Рафаел Надал

Из Википедије, слободне енциклопедије
Рафаел Надал

Рафаел Надал
Рафаел Надал
Надимак(ци) Рафа, Краљ шљаке, Ел Матадор
Држављанство Шпанија Шпанија
Место становања Манакор, Мајорка
Датум рођења 3. јун 1986.
Место рођења Манакор, Мајорка
Висина 1,85 m
Тежина 85 кг
Почетак проф. каријере 2001. године
Игра Левом руком; дворучни бекхенд
Зарада 37,396,162$
Појединачно
Победе–порази: 472–101 (82,4%)
Освојени турнири: 43
Најбољи пласман: Бр. 1 (18. август 2008)
Успех на гренд слем турнирима
Аустралија Отворено првенство Аустралије П (2009)
Француска Ролан Гарос П (2005, 2006, 2007, 2008, 2010, 2011)
Уједињено Краљевство Вимблдон П (2008,2010)
Сједињене Америчке Државе Отворено првенство САД П (2010)
Парови
Победа - пораза: 81-52
Освојених турнира: 6
Најбољи пласман: Бр. 26 (8. август 2005)

Подаци од 1. децембра 2010.


Освојене медаље
Мушки тенис — појединачно
Олимпијске игре
Злато 2008. Пекинг Шпанија

Рафаел „Рафа“ Надал Парера (шп. Rafael Nadal Parera; рођен 3. јуна 1986. у Манакору, Мајорка, Шпанија) је шпански тенисер који је 18. августа 2008. по први пут дошао до 1. места АТП листе. Један је од два играча који су у „Опен ери“ дошли до златног слема, освојивши титуле на сва четири турнира из Гренд слем категорије (шест пута Роланд Гарос, два пута Вимблдон и по једном Отворено првенство Аустралије и Отворено првенство САД) и златну медаљу на Олимпијским играма у Пекингу 2008. Са укупно 18, рекордер је по броју титула у синглу из АТП Мастерс 1000 серије, а био је и члан шпанске репрезентације у три године када су освјали Дејвис куп.

Од априла 2005. до маја 2007. године, направио је рекорд од 81 везаног добијеног меча на шљаци, пре него што га је Роџер Федерер победио у финалу Мастерс турнира у Хамбургу. Надал је био непобедив на Ролан Гаросу, победивши у свих 28 мечева и сва четири турнира у Паризу на којима се такмичио (2005—2008). Због ових достигнућа на шљаци, Надал се сматра највећим тенисером на шљаци свих времена.

Тениско ривалство између Надала и Роџера Федерера једно је од највећих у историји (уз ривалства Бјерн Борг—Џон Мекинро, Џон Мекинро—Иван Лендл, Борис Бекер—Стефан Едберг, Пит Сампрас—Андре Агаси). Надал је победио Федерера у три финала Ролан Гароса, тако онемогућивши први рекет света да освоји сва четири Гренд слем турнира. Надал је такође победио Федерера у финалу Вимблдона 2008, тако онемогућивши Федерера да освоји шесту вимблдонску титулу у низу. Надал је постао први тенисер још од Бјорна Борга 1980. који је у истој години освојио и Ролан Гарос и Вимблдон. Он је такође и други Шпанац који је освојио Вимблдон, након 42 године.

Садржај

[уреди] Породица и рани живот

Рафаел Надал је рођен у Манакору, Мајорка, као син Себастијана Надала и Ане Марије Парера. Има млађу сестру која се зове Марија Исабел. Његов стриц, Мигел Анхел, пензионисани је професионални фудбалер, који је својевремено играо за ФК Мајорка, ФК Барселона и шпанску фудбалску репрезентацију.[1] Надал је ватрени навијач ФК Мајорка и Реал Мадрида.[2] Његов други стриц, Тони Надал, био је и сам тенисер, показао је трогодишњем Надалу како се игра тенис, и од тада га тренира.[3] Тони је веровао да је Надал природан таленат за тенис, док је Надал више желео да игра фудбал.[4] Када је Надал имао пет година, почео је двапут недељно да одлази у локални тениски клуб да тренира, а са осам година био је нападач који обећава, тренирајући у локалном фудбалском клубу. Са осам година, освојио је регионално тениско такмичење за дечаке испод 12 година. Са 12 година, Надал је освајао разна јуниорска тениска такмичења у Шпанији и Европи, а истовремено је тренирао и фудбал. Међутим, Надалов отац је натерао свог сина да бира између фудбала и тениса, како његово образовање не би трпело. Рафа је изабрао тенис.

Када је Надал имао 14 година, Шпанска тениска федерација је инсистирала да Надал напусти Мајорку и пресели се у њихов тениски камп у Барселони, како би више тренирао и напредовао. Надалови родитељи и стричеви одбили су овај захтев, што значи да је Надал добијао мање финансијске подршке од ШТФ, тако да је Рафаелов отац Себастијан морао сам да покрије све трошкове. Са 16 година, Надал је доспео на листу Топ 50 најбољих тенисера света.

[уреди] Каријера

[уреди] Почеци

Док је Рафаел био још дете, његов ујак и тренер Тони Надал научио га је да игра левом руком, иако је Рафаел дешњак. Тони је сматрао да ће Рафаелов дворучни бекенд имати користи од његове јаке десне руке.

Рафаел Надал је са 12 година одлучио да се бави тенисом, а не фудбалом. Тони му је био главни тренер, али је такође током два лета тренирао на тениском кампу Ника Болетијерија. У мају 2001. победио је освајача Гренд слем турнира Пета Кеша у егзибиционом мечу на шљаци.

[уреди] 2002—2004.

У априлу 2002. године, Надал је победио у свом првом мечу на једном професионалном турниру. Победивши Рамона Делгада, постао је девети играч у историји опен ере који је то урадио пре свог шеснаестог рођендана.[5] 2003. године освојио је два челенџера и завршио годину међу педесет најбољих на АТП листи. На дебитантском наступу на Вимблдону, Надал је постао најмлађи играч који је стигао до трећег кола турнира још од Бориса Бекера 1984.[6]

Године 2004. Надал је одиграо први меч против првопласираног на АТП листи Роџера Федерера на Мајами мастерсу и победио га без изгубљеног сета. Потом је пропустио већи део сезоне који се играо на теренима са шљаком, укључујући и Ролан Гарос, због напукнућа чланка леве ноге.[7]

[уреди] 2005.

Нову сезону Надал је почео поразима после велике борбе од Лејтона Хјуита на Отвореном првенству Аустралије и од Федерера у финалу Мајами мастерса. Многи тениски стручњаци сматрају да ова два турнира представљају пробој Надала на светску тениску сцену.[8][9]

Надал је доминирао пролећним делом сезоне, који се играо на земљаној подлози. Победио је у 24 узастопна меча, срушивши рекорд Андреа Агасија.[10] Надал је освојио турнир у Барселони и свој први турнир из АТП Мастерс серије у Монте Карлу. Захваљујући овим победама, Надал је заузео пето место на АТП листи[11], и постао један од фаворита за освајање Отвореног првенства Француске.

На свој 19. рођендан, Надал је победио Роџера Федерера у полуфиналу Ролан Гароса, спречавајући га да освоји једини гренд слем турнир који до тада није освојио. Два дана касније, Надал је поразио Маријана Пуерту у финалу, постајући први мушки тенисер који је освојио Отворено првенство Француске на свом првом наступу на том турниру, још од Матса Виландера (1982),[12] и први тинејџер који је освојио гренд слем турнир још од Пита Сампраса, који је 1990. године освојио Отворено првенство САД са 19 година. Захваљујући освајању Ролан Гароса, Надал је постао трећи тенисер света.

Три дана након освајања Ролан Гароса, Надалова серија од 24 победе прекинута је поразом у првом колу на турниру у |Халеу, који се игра на травнатој подлози.[13] Такође је поражен од стране Жила Милера у другом колу Вимблдона 2005. Одмах након Вимблдона, Надал је победио у шеснаест узастопних мечева и освојио три узастопна турнира. Освојивши турнире у Бештаду и Штутгарту, Надал је постао други тенисер света 25. јула 2005. године. Са 19 година, једним месецом и 22 дана, постао је трећи тинејџер који је достигао друго место на АТП листи, након Бориса Бекера (18 година, девет месеци, 17 дана) и Бјерна Борга (18 година, 10 месеци и два дана).

Надал је почео своју северноамеричку турнеју победивши Агасија у финалу АТП Мастерс турнира у Монтреалу, али је на Синсинати Мастерсу изгубио већ у првом колу. Именован је за другог носиоца на Отвореном првенство САД, али га је 49. тенисер света Џејмс Блејк поразио у мечу трећег кола у четири сета. Надал је, након САД опена, играо само три турнира те године.

У септембру, победио је Гиљерма Корију у финалу Кина опена и победио у оба своја Дејвис куп меча против Италије. У октобру, освојио је своју четврту титулу из АТП Мастерс серије, поразивши Ивана Љубичића у финалу Мадрид Мастерса. Након тога, Надал је повредио стопало, због чега је био приморан да откаже учешће на завршном АТП турниру.[14]

И Надал и Федерер су освојили једанаест титуле и четири титуле из АТП Мастерс серије 2005. године. Осам титула Надал је освојио на шљаци, а три на тврдом терену. Победио је у 79 мечева, и по томе је био на другом месту иза Федерера, који је победио у 81 мечу. Освојио је награду „Golden Bagel“ јер је једанаест пута освојио сет са резултатом 6-0.[15] Такође је достигао највишу позицију на АТП листи у историји шпанског тениса, и освојио АТП награду за тенисера који је највише напредовао.

[уреди] 2006.

Због повреде стопала, Надал је пропустио Отворено првенство Аустралије те године.[16] У фебруару, изгубио је у полуфиналу свог првог турнира у сезони, у Марсеју. Две недеље касније, нанео је Роџеру Федереру први пораз у сезони у финалу турнира у турнира у Дубаију. Надал је затим изгубио у полуфиналу Индијан Велс Мастерса и другом колу Мајами Мастерса.

Надал на Ролан Гаросу (2006).

Надал је затим победио у двадесет и четири мечева на шљаци. Победио је Федерера у финалу Монте Карло Мастерса, као и Томија Робреда у финалу турнира у Барселони. Након недељу дана паузе, Надал је освојио Рим Мастерс, победивши у финалу Роџера Федерера у пет сетова, изједначивши рекорд Бјерна Борга од 16 освојених титула у тинејџерским годинама. Победивши у првом колу на Отвореном првенству Француске, изједначио је рекорд Гиљерма Виласа, победивши у 53 узастопна меча на шљаци. Вилас му је предао трофеј Ролан Гароса, али је касније прокоментарисао да је његов рекорд јачи од Надаловог јер је Надал рекорд изједначавао две године, а Вилас је то постигао у једној години.[17] Надал је у финалу Отвореног првенства Француске, поставши тако први тенисер који је победио Федерера у финалу једног гренд слема.[18] Такође је постао најмлађи шампион Ролан Гароса који је освојио две узастопне титуле (још од Борга 1974-75).

Надал је повредио раме у четвртфиналном мечу турнира у Квинс Клабу, који је играо против Лејтона Хјуита.[19] Није могао да заврши меч, и тиме је прекинуо свој низ од 26 узастопних освојених мечева. Био је именован за другог носиоца на Вимблдону 2006, али је замало изгубио у мечу другог кола од Роберта Кендрика, који је до учешћа дошао квалификацијама. Кендрик је освојио два сета и био на два поена од победе, али се Надал вратио у меч и освојио га у пет сетова. У трећем колу, Надал је победио 20. тенисера света Андреа Агасија у Агасијевом последњем мечу на Вимблдону. Достигавши финале, Надал је постао први шпански тенисер од Мануела Сантане 1966. године који је достигао финале Вимблдона. Федерер га је поразио у финалу у четири сета. Федерер и Надал су једини тенисери у опен ери који су достигли финале Вимблдона одмах након што су играли један против другога у финалу Отвореног првенства Француске.

Надал је играо на само два турнира пре Отвореног првенства САД. Изгубио је у трећем колу Канада Мастерса и у четвртфиналу Синсинати Мастерса. Такође је достигао четвртфинале на Отвореном првенству САД.

Надал је играо само три турнира до краја године. 690. играч света, Јоаким Јохансон, победио је Надала у другом колу Стокхолм опена. Наредне недеље, Томаш Бердих га је поразио у четвртфиналу Мадрид Мастерса, последњег мастерс турнира у сезони. На завршном АТП шампионату, Тенис Мастерс Купу, изгубио је један меч и победио у два меча у такмичењу по групама. У првом мечу га је поразио Џејмс Блејк, а затим је победио Томија Робреда и Николаја Давиденка. Достигао је полуфинале, у ком га је поразио Федерер. Ово је био Надалов трећи пораз у девет мечева против Федерера.

Надал је постао први тенисер од Андреа Агасија (1994-95) који је другу годину у низу завршио на другом месту АТП листе.

[уреди] 2007.

Надал је почео годину играјући на шест турнира на тврдој подлози. Изгубио је у полуфиналу на свом првом турниру, у првом колу на другом, и у четвртфиналу Отвореног првенства Аустралије од каснијег финалисте Фернанда Гонзалеса. Након што је поражен у четвртфинала турнира у турнира у Дубаију, освојио је Индијан Велс Мастерс. На наредном турниру, Мајами Мастерсу, Новак Ђоковић га је поразио у четвртфиналу.

Имао је много више успеха на турнирима на шљаци. Освојио је Монте Карло Мастерс, турнир у Барселони и Рим Мастерс, а затим га је Роџер Федерер поразио у финалу Хамбург Мастерса. Овај пораз прекинуо је низ од 81 Надалове победе на шљаци. Надал је по трећи пут у својој каријери освојио Отворено првенство Француске, победивши Федерера у финалу. У међувремену, Надал је победио Федерера на егзибиционом турниру на Мајорци, на терену чија је једна половина била травната, а друга земљана.[20]

Надал је другу годину заредом играо на турниру у Квинс Клабу, на ком је изгубио у четвртфиналу. Другу годину заредом, Федерер га је поразио у финалу Вимблдона, у пет сетова. Ово је било прво Федерерово финале на Вимблдону које је добио у пет сетова још од Вимблдона 2001.[21]

У јулу, Надал је освојио турнир у Штутгарту, што је била и његова последња титула те године. Такође је био полуфиналиста Канада Мастерса, а изгубио је у првом колу Синсинати Мастерса и у четвртом колу Отвореног првенства Сједињених Држава (од 15. тенисера света Давида Ферера). Након месец дана паузе, изгубио је од Давида Налбандијана у четвртфиналу Мадрид Мастерса и у финалу Париз Мастерса. Након што је победио у сва три меча у такмичењу по групама, Надал је изгубио у полуфиналу Тенис Мастерс Купа од Роџера Федерера.

Током друге половине године, Надал је патио од повреде колена, коју је задобио током финала Вимблдона. Постојале су гласине да је све то последица још увек не залечене повреде стопала коју је задобио крајем 2005. године. Надалов представник за јавност је ово негирао, а сам Надал је рекао да је прича „тотална лаж“.[22]

[уреди] 2008.

Надал на тренинзима за Синсинати Мастерс.

Надал је годину отпочео у индијском Ченаију, где га је Михаил Јужњи поразио у финалу. Надал је доспео до полуфинала Отвореног првенства Аустралије по први пут у каријери, али га је поразио Жо-Вилфред Цонга. Такође је стигао до финала Мајами Мастерса по други пут, али га је победио Николај Давиденко.

Током пролећног дела сезоне на шљаци, Надал је освојио четири титуле и победио Роџера Федерера у три финала. Победио је Федерера у финалу Монте Карло Мастерса трећу годину за редом, поставши рекордер по броју узастопних освојених титула на мастерс турниру у Монте Карлу. Победио је у два сета, иако је Федерер у једном тренутку у другом сету водио 4-0.[23] Затим је освојио четврту узастопну титулу на турниру у Барселони. Неколико недеља касније, Надал је освојио своју прву титулу на Хамбург Мастерсу, победивши Федерера у финалном мечу у три сета. Освојио је и Отворено првенство Француске, постајући тек пети играч у историји опен ере који је освојио један гренд слем турнир без изгубљеног сета.[24] У том финалу, Федерер је успео да освоји само четири гема. Ово је била Надалова четврта узастопна титула на Отвореном првенству Француске, чиме је изједначио рекорд Бјерна Борга. Надал је такође постао четврти тенисер у опен ери који је освојио један гренд слем турнир четири године узастопно (пре њега, то су учинили Борг, Пит Сампрас и Федерер).

Надал је затим, трећу годину у низу, играо против Федерера у финалу Вимблдона. Овај меч многи сматрају најбољим мечем ових тенисера.[25][26] Надал је иза себе имао серију од 23 победе, укључујући и његову прву титулу на травнатој подлози (у Квинс Клабу). Федерер је освојио своју пету узастопну титулу на турниру у Халеу, на ком му противник ниједном није одузео сервис. Такође, Федерер је дошао до финала Вимблдона без изгубљеног сета. За разлику од њихових претходних вимблдонских финала, Федерер није био фаворит, и многи аналитичари сматрали су да Надал има више шанси да освоји титулу.[26][27] Играли су најдуже финале у историји Вимблдона, а због периодичне појаве кише, Надал је освојио пети сет са 9-7 готово по мраку. Меч је назван најбољим и највећим финалом Вимблдона икада, а неки га чак називају највећим мечем у тениској историји.[28][29][30][31][32] Освојивши Вимблдон, Надал је постао трећи тенисер у историји опен ере да освоји Отворено првенство Француске и Вимблдон у истој години (након Рода Лејвера 1969, и Бјерна Борга 1978. и 1980. године), као и други Шпанац који је освојио Вимблдон. Надал је такође прекинуо Федереров низ од пет узастопних вимблдонских финала и 65 узастопних победа на травнатој подлози. Такође, постао је први тенисер који се задржао на другој позицији АТП листе три године у низу (од 25. јуна 2005. до 24. јула 2008).

Након Вимблдона, Надал је направио низ од 32 узастопне победе. Освојио је Роџерс Куп по други пут у каријери и дошаодо полуфинала Синсинати Мастерса. Као резултат своје добре игре и Федерерових пораза у раним фазама турнира, Надал је преузео прво место на АТП листи 18. августа 2008. године, сменивши Федерера на тој позицији након четири и по године. Надал је такође пети леворуки тенисер који је стигао до првог места, први након Чилеанца Марсела Риоса 1998. године. Остали леворуки тенисери који су заузимали прво место били су Аустријанац Томас Мустер (1996) и Американци Џон Мекинро (1980) и Џими Конорс (1974).

На Олимпијским играма у Пекингу, Надал је победио српског тенисера Новака Ђоковића у полуфиналу са 6-4, 1-6, 6-4, и Чилеанца Фернанда Гонзалеса у финалу, освојивши златну олимпијску медаљу. Надал је тако постао први тенисер који је освојио олимпијско злато, а био је међу пет најбољих тенисера на АТП листи.[33] На Отвореном првенству САД, Надал је био по први пут био први носилац на једном гренд слем турниру. Изгубио је у полуфиналу од Ендија Марија, који га је савладао у четири сета (6–2, 7–6(5), 4–6, 6–4). Надал је затим играо полуфинале Дејвис купа против САД, и заједно са шпанским тимом се пласирао у финале.

На Мадрид Мастерсу, Надала је у полуфиналу поразио Жил Симон. Упркос овом поразу, Надал је захваљујући добрим резултатима током године постао први Шпанац који ће годину завршити на првом месту.[34] На Париз Мастерсу, Надал је дошао до четвртфинала, али је предао меч Николају Давиденку због повреде колена.[35] Због повреде колена, Надал је био приморан да откаже учешће на завршном мастерс турниру у Шангају и у финалу Дејвис купа против Аргентине.[36]

[уреди] 2009.

Након што је изгубио од Ендија Марија у финалу егзибиционог турнира у Абу Дабију[37], Надал је почео да игра на званичним АТП турнирима. На првом турниру на коме је игра и Катар опену у Дохи, изгубио је од Гаела Монфиса у четвртфиналу. У мечу првог кола, Надал је поразио Фабриса Сантороа са 6-0, 6-1 за само 46 минута, а затим је добио награду АТП за светског тениског шампиона.[38] Надал је, ипак, освојио титулу на Катар опену у конкуренцији мушких парова. Заједно са Марком Лопезом, поразио је први пар света, Данијела Нестора и Ненада Зимоњића.

[уреди] Ривалство са Федерером

Роџер Федерер и Рафаел Надал су професионални тенисери и ривали који су се држали на прве две позиције АТП листе од јула 2005. Федерер је био 1. на свету рекордних 237 узастопних недеља од фебруара 2004, а Надал, који је 5 година млађи, други светски тенисер од јула 2005, оставши ту рекордних 160 узастопних недеља пре него што је престигао Федерера августа 2008. Тренутно је Надал други, а Федерер трећи на свету.

Играли су један против другог 18 пута с тим шти је Надал добио 12 мечева.

Осим тога што су најдуже били бројеви 1 и 2 на АТП листи, постоје још многе занимљивости у вези са њиховим ривалством:

  • Од марта 2005. до септембра 2008, њих двојица су успели да освоје 14 од 15 Гренд слемова (од Роланд Гароса 2005 до УС опена 2008 нису освојили само Отвореног првенства Аустралије 2008) и 22 од 34 турнира Мастерс серије. У току тог периода, Федерер и Надал су освојили 11 узастопних Гренд слемова између себе, почевши од Френч опена 2005 до УС опена 2007. Тако су постали једини пар у историји са три различита Гренд слема (2005-2008 Роланд Гарос за Надала, 2003-2007 Вимблдон и 2004-2008 УС опен за Федерера) који су освојили бар четири пута узастопно за време 5 година доминације (2004-2008).
  • Роџер Федерер је имао најдоминантнијих 4 година у историји тениса, од Мастерс Купа 2003 до Мастер Купа 2007. Освојио је 43 турнира, укључујући 12 Гренд слемова, 4 Мастерс Купа и 13 турнира Мастерс серије. Његов однос победа и пораза је био 320-24, што је укључивало и 6-8 против Надала. Тиме је Надал постао једини тенисер поред Доминика Хрбатија (2:0) који је имао позитиван скор против Федерера.
  • Надал је непрестано заустављао Федерера у његовом покушају да освоји Роланд Гарос и тиме укомплетира своје трофеје са Гренд слемова. Рафаел Надал је успевао да порази Федерера 4 пута узастопно на шљакастом Гренд слему (2005-2008) и то једном у полуфиналу, а три пута у финалу.
  • Не само да и Федерер и Надал поседују рекорде по броју узастопних победа на једној подлози (Федерер на трави и бетону, а Надал на шљаци), већ је низ обојице прекинуо онај други.
  • Они су једини тенисери који су играли један против другог у 6 Гренд слем финала.[39]
  • Три узастопне године, њих двојица су играли у финалу Вимблдона и Роланд Гароса плус још два турнира на шљаци у Мастерс серији. Рафаел је освојио све Ролан Гаросе и 5 од 6 Мастерс турнира, а Федерер 2 од 3 Вимблдона.
  • Њихово финале Вимблдона 2008., су многи тениски критици прогласили за најбољи меч у историји.[30][31]
  • У финалима слемова су губили једино један од другог.
  • Играли су у 7 финала Мастерс турнира што је рекорд
  • Многи људи сматрају да је њихово ривалство највеће у историји тениса.[31][40][41]

[уреди] Стил игре

Надал има карактеристичан форхенд топспин, а познат је по томе што је упоран у намери да врати сваку лопту. Познат је по изврсној физичкој кондицији, захваљујући којој држи квалитет игре и након неколико сати. Врло је добар и у противнападима.

Иако је деснорук, Надал игра левом руком (због чега и има карактеристичан топспин приликом форхенда). У његовим раним годинама је његов стриц и тренер Тони Надал закључио како би његов двоструки бекхенд могао бити још бољи са снажном десном руком, па је Рафаела научио да користи леву руку.[42]

Надалова серија победа на земљи (након победе над Роџером Федерером 1-6 6-1 6-4 7-6(4) у финалу Ролан Гароса 2006.) је дошла до 81 узастопних мечева, што представља најдужу серију победа на земљи међу мушкарцима у тениској опен ери. Надал је претходно делио рекорд с 53 победе Гиљерма Виласа. Када је држао тај рекорд, још је био тинејџер. Крис Еверт држи рекорд (међу оба пола) од 125 мечева. Тај низ прекинуо је Роџер Федерер на турниру Мастерс Серије у Хамбургу 2007. године победивши у финалу са 2-6, 6-2, 6-0.

[уреди] Опрема

Надал носи опрему фирме Најки, а користи Баболат рекете.[43] Такође рекламира марку аутомобила Киа Моторс.

[уреди] Приватни живот

Надал је страствени обожавалац фудбала и навијач Реал Мадрида. Када је фудбалска репрезентација Шпаније 29. јуна 2008. освојила златну медаљу на ЕП у фудбалу 2008, Надал је целу ноћ славио с својим колегом и пријатељем Фелисијаном Лопезом, а за магазин Тајмс је изјавио да му је „то један од најлепших дана у животу“. Уочи Отвореног првенства Америке 2006, Надал је играо егзибициони меч са некадашњом руском тенисерком Аном Курњиковом против Роџера Федерера и Мартине Навратилове. Приходи су ишли у хумантиарне сврхе.

Карлос Моја је његов добар пријатељ, који га је својевремено и тренирао. Рафаел Надал забавља се са девојком по имену Ћиска. Познати слоган његових навијача је Напред Рафа! (шп. Vamos Rafa!).[44]

[уреди] Гренд слем финала (8)

[уреди] Победе (6)

Година Турнир Противник у финалу Резултат у финалу
2005 Ролан Гарос Аргентина Маријано Пуерта 6–7 (6), 6–3, 6–1, 7–5
2006 Ролан Гарос (2) Швајцарска Роџер Федерер 1–6, 6–1, 6–4, 7–6 (4)
2007 Ролан Гарос (3) Швајцарска Роџер Федерер 6–3, 4–6, 6–3, 6–4
2008 Ролан Гарос (4) Швајцарска Роџер Федерер 6–1, 6–3, 6–0
2008 Вимблдон Швајцарска Роџер Федерер 6–4, 6–4, 6–7(5), 6–7(8), 9–7
2009 Отворено првенство Аустралије Швајцарска Роџер Федерер 7–5, 3–6, 7–6(3), 3–6, 6–2

[уреди] Порази (2)

Година Турнир Противник у финалу Резултат у финалу
2006 Вимблдон Швајцарска Роџер Федерер 6–0, 7–6 (5), 6–7 (2), 6–3
2007 Вимблдон (2) Швајцарска Роџер Федерер 7–6 (7), 4–6, 7–6 (3), 2–6, 6–2

[уреди] АТП Мастерс финала (21)

[уреди] Победе (15)

Година Турнир Противник у финалу Резултат у финалу
2005 Монте Карло, Монако Аргентина Гиљермо Корија 6–3, 6–1, 0–6, 7–5
2005 Рим, Италија Аргентина Гиљермо Корија 6–4, 3–6, 6–3, 4–6, 7–6 (6)
2005 Монтреал, Канада Сједињене Америчке Државе Андре Агаси 6–3, 4–6, 6–2
2005 Мадрид, Шпанија Хрватска Иван Љубичић 3–6, 2–6, 6–3, 6–4, 7–6 (3)
2006 Монте Карло, Монако (2) Швајцарска Роџер Федерер 6–4, 6–7 (2), 6–3, 7–6 (5)
2006 Рим, Италија (2) Швајцарска Роџер Федерер 6–7 (0), 7–6 (5), 6–4, 2–6, 7–6 (5)
2007 Индијан Велс, САД Србија Новак Ђоковић 6–2, 7–5
2007 Монте Карло, Монако (3) Швајцарска Роџер Федерер 6–4, 6–4
2007 Рим, Италија (3) Чиле Фернандо Гонзалес 6–2, 6–2
2008 Монте Карло, Монако (4) Швајцарска Роџер Федерер 7–5, 7–5
2008 Хамбург, Немачка Швајцарска Роџер Федерер 7–5, 6–7(3), 6–3
2008 Торонто, Канада Немачка Николас Кифер 6–3, 6–2
2009 Индијан Велс, САД (2) Велика Британија Енди Мари 6–1, 6–2
2009 Монте Карло, Монако (5) Србија Новак Ђоковић 6–3, 2–6, 6–1
2009 Рим, Италија (4) Србија Новак Ђоковић 7–6(2), 6–2

[уреди] Порази (6)

Година Турнир Противник у финалу Резултат у финалу
2005 Мајами, САД Швајцарска Роџер Федерер 2–6, 6–7, 7–6, 6–3, 6–1
2007 Хамбург, Немачка Швајцарска Роџер Федерер 2–6, 6–2, 6–0
2007 Париз, Француска Аргентина Давид Налбандиан 6–4, 6–0
2008 Мајами, САД (2) Русија Николај Давиденко 6–4, 6–2
2009 Мадрид, Шпанија Швајцарска Роџер Федерер 6–4, 6–4
2009 Шангај, Кина Русија Николај Давиденко 7–6(3), 6–3

[уреди] АТП финала

[уреди] Појединачно (47)

[уреди] Победе (36)

Легенда (пре/после 2009)
Гренд слем турнири (6)
Тенис мастерс куп /
АТП светско финале (0)
Олимпијска златна медаља (1)
АТП Мастерс серија /
Мастерс 1000 турнири (15)
Златна интернешонал серија /
АТП 500 серија (9)
Интернешонал серија /
АТП 250 серија (5)
Титуле по подлогама
Тврда (9)
Шљака (25)
Трава (2)
Тепих (0)
Бр. Датум Турнир Место одржавања Подлога Противник у финалу Резултат
1. 15. август 2004. Сопот опен Сопот, Пољска Шљака Аргентина Хосе Акаусо 6–3, 6–4
2. 20. фебруар 2005. Бразил опен Салвадор, Бразил Шљака Шпанија Алберто Мартин 6–0, 6–7(2), 6–1
3. 28. фебруар 2005. Акапулко опен Акапулко, Мексико Шљака Шпанија Алберт Монтањес 6–1, 6–0
4. 17. април 2005. Монте Карло Мастерс Монте Карло, Монако Шљака Аргентина Гиљермо Корија 6–3, 6–1, 0–6, 7–5
5. 24. април 2005. Барселона опен Барселона, Шпанија Шљака Шпанија Хуан Карлос Фереро 6–1, 7–6(4), 6–3
6. 8. мај 2005. Рим Мастерс Рим, Италија Шљака Аргентина Гиљермо Корија 6–4, 3–6, 6–3, 4–6, 7–6(6)
7. 5. јун 2005. Отворено првенство Француске Париз, Француска Шљака Аргентина Маријано Пуерта 6–7(6), 6–3, 6–1, 7–5
8. 10. јул 2005. Шведска опен Бештад, Шведска Шљака Чешка Република Томаш Бердих 2–6, 6–2, 6–4
9. 24. јул 2005. Мерцедес куп Штутгарт, Немачка Шљака Аргентина Гастон Гаудио 6–3, 6–3, 6–4
10. 14. август 2005. Канада Мастерс Монтреал, Канада Тврда Сједињене Америчке Државе Андре Агаси 6–3, 4–6, 6–2
11. 18. септембар 2005. Кина опен Пекинг, Кина Тврда Аргентина Гиљермо Корија 5–7, 6–1, 6–2
12. 23. октобар 2005. Мадрид Мастерс Мадрид, Шпанија Тврда (хала) Хрватска Иван Љубичић 3–6, 2–6, 6–3, 6–4, 7–6(3)
13. 4. март 2006. Дубаи опен Дубаи, Уједињени Арапски Емирати Тврда Швајцарска Роџер Федерер 2–6, 6–4, 6–4
14. 23. април 2006. Монте Карло Мастерс Монте Карло, Монако Шљака Швајцарска Роџер Федерер 6–2, 6–7(2), 6–3, 7–6(5)
15. 30. април 2006. Барселона опен Барселона, Шпанија Шљака Шпанија Томи Робредо 6–4, 6–4, 6–0
16. 14. мај 2006. Рим Мастерс Рим, Италија Шљака Швајцарска Роџер Федерер 6–7(0), 7–6(5), 6–4, 2–6, 7–6(5)
17. 11. јун 2006. Отворено првенство Француске Париз, Француска Шљака Швајцарска Роџер Федерер 1–6, 6–1, 6–4, 7–6(4)
18. 18. март 2007. Индијан Велс Мастерс Индијан Велс, САД Тврда Србија Новак Ђоковић 6–2, 7–5
19. 22. април 2007. Монте Карло Мастерс Монте Карло, Монако Шљака Швајцарска Роџер Федерер 6–4, 6–4
20. 29. април 2007. Барселона опен Барселона, Шпанија Шљака Аргентина Гиљермо Кањас 6–3, 6–4
21. 13. мај 2007. Рим Мастерс Рим, Италија Шљака Чиле Фернандо Гонзалес 6–2, 6–2
22. 10. јун 2007. Отворено првенство Француске Париз, Француска Шљака Швајцарска Роџер Федерер 6–3, 4–6, 6–3, 6–4
23. 22. јул 2007. Мерцедес куп Штутгарт, Немачка Шљака Швајцарска Станислас Вавринка 6–4, 7–5
24. 27. април 2008. Монте Карло Мастерс Монте Карло, Монако Шљака Швајцарска Роџер Федерер 7–5, 7–5
25. 4. мај 2008. Барселона опен Барселона, Шпанија Шљака Шпанија Давид Ферер 6–1, 4–6, 6–1
26. 18. мај 2008. Хамбург Мастерс Хамбург, Немачка Шљака Швајцарска Роџер Федерер 7–5, 6–7(3), 6–3
27. 8. јун 2008. Отворено првенство Француске Париз, Француска Шљака Швајцарска Роџер Федерер 6–1, 6–3, 6–0
28. 15. јун 2008. Турнир Квинс Клаба Лондон, Уједињено Краљевство Трава Србија Новак Ђоковић 7–6(6), 7–5
29. 6. јул 2008. Вимблдон Вимблдон, Лондон, Уједињено Краљевство Трава Швајцарска Роџер Федерер 6–4, 6–4, 6–7(5), 6–7(8), 9–7
30. 27. јул 2008. Канада Мастерс Торонто, Канада Тврда Немачка Николас Кифер 6–3, 6–2
31. 17. август 2008. Летње олимпијске игре 2008. Пекинг, Кина Тврда Чиле Фернандо Гонзалес 6–3, 7–6(2), 6–3
32. 1. фебруар 2009. Отворено првенство Аустралије Мелбурн, Аустралија Тврда Швајцарска Роџер Федерер 7–5, 3–6, 7–6(3), 3–6, 6–2
33. 22. март 2009. Индијан Велс Мастерс Индијан Велс, Сад Тврда Flag of the United Kingdom Енди Мари 6–1, 6–2
34. 19. април 2009. Монте Карло Мастерс Монте Карло, Монако Шљака Србија Новак Ђоковић 6–3, 2–6, 6–1
35. 26. април 2009. Барселона опен Барселона, Шпанија Шљака Шпанија Давид Ферер 6–2, 7–5
36. 3. мај 2009. Рим Мастерс Рим, Италија Шљака Србија Новак Ђоковић 7–6(2), 6–2

[уреди] Порази (11)

Легенда
Гренд слем (2)
Тенис Мастерс Куп (0)
АТП Мастерс серија (4)
АТП турнири (2)
Финала по подлогама
Тврда (5)
Шљака (1)
Трава (2)
Тепих (0)
Бр. Датум Турнир Место одржавања Подлога Противник у финалу Резултат
1. 18. јануар 2004. Хајнекен опен Окланд, Нови Зеланд Тврда Словачка Доминик Хрбати 4–6, 6–2, 7–5
2. 3. април 2005. Мајами Мастерс Мајами, Флорида, САД Тврда Швајцарска Роџер Федерер 2–6, 6–7(4), 7–6(5), 6–3, 6–1
3. 9. јул 2006. Вимблдон Вимблдон, Лондон, Уједињено Краљевство Трава Швајцарска Роџер Федерер 6–0, 7–6(5), 6–7(2), 6–3
4. 20. мај 2007. Хамбург Мастерс Хамбург, Немачка Шљака Швајцарска Роџер Федерер 2–6, 6–2, 6–0
5. 8. јул 2007. Вимблдон Вимблдон, Лондон, Уједињено Краљевство Трава Швајцарска Роџер Федерер 7–6(7), 4–6, 7–6(3), 2–6, 6–2
6. 4. новембар 2007. Париз Мастерс Париз, Француска Тврда (хала) Аргентина Давид Налбандијан 6–4, 6–0
7. 6. јануар 2008. Ченаи опен Ченаи, Индија Тврда Русија Михајл Јужњи 6–0, 6–1
8. 6. април 2008. Мајами Мастерс Мајами, Флорида, САД Тврда Русија Николај Давиденко 6–4, 6–2
9. 15. фебруар 2009. АБН АМРО Светски тениски турнир Ротердам, Холандија Тврда Flag of the United Kingdom Енди Мари 6–3, 4–6, 6–0
10. 17. мај 2009. Мадрид Мастерс Мадрид, Шпанија Шљака Швајцарска Роџер Федерер 6–4, 6–4
11. 18. октобар 2009. Шангај мастерс Шангај, Кина Тврда Русија Николај Давиденко 7–6(3), 6–3

[уреди] Парови (8)

[уреди] Победе (6)

Бр. Датум Турнир Место одржавања Подлога Партнер Противник у финалу Резултат
1. 27. јул 2003. Хрватска опен Умаг, Хрватска Шљака Шпанија Алекс Лопез Морон Аустралија Тод Пери
Јапан Томас Шимада		 6–1, 6–3
2. 11. јануар 2004. Ченаи опен Ченаи, Индија Тврда Шпанија Томи Робредо Израел Џонатан Ерлих
Израел Енди Рам		 7–6(3), 4–6, 6–3
3. 9. јануар 2005. Катар опен Доха, Катар Тврда Шпанија Алберт Коста Румунија Андреј Павел
Русија Михајл Јужњи		 6–3, 4–6, 6–3
4. 27. април 2008. Монте Карло Мастерс Монте Карло, Монако Шљака Шпанија Томи Робредо Индија Махеш Бупати
Flag of the Bahamas Марк Ноулс		 6–3, 6–3
5. 11. јануар 2009. Катар опен Доха, Катар Тврда Шпанија Марк Лопез Канада Данијел Нестор
Србија Ненад Зимоњић		 4–6, 6–4, 10–8
6. 9. јануар 2011. Катар опен Доха, Катар Тврда Шпанија Марк Лопез Италија Андреас Сепи
Италија Даниеле Браћали		 6–3, 7–6(4)

[уреди] Порази(3)

Бр. Датум Турнир Место одржавања Подлога Партнер Противник у финалу Резултат
1. 24. април 2005. Барселона опен Барселона, Шпанија Шљака Шпанија Фелисијано Лопез Индија Леандер Паес
Србија и Црна Гора Ненад Зимоњић		 6–3, 6–3
2. 8. јануар 2007. Ченаи опен Ченаи, Индија Тврда Шпанија Томеу Салва Белгија Хавије Мализе
Белгија Дик Норман		 7–6(4), 7–6(4)
3. 30. април 2007. Барселона опен Барселона, Шпанија Шљака Шпанија Томеу Салва Румунија Андреј Павел
Немачка Александер Васке		 6–3, 7–6(1)

[уреди] Референце

  1. ^ He's got game, looks and remarkably good manners[мртва веза]
  2. ^ BBC News. BBC News. Приступљено на дан 24. 9. 2011.
  3. ^ Official Website of Rafael Nadal[мртва веза]
  4. ^ The Time[мртва веза]
  5. ^ Player Activity. Rafael Nadal (ESP). Atptennis.com. Приступљено на дан 24. 9. 2011.
  6. ^ Clarey, Christopher (26. 6. 2003.). WIMBLEDON TENNIS: An unusual comfort zone. International Herald Tribune. Приступљено на дан 24. 9. 2011.
  7. ^ Clarey, Christopher. „Rafael Nadal, Barely 19, He's Got Game, Looks and Remarkably Good Manners“, New York city Times, 6. 6. 2005. Приступљено дана 16. 2. 2007.
  8. ^ Brave Hewitt battles past Nadal. BBC Sport. Tennis. BBC (24. 1. 2005.). Постављено November 9, 2008
  9. ^ Nadal proves to be the real deal. BBC Sport. Tennis. BBC (5. 4. 2005.). Постављено November 9, 2008
  10. ^ Associated Press (5. 6. 2006.). Teen Nadal gives Spain reign over French Open. USA Today. USATODAY.com. Постављено November 9, 2008
  11. ^ ATP Rankings History. Rafael Nadal. ATPTennis.com (2005). Постављено November 9, 2008
  12. ^ Clarey, Christopher (6. 6. 2005.). French Open: Nadal triumphs at first attempt. International Herald Tribune. iht.com. Постављено November 9, 2008
  13. ^ Associated Press (10. 6. 2005.). Waske snaps Nadal's winning streak. Tapei Times. The Tapei Times. Постављено November 9, 2008
  14. ^ Linden, Julian (6. 1. 2006.). Foot injury delays Rafael Nadal's comeback. rediff NEWS. Rediff.com. Постављено November 9, 2008
  15. ^ Nadal Grabs the Golden Bagel. SideSpin Productions (11. 12. 2005.). Постављено November 9, 2008
  16. ^ Champion Safin out of Aussie Open. BBC Sport Tennis. BBC (10. 1. 2006.).
  17. ^ Garber, Greg (31. 5. 2006.). With Vilas in stands, Nadal makes history. ESPN Tennis/French06. ESPN.com.
  18. ^ Garber, Greg (12. 6. 2006.). Roger's reign on hold with Nadal's dominance. ESPN Tennis/French06. ESPN.com.
  19. ^ TENNIS; Shoulder Forces Nadal To Quit London Match. New York Times. The New York Times Company (17. 6. 2006.).
  20. ^ The Battle of Surfaces. Приступљено на дан 22. 4. 2007.
  21. ^ Caroline Cheese (7. 7. 2007.). Federer wins historic fifth title. BBC Sport. Приступљено на дан 5. 8. 2008.
  22. ^ Piers Newbury (28. 11. 2007.). Federer Nadal plays down foot injury fear. BBC Sport. Приступљено на дан 5. 8. 2008.
  23. ^ ATPtennis.com - Roger & Rafa: The Rivalry[мртва веза]
  24. ^ International Herald Tribune. „Men's Grand Slam Titles Without Losing A Set“, 9. 6. 2008. Приступљено дана 9. 8. 2008.
  25. ^ CBC Sports (5. 7. 2008.). Federer, Nadal set for Wimbledon showdown. Cbc.ca. Приступљено на дан 24. 9. 2011.
  26. ^ а б Nadal enters Wimbledon final with clear mental edge. Sports.espn.go.com (18. 6. 2008.). Приступљено на дан 24. 9. 2011.
  27. ^ Bodo, Peter. Peter Bodo - 5 reasons Nadal will win. Sports.espn.go.com. Приступљено на дан 24. 9. 2011.
  28. ^ Bruce Jenkins. „The Greatest Match Ever“, 7. 7. 2008. Приступљено дана 7. 8. 2008.
  29. ^ Richard Alleyne. „Wimbledon 2008: John McEnroe hails Rafael Nadal victory as greatest final ever“, 7. 7. 2008. Приступљено дана 7. 8. 2008.
  30. ^ а б Jon Wertheim - Without a doubt, it's the greatest. Sportsillustrated.cnn.com (9. 7. 2008.). Приступљено на дан 24. 9. 2011.
  31. ^ а б в International Herald Tribune, Associated Press. „Federer-Nadal rivalry as good as it gets“, 7. 7. 2008. Приступљено дана 7. 8. 2008.
  32. ^ Alistair Magowan. „Roger v Rafa - the best final ever?“, 7. 7. 2008. Приступљено дана 7. 8. 2008. (на English)
  33. ^ Nadal wins Olympic gold over Gonzalez. Tennis.com. Приступљено на дан 24. 9. 2011.
  34. ^ Nadal Clinches Year End No. 1 For First Time, ATPtennis.com, Created August 18, 2008. Retrieved October 20, 2008.
  35. ^ Nadal retires hurt from Paris[мртва веза]
  36. ^ Nadal withdraws from Masters Cup. TENNIS.com (November 3, 2008). Приступљено на дан 4. 11. 2008.
  37. ^ Murray defeats Nadal, wins Abu Dhabi exhibtion.
  38. ^ Nadal, Murray, Federer Off the Mark In 2009[мртва веза]
  39. ^ Roger, Rafa to Meet in Record Sixth Grand Slam Final[мртва веза]
  40. ^ Paul Weaver. „Move over McEnroe and Borg, this one will run and run in the memory“, 7. 7. 2008. Приступљено дана 7. 8. 2008.
  41. ^ Martin Flanagan. „Federer v Nadal as good as sport gets“, 12. 7. 2008. Приступљено дана 7. 8. 2008.
  42. ^ Vamos Rafael Fansite. Vamosrafael.com. Приступљено на дан 24. 9. 2011.
  43. ^ ATP Profile for Rafael Nadal. Atptennis.com. Приступљено на дан 24. 9. 2011.
  44. ^ Nike Air Max Breathe Cage Men's Shoe White. Tennis-warehouse.com. Приступљено на дан 24. 9. 2011.

[уреди] Види још

[уреди] Спољашње везе

Портал Биографија
Портал Тенис

Са других Викимедијиних пројеката :

п • р • у
Победници Отвореног првенства Аустралије - Мушкарци појединачно
Род Лејвер (1969) · Артур Еш (1970) · Кен Роузвол (1971-72) · Џон Њуком (1973) · Џими Конорс (1974) · Џон Њуком (1975) · Марк Едмондсон (1976) · Роско Танер (Јануар 1977) · Витас Герулајтис (Децембар 1977) · Гиљермо Виљас (1978-79) · Брајан Тичер (1980) · Јохан Крик (1981-82) · Матс Виландер (1983-84) · Стефан Едберг (1985) · Није одржан (1986) · Стефан Едберг (1987) · Матс Виландер (1988) · Иван Лендл (1989-90) · Борис Бекер (1991) · Џим Куријер (1992-93) · Пит Сампрас (1994) · Андре Агаси (1995) · Борис Бекер (1996) · Пит Сампрас (1997) · Петр Корда (1998) · Јевгениј Кафелњиков (1999) · Андре Агаси (2000-01) · Томас Јохансон (2002) · Андре Агаси (2003) · Роџер Федерер (2004) · Марат Сафин (2005) · Роџер Федерер (2006-07) · Новак Ђоковић (2008) · Рафаел Надал (2009) · Роџер Федерер (2010) · Новак Ђоковић (2011–12)
п • р • у
Победници Вимблдона — мушкарци појединачно*
*Опен ера · (1968–69) Род Лејвер · (1970–71) Џон Њуком · (1972) Стен Смит · (1973) Јан Кодеш · (1974) Џими Конорс · (1975) Артур Еш · (1976–80) Бјерн Борг · (1981) Џон Макенро · (1982) Џими Конорс · (1983–84) Џон Макенро · (1985–86) Борис Бекер · (1987) Пет Кеш · (1988) Стефан Едберг · (1989) Борис Бекер · (1990) Стефан Едберг (1991) Михаел Штих · (1992) Андре Агаси · (1993–95) Пит Сампрас · (1996) Ричард Крајичек · (1997–00) Пит Сампрас · (2001) Горан Иванишевић · (2002) Лејтон Хјуит · (2003–07) Роџер Федерер · (2008) Рафаел Надал  · (2009) Роџер Федерер · (2010) Рафаел Надал  · (2011) Новак Ђоковић
п • р • у
Асоцијација тениских професионалаца - Тенисери на 1. месту
п • р • у
Награда Лауреус академије за најбољег спортисту


- Добављено из „http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%A0%D0%B0%D1%84%D0%B0%D0%B5%D0%BB_%D0%9D%D0%B0%D0%B4%D0%B0%D0%BB&oldid=5279723“
Лични алати
Именски простори

Варијанте
Радње
навигација
техничке
штампање/извоз
алати
Други језици