:0 у сетовима.

Након Барселоне уследио је турнир у Мадриду. Рафаел је све до четвртфинала имао лаган посао, а онда је играо против Ферера. Први сет је изгубио са 6:4, у другом сету је успео да се поврати у тајбрејку 7:6(3) и последњи сет је добио 6_0. Полуфинале је играо против свог сународника Пабла Андујара и добио је рутински 6:0 и 6:. Финале против Станислава Вавринке добио је са 6:2 6:4. Надал је тиме освојио своју другу титулу у Мадриду.

Следеће недеље је почео наредни Мастерс турнир, у Риму. Први меч против Фоњинија Надал је решио у два сета. У следећем колу играо је против Летонца Ернеста Гулбиса. Гулбис је освојио први сет са 6:1 и био близу брејка у другом и трећем, али је на крају Шпанац преокренуо резултат. Четвртфинале Надал је играо против Ферера, и, као и у Мадриду, победио са 2:1. У полуфиналу се суочио са Бердихом, који је после преокрета избацио Новака Ђоковића. Надал је добио тај меч у два сета. У финалу се састао са Роџером Федерером. Швајцарац је пружио слабији отпор, што је омогућило Надалу да освоји турнир резултатом 6:1, 6:3.

На Ролан Гаросу Надал је био постављен за трећег носиоца, због одустајања Ендија Марија. У прва два кола морао је да преокреће резултат против Немца Брандса и Словака Клижана, јер је губио први сет са 4:6. У следеће две фазе такмичења Надал је победио Фоњинија и Нишикорија без изгубљеног сета. У четвртфиналу је убедљиво савладао Станисалса Вавринку резултатом 6:2, 6:3, 6:1. Полуфинале је Надалу донело нови окршај са Новаком Ђоковићем. Иако је Рафаел освојио први сет, Новак је у следећем поравнао резултат на 1:1. Шпанац је направио два брејка у трећем сету и освојио га са 6:1, а у следећем је при резултату 6:5 сервирао за меч. Међутим, Србин је успео да врати брејк и добије сет у тај-брејку. У петом сету Ђоковић је имао брејк предности, али се Надал вратио у игру при резултату 4:3 и, икористивши противникове грешке, привео меч крају резултатом 6:4, 3:6, 6:1, 6:7(3), 9:7. У финалу Надал је славио против Ферера са максималних 3:0 и тако освојио свој осми Ролан Гарос и дванаесту гренд слем титулу. Постао је први играч у Опен ери који је освојио неки гренд слем турнир осам пута. Од свог повратка на АТП турнеју, Надал је играо девет турнира и у сваком стизао до финала, освојивши седам.

Ривалства[уреди]

Ривалство са Федерером[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Ривалство Федерера и Надала

Роџер Федерер и Рафаел Надал су професионални тенисери који су држали прве две позиције АТП листе од јула 2005. Федерер је био 1. на свету рекордних 237 узастопних недеља од фебруара 2004, а Надал, који је 5 година млађи, други светски тенисер од јула 2005, оставши ту рекордних 160 узастопних недеља пре него што је престигао Федерера августа 2008.

Играли су један против другог 33 пута с тим што је Надал добио 23 меча.

Осим тога што су најдуже били бројеви 1 и 2 на АТП листи, постоје још многе занимљивости у вези са њиховим ривалством:

  • Од марта 2005. до септембра 2008, њих двојица су успели да освоје 14 од 15 гренд слемова (од Роланд Гароса 2005 до УС опена 2008, нису освојили само Отворено првенство Аустралије 2008) и 22 од 34 турнира Мастерс серије. У току тог периода, Федерер и Надал су освојили 11 узастопних гренд слемова између себе, почевши од Френч опена 2005 до УС опена 2007. Тако су постали једини пар у историји са три различита гренд слема (2005-2008 Роланд Гарос за Надала, 2003-2007 Вимблдон и 2004—2008 УС опен за Федерера) који су освојили бар четири пута узастопно за време 5 година доминације (2004—2008).
  • Роџер Федерер је имао најдоминантнијих 4 година у историји тениса, од Мастерс Купа 2003 до Мастер Купа 2007. Освојио је 43 турнира, укључујући 12 гренд слемова, 4 Мастерс Купа и 13 турнира Мастерс серије. Његов однос победа и пораза је био 320:24, што је укључивало и 6:8 против Надала. Тиме је Надал постао једини тенисер поред Доминика Хрбатија (2:0) који је имао позитиван скор против Федерера.
  • Надал је непрестано заустављао Федерера у његовом покушају да освоји Роланд Гарос и тиме укомплетира своје трофеје са гренд слемова. Рафаел Надал је успевао да порази Федерера 4 пута узастопно на шљакастом гренд слему (2005—2008) и то једном у полуфиналу, а три пута у финалу.
  • Не само да и Федерер и Надал поседују рекорде по броју узастопних победа на једној подлози (Федерер на трави и бетону, а Надал на шљаци), већ је низ обојице прекинуо онај други.
  • Тенисери који су играли један против другог у 6 гренд слем финала (изједначено са ривалством са Ђоковића и Надала).[тражи се извор од 12. 2013.]
  • Три узастопне године, њих двојица су играли у финалу Вимблдона и Роланд Гароса плус још два турнира на шљаци у Мастерс серији. Рафаел је освојио све Ролан Гаросе и 5 од 6 Мастерс турнира, а Федерер 2 од 3 Вимблдона.
  • Њихово финале Вимблдона 2008., су многи тениски критици прогласили за најбољи меч у историји.[26][27]
  • Многи људи сматрају да је њихово ривалство највеће у историји тениса.[27][40][41]

Ривалство са Ђоковићем[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Ривалство Ђоковића и Надала
Детаљ из финалног меча на УС Опену 2011.

Надал је играо против Ђоковића у 40 мечева, од којих је добио 22. Он води са 13:3 на шљаци и 2:1 на трави, док је на тврдој подлози 14:7 за Ђоковића. Између 2006. и 2010. ово ривалство је било у сенци ривалства Федерер—Надал, али је постало све примећеније током 2011. и 2012. и сматра се да би могло постати једно од највећих у историји.

На крају 2010. Надал је прилично убедљиво водио у међусобним сусретима са 16:7, али је током 2011. Ђоковић победио у свих шест њихових сусрета, који су сви били у финалима турнира, од тога два гренд слема. Свој низ је продужио и следеће године, кад су ова два тенисера на Отвореном првенству Аустралије одиграла најдуже финале неког гренд слема у историји, од 5 сати и 53 минута. Ђоковић је тада стигао до своје седме узастопне победе над Надалом, што никоме до тада није успело. Надал је прекинуо Ђоковићев низ током сезоне шљаке, кад га је победио у финалима Монте Карла, Рима и на Ролан Гаросу, освојивши тако рекордну седму титулу. Тим финалом су њих двојица постали други пар у историји који се састао на четири узастопна финала гренд слем турнира (после сестара Вилијамс). У том домену су изједначени 3:3, док у финалима свих турнира води Ђоковић 10:9.

Ђоковић је једини тенисер који је победио Надала преко 10 пута, има 17 победа (Федерер га је победио 10 пута). Такође Ђоковић је једини који је победио Надала на шљаци два пута заредом (Рим и Мадрид 2011).

  • Рекорди
  • Најдуже ривалство у историји тениса (40 мечева у Опен ери)
  • Једини играчи у историји Опен ере који су се сусрели на сва четири Гренд слем финала
  • Једини играчи у историји Опен ере који су одиграли сва четири Гренд слем финала у низу
  • Рекорд од 11 финала који су одиграли један против другог на АТП Мастерс 1000
  • Рекорд од 21 мечева који су одиграли један против другог на АТП Мастерс 1000
  • Најдуже Гренд слем финале у историји Опен ере (финале Аустралијан Опена 2012)
  • Најдужи меч у историји Опен ере на Аустралијан Опену
  • Најдужи АТП меч у три сета у Опен ери (Мадрид мастерс 2009)

Стил игре[уреди]

Надал има карактеристичан форхенд топспин, а познат је по томе што је упоран у намери да врати сваку лопту. Познат је по изврсној физичкој кондицији, захваљујући којој држи квалитет игре и након неколико сати. Врло је добар и у противнападима.

Иако је деснорук, Надал игра левом руком (због чега и има карактеристичан топспин приликом форхенда). У његовим раним годинама је његов стриц и тренер Тони Надал закључио како би његов двоструки бекхенд могао бити још бољи са снажном десном руком, па је Рафаела научио да користи леву руку.[42]

Надалова серија победа на земљи (након победе над Роџером Федерером 1:6, 6:1, 6:4, 7:6(4) у финалу Ролан Гароса 2006.) је дошла до 81 узастопних мечева, што представља најдужу серију победа на земљи међу мушкарцима у тениској опен ери. Надал је претходно делио рекорд с 53 победе Гиљерма Виласа. Када је држао тај рекорд, још је био тинејџер. Крис Еверт држи рекорд (међу оба пола) од 125 мечева. Тај низ прекинуо је Роџер Федерер на турниру Мастерс серије у Хамбургу 2007. године победивши у финалу са 2:6, 6:2, 6:0.

Опрема[уреди]

Надал носи опрему фирме Најки, а користи Баболат рекете.[тражи се извор од 01. 2014.] Такође рекламира марку аутомобила Кија моторс.

Приватни живот[уреди]

Надал је страствени обожавалац фудбала и навијач Реал Мадрида. Када је фудбалска репрезентација Шпаније 29. јуна 2008. освојила златну медаљу на ЕП у фудбалу 2008, Надал је целу ноћ славио са својим колегом и пријатељем Фелисијаном Лопезом, а за магазин Тајмс је изјавио да му је „то један од најлепших дана у животу“. Уочи Отвореног првенства Америке 2006, Надал је играо егзибициони меч са некадашњом руском тенисерком Аном Курњиковом против Роџера Федерера и Мартине Навратилове. Приходи су ишли у хуманитарне сврхе.

Карлос Моја је његов добар пријатељ, који га је својевремено и тренирао. Рафаел Надал забавља се са девојком по имену Марија Франциска Перело[43]. Познати слоган његових навијача је Напред Рафа! (шп. Vamos Rafa!).[44]

Статистике каријере[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Статистике каријере Рафаела Надала

Финала гренд слем турнира (13:6)[уреди]

Исход Турнир Година Подлога Противник у финалу Резултат
Победа Ролан Гарос 2005. Шљака Аргентина Маријано Пуерта 6:7(6), 6:3, 6:1, 7:5
Победа Ролан Гарос (2) 2006. Шљака Швајцарска Роџер Федерер 1:6, 6:1, 6:4, 7:6(4)
Пораз Вимблдон 2006. Трава Швајцарска Роџер Федерер 0:6, 6:7(5), 7:6(2), 3:6
Победа Ролан Гарос (3) 2007. Шљака Швајцарска Роџер Федерер 6:3, 4:6, 6:3, 6:4
Пораз Вимблдон (2) 2007. Трава Швајцарска Роџер Федерер 6:7(7), 6:4, 6:7(3), 6:2, 2:6
Победа Ролан Гарос (4) 2008. Шљака Швајцарска Роџер Федерер 6:1, 6:3, 6:0
Победа Вимблдон 2008. Трава Швајцарска Роџер Федерер 6:4, 6:4, 6:7(5), 6:7(8), 9:7
Победа Отворено првенство Аустралије 2009. Тврда Швајцарска Роџер Федерер 7:5, 3:6, 7:6(7), 3:6, 6:2
Победа Ролан Гарос (5) 2010. Шљака Шведска Робин Содерлинг 6:4, 6:2, 6:4
Победа Вимблдон (2) 2010. Трава Чешка Томаш Бердих 6:3, 7:5, 6:4
Победа Отворено првенство САД 2010. Тврда Србија Новак Ђоковић 6:4, 5:7, 6:4, 6:2
Победа Ролан Гарос (6) 2011. Шљака Швајцарска Роџер Федерер 7:5, 7:6(7), 5:7, 6:1
Пораз Вимблдон (3) 2011. Трава Србија Новак Ђоковић 4:6, 1:6, 6:1, 3:6
Пораз Отворено првенство САД 2011. Тврда Србија Новак Ђоковић 2:6, 4:6, 7:6(7), 1:6
Пораз Отворено првенство Аустралије 2012. Тврда Србија Новак Ђоковић 7:5, 4:6, 2:6, 7:6(7), 5:7
Победа Ролан Гарос (7) 2012. Шљака Србија Новак Ђоковић 6:4, 6:3, 2:6, 7:5
Победа Ролан Гарос (8) 2013. Шљака Шпанија Давид Ферер 6:3, 6:2, 6:3
Победа Отворено првенство САД 2013. Тврда Србија Новак Ђоковић 6:2, 3:6, 6:4, 6:1
Пораз Отворено првенство Аустралије 2014. Тврда Швајцарска Станислас Вавринка 6:3, 6:2, 3:6, 6:3

Успеси на гренд слем турнирима[уреди]

Легенда
П
победа на турниру
Б
освојена бронзана медаља
Ф
финале
С
освојена сребрна медаља
ПФ
полуфинале
3
освојена златна медаља
ЧФ
четвртфинале
КВ3
треће коло квалификација
четврто коло
КВ2
друго коло квалификација
треће коло
КВ1
прво коло квалификација
друго коло
Н
неучешће на турниру
прво коло
Т
тимско такмичење
ГФ
групна фаза
3#
меч једне од зона Дејвис купа
МБ
меч за бронзану медаљу
ПО
плеј-оф Дејвис купа
Турнири 2002. 2003. 2004. 2005. 2006. 2007. 2008. 2009 2010. 2011. 2012. 2013. 2014. О/И Поб–пор Проценат победа
Гренд слем турнири
Аустралија ОП Аустралије Н Н Н ЧФ ПФ П ЧФ ЧФ Ф Н Ф 1/9 41:8 83%
Француска Ролан Гарос Н Н Н П П П П П П П П 8/9 59:1 98%
Уједињено Краљевство Вимблдон Н Н Ф Ф П Н П Ф 2/9 36:7 84%
Сједињене Америчке Државе Отворено првенство САД Н ЧФ ПФ ПФ П Ф Н П 2/10 41:8 81%
Поб–пор на ГС 0:0 3:2 3:2 13:3 17:2 20:3 24:2 15:2 25:1 23:3 14:2 14:1 6:1 13/37 177:24 83%

Напомене[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ „FEDEX ATP RELIABILITY INDEX & MATCH RECORD“. АТP Приступљено 2. 7. 2013.. 
  2. ^ „BBC News“. BBC News Приступљено 24. 9. 2011.. 
  3. ^ Clarey, Christopher (26. 6. 2003.). „WIMBLEDON TENNIS: An unusual comfort zone“. International Herald Tribune Приступљено 24. 9. 2011.. 
  4. ^ Clarey, Christopher (6. 6. 2005.). „Rafael Nadal, Barely 19, He's Got Game, Looks and Remarkably Good Manners“. New York city Times Приступљено 16. 2. 2007.. 
  5. ^ „Brave Hewitt battles past Nadal“. BBC. 24. 1. 2005. Приступљено November 9 2008. 
  6. ^ „Nadal proves to be the real deal“. BBC. 5. 4. 2005. Приступљено November 9 2008. 
  7. ^ Associated Press (5. 6. 2006.). „Teen Nadal gives Spain reign over French Open“. USATODAY.com Приступљено November 9 2008. 
  8. ^ Clarey, Christopher (6. 6. 2005.). „French Open: Nadal triumphs at first attempt“. iht.com Приступљено November 9 2008. 
  9. ^ Associated Press (10. 6. 2005.). „Waske snaps Nadal's winning streak“. The Tapei Times Приступљено November 9 2008. 
  10. ^ Linden, Julian (6. 1. 2006.). „Foot injury delays Rafael Nadal's comeback“. Rediff.com. rediff NEWS Приступљено November 9 2008. 
  11. ^ „Nadal Grabs the Golden Bagel“. SideSpin Productions. 11. 12. 2005. Приступљено November 9. 
  12. ^ „Champion Safin out of Aussie Open“. BBC. 10. 1. 2006. Приступљено November 13 2008. 
  13. ^ Garber, Greg (31. 5. 2006.). „With Vilas in stands, Nadal makes history“. ESPN Tennis/French06. ESPN.com Приступљено November 13 2008. 
  14. ^ Garber, Greg (12. 6. 2006.). „Roger's reign on hold with Nadal's dominance“. ESPN Tennis/French06. ESPN.com Приступљено November 13 2008. 
  15. ^ „TENNIS; Shoulder Forces Nadal To Quit London Match“. The New York Times Company. 17. 6. 2006. Приступљено November 13 2008. 
  16. ^ „The Battle of Surfaces“ Приступљено 22. 4. 2007.. 
  17. ^ Caroline Cheese (7. 7. 2007.). „Federer wins historic fifth title“. BBC Sport Приступљено 5. 8. 2008.. 
  18. ^ Piers Newbury (28. 11. 2007.). „Federer Nadal plays down foot injury fear“. BBC Sport Приступљено 5. 8. 2008.. 
  19. ^ ATPtennis.com - Roger & Rafa: The Rivalry[мртва веза од September 2011]
  20. ^ International Herald Tribune (9. 6. 2008.). „Men's Grand Slam Titles Without Losing A Set“ Приступљено 9. 8. 2008.. 
  21. ^ CBC Sports (5. 7. 2008.). „Federer, Nadal set for Wimbledon showdown“. Cbc.ca Приступљено 24. 9. 2011.. 
  22. ^ а б „Nadal enters Wimbledon final with clear mental edge“. Sports.espn.go.com. 18. 6. 2008. Приступљено 24. 9. 2011.. 
  23. ^ Bodo, Peter. „Peter Bodo - 5 reasons Nadal will win“. Sports.espn.go.com Приступљено 24. 9. 2011.. 
  24. ^ Bruce Jenkins (7. 7. 2008.). „The Greatest Match Ever“ Приступљено 7. 8. 2008.. 
  25. ^ Richard Alleyne (7. 7. 2008.). „Wimbledon 2008: John McEnroe hails Rafael Nadal victory as greatest final ever“ Приступљено 7. 8. 2008.. 
  26. ^ а б „Jon Wertheim - Without a doubt, it's the greatest“. Sportsillustrated.cnn.com. 9. 7. 2008. Приступљено 24. 9. 2011.. 
  27. ^ а б в International Herald Tribune, Associated Press (7. 7. 2008.). „Federer-Nadal rivalry as good as it gets“ Приступљено 7. 8. 2008.. 
  28. ^ Alistair Magowan (7. 7. 2008.). „Roger v Rafa - the best final ever?“ (на English) Приступљено 7. 8. 2008.. 
  29. ^ Nadal Clinches Year End No. 1 For First Time[мртва веза од April 2013], ATPtennis.com, Created 18. 8. 2008.., Приступљено 20. 10. 2008..
  30. ^ RTS :: Rešena misterija Rafinih kolena, Приступљено 28. 3. 2011.
  31. ^ „Надал пропушта Њујорк“ Приступљено 30. 1. 2013.. 
  32. ^ „Надал спреман за Дејвис куп“ Приступљено 30. 1. 2013.. 
  33. ^ „Повратак Рафе за два месеца“ Приступљено 30. 1. 2013.. 
  34. ^ „Надал пропушта Париз и Лондон“ Приступљено 30. 1. 2013.. 
  35. ^ „Рафа се враћа у децембру“ Приступљено 30. 1. 2013.. 
  36. ^ „Hадал, повратак у Абу Дабију?“ Приступљено 30. 1. 2013.. 
  37. ^ „Nadal propušta Abu Dabi“ Приступљено 30. 1. 2013.. 
  38. ^ „Rafael Nadal will miss Australian Open as virus hits injury recovery“. 28. 12. 2012. Приступљено 6. 2. 2013.. 
  39. ^ „Nadal Out of Top Four, Serena Williams Rises on Rankings“. 28. 1. 2013. Приступљено 6. 2. 2013.. 
  40. ^ Paul Weaver (7. 7. 2008.). „Move over McEnroe and Borg, this one will run and run in the memory“ Приступљено 7. 8. 2008.. 
  41. ^ Martin Flanagan (12. 7. 2008.). „Federer v Nadal as good as sport gets“ Приступљено 7. 8. 2008.. 
  42. ^ „Vamos Rafael Fansite“. Vamosrafael.com Приступљено 24. 9. 2011.. 
  43. ^ Rafael Nadal Girlfriend: Maria Francisca Perello Keeps Tennis Great Grounded | Bleacher Report, Приступљено 28. 3. 2011.
  44. ^ „Nike Air Max Breathe Cage Men's Shoe White“. Tennis-warehouse.com Приступљено 24. 9. 2011.. 

Спољашње везе[уреди]

Са других Викимедијиних пројеката :