Рафаел Надал

Из Википедије, слободне енциклопедије
Рафаел Надал

Рафаел Надал 2013. године
Рафаел Надал 2013. године
Професионална каријера:
2001 –
Надимак/ци: Рафа, Краљ шљаке, Ел Матадор
Држава: Застава Шпаније Шпанија
Место становања: Манакор, Мајорка, Шпанија
Датум рођења: 3. јун 1986. (1986-06-03) (26 год.)
Место рођења: Манакор, Шпанија
Висина: 1,85 m
Маса: 85 кг
Игра: Левом руком; дворучни бекхенд
Зарада: 51.746.037$
Тренер Тони Надал
АТП профил
Званична презентација
Појединачно
Победе–порази: 604:124 (82,70%)
Освојени турнири: 53
Изгубљена финала: 23
Најбољи пласман: 1. (18. август 2008)
Тренутни пласман: 4.
Успех на гренд слем турнирима
Аустралија Отворено првенство Аустралије П (2009)
Француска Ролан Гарос П (2005, 2006, 2007, 2008, 2010, 2011), 2012)
Уједињено Краљевство Вимблдон П (2008, 2010)
Сједињене Америчке Државе Отворено првенство САД П (2010)
Завршно првенство сезоне
Мастерс куп Ф (2010)
Олимпијске игре
Olympic rings with white rims.svg Олимпијске игре Gold medal.svg Злато (2008)
Парови
Победе–порази: 102:60
Освојени турнири: 8
Изгубљена финала: 3
Најбољи пласман: 26. (8. август 2005)
Тренутни пласман: 397.
Успех на гренд слем турнирима
Аустралија Отворено првенство Аустралије 3К (2004, 2005)
Француска Ролан Гарос
Уједињено Краљевство Вимблдон 2К (2005)
Сједињене Америчке Државе Отворено првенство САД ПФ (2004)
Тимска такмичења
Davis Cup.jpg Дејвис куп П (2004, 2008, 2009, 2011)

Подаци од дана, 22. априла 2013.
Портал Portal icon.svg Тенис
Освојене медаље
Мушки тенис — појединачно
Олимпијске игре
Злато 2008. Пекинг Шпанија

Рафаел „Рафа“ Надал Парера (шп. Rafael Nadal Parera; рођен 3. јуна 1986. у Манакору, Мајорка, Шпанија) је шпански тенисер који је 18. августа 2008. по први пут дошао до 1. места АТП листе. На тој позицији је укупно провео 102 недеље. Тренутно је пети тенисер света.

Надал је у досадашњој каријери освојио једанаест гренд слем титула (седам пута Роланд Гарос, два пута Вимблдон и по једном Отворено првенство Аустралије и Отворено првенство САД), као и златну медаљу на Олимпијским играма у Пекингу 2008. Победивши на Отвореном првенству САД 2010, Надал је постао други играч у историји који је освојио златни слем, то јест све гренд слем турнире и олимпијско злато (пре њега је то урадио Андре Агаси). Са укупно двадесет две, рекордер је по броју титула у појединачној конкуренцији из АТП Мастерс 1000 серије. Био је и члан шпанске репрезентације у три године када су освајали Дејвис куп.

Од априла 2005. до маја 2007. године, направио је рекорд од 81 везаног добијеног меча на шљаци, пре него што га је Роџер Федерер победио у финалу Мастерс турнира у Хамбургу. Надал је рекордер по броју освојених титула на Ролан Гаросу, а једини пораз на том гренд слему доживео је 2009. године, када је испао у четвртом колу. Због ових достигнућа на шљаци, Надал се сматра највећим тенисером свих времена на тој подлози.

Тениско ривалство између Надала и Роџера Федерера једно је од највећих у историји (уз ривалства Бјерн Борг—Џон Мекинро, Џон Мекинро—Иван Лендл, Борис Бекер—Стефан Едберг, Пит Сампрас—Андре Агаси). Надал је победио Федерера у три узастопна финала Ролан Гароса, тако га онемогућивши да освоји сва четири гренд слем турнира све до 2009. године. Надал је такође победио Федерера у финалу Вимблдона 2008, тако га онемогућивши да освоји шесту вимблдонску титулу у низу. Надал је постао први тенисер још од Бјорна Борга 1980. који је у истој години освојио и Ролан Гарос и Вимблдон. Он је такође и други Шпанац који је освојио Вимблдон, након 42 године.

Садржај

Породица и рани живот [уреди]

Рафаел Надал је рођен у Манакору, Мајорка, као син Себастијана Надала и Ане Марије Парера. Има млађу сестру која се зове Марија Исабел. Његов стриц, Мигел Анхел, пензионисани је професионални фудбалер, који је својевремено играо за ФК Мајорка, ФК Барселона и шпанску фудбалску репрезентацију.[1] Надал је ватрени навијач ФК Мајорка и Реал Мадрида.[2] Његов други стриц, Тони Надал, био је и сам тенисер, показао је трогодишњем Надалу како се игра тенис, и од тада га тренира.[3] Тони је веровао да је Надал природан таленат за тенис, док је Надал више желео да игра фудбал.[4] Када је Надал имао пет година, почео је двапут недељно да одлази у локални тениски клуб да тренира, а са осам година био је нападач који обећава, тренирајући у локалном фудбалском клубу. Са осам година, освојио је регионално тениско такмичење за дечаке испод 12 година. Са 12 година, Надал је освајао разна јуниорска тениска такмичења у Шпанији и Европи, а истовремено је тренирао и фудбал. Међутим, отац му је рекао да мора да бира између фудбала и тениса, како његово образовање не би трпело. Надал је изабрао тенис.

Када је имао 14 година, Шпанска тениска федерација је инсистирала да Надал напусти Мајорку и пресели се у њихов тениски камп у Барселони, како би више тренирао и напредовао. Надалови родитељи и стричеви одбили су овај захтев, што значи да је Надал добијао мање финансијске подршке од ШТФ, тако да је Рафаелов отац Себастијан морао сам да покрије све трошкове. Са 16 година, Надал је доспео на листу Топ 50 најбољих тенисера света.

Каријера [уреди]

Почеци [уреди]

Док је Рафаел био још дете, његов ујак и тренер Тони Надал научио га је да игра левом руком, иако је Рафаел дешњак. Тони је сматрао да ће Рафаелов дворучни бекенд имати користи од његове јаке десне руке.

Рафаел Надал је са 12 година одлучио да се бави тенисом, а не фудбалом. Тони му је био главни тренер, али је такође током два лета тренирао на тениском кампу Ника Болетијерија. У мају 2001. победио је освајача гренд слем турнира Пета Кеша у егзибиционом мечу на шљаци.

2002—2004. [уреди]

У априлу 2002. године, Надал је победио у свом првом мечу на професионалном турниру. Победивши Рамона Делгада, постао је девети играч у историји Опен ере који је то урадио пре свог шеснаестог рођендана.[5] Године 2003. освојио је два челенџера и завршио годину међу педесет најбољих на АТП листи. На дебитантском наступу на Вимблдону, Надал је постао најмлађи играч који је стигао до трећег кола турнира још од Бориса Бекера 1984.[6]

Године 2004. Надал је одиграо први меч против првопласираног на АТП листи, Роџера Федерера на Мајами мастерсу и победио га без изгубљеног сета. Потом је пропустио већи део сезоне који се играо на теренима са шљаком, укључујући и Ролан Гарос, због напукнућа чланка леве ноге.[7]

2005. [уреди]

Нову сезону Надал је почео поразима после велике борбе од Лејтона Хјуита на Отвореном првенству Аустралије и од Федерера у финалу Мајами мастерса. Многи тениски стручњаци сматрају да ова два турнира представљају пробој Надала на светску тениску сцену.[8][9]

Надал је доминирао пролећним делом сезоне, који се играо на земљаној подлози. Победио је у 24 узастопна меча, срушивши рекорд Андреа Агасија.[10] Надал је освојио турнир у Барселони и свој први турнир из АТП Мастерс серије у Монте Карлу. Захваљујући овим победама, Надал је заузео пето место на АТП листи[11], и постао један од фаворита за освајање Отвореног првенства Француске.

На свој 19. рођендан, Надал је победио Роџера Федерера у полуфиналу Ролан Гароса, спречавајући га да освоји једини гренд слем турнир који му је недостајао. Два дана касније, Надал је поразио Маријана Пуерту у финалу, постајући први мушки тенисер који је освојио Отворено првенство Француске на свом првом наступу на том турниру, још од Матса Виландера (1982),[12] и први тинејџер који је освојио гренд слем турнир још од Пита Сампраса, који је 1990. године освојио Отворено првенство САД са 19 година. Захваљујући освајању Ролан Гароса, Надал је постао трећи тенисер света.

Три дана након освајања Ролан Гароса, Надалова серија од 24 победе прекинута је поразом у првом колу на турниру у |Халеу, који се игра на травнатој подлози.[13] Такође је поражен од Жила Милера у другом колу Вимблдона 2005. Одмах након Вимблдона, Надал је победио у шеснаест узастопних мечева и освојио три узастопна турнира. Освојивши турнире у Бештаду и Штутгарту, Надал је постао други тенисер света 25. јула 2005. године. Са 19 година, једним месецом и 22 дана, постао је трећи тинејџер који је достигао друго место на АТП листи, након Бориса Бекера (18 година, девет месеци, 17 дана) и Бјерна Борга (18 година, 10 месеци и два дана).

Надал је почео своју северноамеричку турнеју победивши Агасија у финалу АТП Мастерс турнира у Монтреалу, али је на Синсинати мастерсу изгубио већ у првом колу. Именован је за другог носиоца на Отвореном првенство САД, али га је 49. тенисер света Џејмс Блејк поразио у мечу трећег кола у четири сета. Надал је након тог турнира играо само још три те године.

У септембру, савладао је Гиљерма Корију у финалу Кина опена и победио у оба своја Дејвис куп меча против Италије. У октобру, освојио је своју четврту титулу из АТП Мастерс серије, поразивши Ивана Љубичића у финалу Мадрид мастерса. Након тога, Надал је повредио стопало, због чега је био приморан да откаже учешће на завршном АТП турниру.[14]

И Надал и Федерер су освојили једанаест титула и четири титуле из АТП Мастерс серије 2005. године. Осам титула Надал је освојио на шљаци, а три на тврдом терену. Победио је у 79 мечева, и по томе је био на другом месту иза Федерера, који је победио у 81 мечу. Освојио је награду „Golden Bagel“, јер је једанаест пута освојио сет са резултатом 6-0.[15] Такође је достигао највишу позицију на АТП листи у историји шпанског тениса, и освојио АТП награду за тенисера који је највише напредовао.

2006. [уреди]

Због повреде стопала, Надал је пропустио Отворено првенство Аустралије те године.[16] У фебруару, изгубио је у полуфиналу свог првог турнира у сезони, у Марсеју. Две недеље касније, нанео је Роџеру Федереру први пораз у сезони у финалу турнира у турнира у Дубаију. Надал је затим изгубио у полуфиналу Индијан Велс Мастерса и другом колу Мајами мастерса.

Надал на Ролан Гаросу (2006).

Надал је затим победио у двадесет и четири мечева на шљаци. Победио је Федерера у финалу Монте Карло мастерса, као и Томија Робреда у финалу турнира у Барселони. Након недељу дана паузе, Надал је освојио Рим мастерс, победивши у финалу Роџера Федерера у пет сетова, изједначивши рекорд Бјерна Борга од 16 освојених титула у тинејџерским годинама. Победивши у првом колу на Отвореном првенству Француске, изједначио је рекорд Гиљерма Виласа, победивши у 53 узастопна меча на шљаци. Вилас му је предао трофеј Ролан Гароса, али је касније прокоментарисао да је његов рекорд јачи од Надаловог јер је Надал рекорд изједначавао две године, а Вилас је то постигао у једној години.[17] Надал је у финалу Отвореног првенства Француске, поставши тако први тенисер који је победио Федерера у финалу једног гренд слема.[18] Такође је постао најмлађи шампион Ролан Гароса који је освојио две узастопне титуле (још од Борга 1974-75).

Надал је повредио раме у четвртфиналном мечу турнира у Квинс Клабу, који је играо против Лејтона Хјуита.[19] Није могао да заврши меч, и тиме је прекинуо свој низ од 26 узастопних освојених мечева. Био је именован за другог носиоца на Вимблдону 2006, али је замало изгубио у мечу другог кола од Роберта Кендрика, који је до учешћа дошао квалификацијама. Кендрик је освојио два сета и био на два поена од победе, али се Надал вратио у меч и освојио га у пет сетова. У трећем колу, Надал је победио 20. тенисера света Андреа Агасија у Агасијевом последњем мечу на Вимблдону. Достигавши финале, Надал је постао први шпански тенисер од Мануела Сантане 1966. године који је достигао финале Вимблдона. Федерер га је поразио у финалу у четири сета. Федерер и Надал су једини тенисери у опен ери који су достигли финале Вимблдона одмах након што су играли један против другога у финалу Отвореног првенства Француске.

Надал је играо на само два турнира пре Отвореног првенства САД. Изгубио је у трећем колу Канада мастерса и у четвртфиналу Синсинати мастерса. Такође је достигао четвртфинале на Отвореном првенству САД.

Надал је играо само три турнира до краја године. 690. играч света, Јоаким Јохансон, победио је Надала у другом колу Стокхолм опена. Наредне недеље, Томаш Бердих га је поразио у четвртфиналу Мадрид мастерса, последњег Мастерс турнира у сезони. На завршном АТП шампионату, Тенис Мастерс Купу, изгубио је један меч и победио у два меча у такмичењу по групама. У првом мечу га је поразио Џејмс Блејк, а затим је победио Томија Робреда и Николаја Давиденка. Достигао је полуфинале, у ком га је поразио Федерер. Ово је био Надалов трећи пораз у девет мечева против Федерера.

Надал је постао први тенисер од Андреа Агасија (1994-95) који је другу годину у низу завршио на другом месту АТП листе.

2007. [уреди]

Надал је почео годину играјући на шест турнира на тврдој подлози. Изгубио је у полуфиналу на свом првом турниру, у првом колу на другом, и у четвртфиналу Отвореног првенства Аустралије од каснијег финалисте Фернанда Гонзалеса. Након што је поражен у четвртфинала турнира у турнира у Дубаију, освојио је Индијан Велс мастерс. На наредном турниру, Мајами мастерсу, Новак Ђоковић га је поразио у четвртфиналу.

Имао је много више успеха на турнирима на шљаци. Освојио је Монте Карло мастерс, турнир у Барселони и Рим мастерс, а затим га је Роџер Федерер поразио у финалу Хамбург мастерса. Овај пораз прекинуо је низ од 81 Надалове победе на шљаци. Надал је по трећи пут у својој каријери освојио Отворено првенство Француске, победивши Федерера у финалу. У међувремену, Надал је победио Федерера на егзибиционом турниру на Мајорци, на терену чија је једна половина била травната, а друга земљана.[20]

Надал је другу годину заредом играо на турниру у Квинс Клабу, на ком је изгубио у четвртфиналу. Другу годину заредом, Федерер га је поразио у финалу Вимблдона, у пет сетова. Ово је било прво Федерерово финале на Вимблдону које је добио у пет сетова још од Вимблдона 2001.[21]

У јулу, Надал је освојио турнир у Штутгарту, што је била и његова последња титула те године. Такође је био полуфиналиста Канада мастерса, а изгубио је у првом колу Синсинати мастерса и у четвртом колу Отвореног првенства Сједињених Држава (од 15. тенисера света Давида Ферера). Након месец дана паузе, изгубио је од Давида Налбандијана у четвртфиналу Мадрид мастерса и у финалу Париз мастерса. Након што је победио у сва три меча у такмичењу по групама, Надал је изгубио у полуфиналу Тенис Мастерс Купа од Роџера Федерера.

Током друге половине године, Надал је патио од повреде колена, коју је задобио током финала Вимблдона. Постојале су гласине да је све то последица још увек не залечене повреде стопала коју је задобио крајем 2005. године. Надалов представник за јавност је ово негирао, а сам Надал је рекао да је прича „тотална лаж“.[22]

2008. [уреди]

Надал на тренинзима за Синсинати мастерс.

Надал је годину отпочео у индијском Ченаију, где га је Михаил Јужњи поразио у финалу. Надал је доспео до полуфинала Отвореног првенства Аустралије по први пут у каријери, али га је поразио Жо-Вилфред Цонга. Такође је стигао до финала Мајами мастерса по други пут, али га је победио Николај Давиденко.

Током пролећног дела сезоне на шљаци, Надал је освојио четири титуле и победио Роџера Федерера у три финала. Победио је Федерера у финалу Монте Карло мастерса трећу годину за редом, поставши рекордер по броју узастопних освојених титула на мастерс турниру у Монте Карлу. Победио је у два сета, иако је Федерер у једном тренутку у другом сету водио 4:0.[23] Затим је освојио четврту узастопну титулу на турниру у Барселони. Неколико недеља касније, Надал је освојио своју прву титулу на Хамбург мастерсу, победивши Федерера у финалном мечу у три сета. Освојио је и Отворено првенство Француске, постајући тек пети играч у историји опен ере који је освојио један гренд слем турнир без изгубљеног сета.[24] У том финалу, Федерер је успео да освоји само четири гема. Ово је била Надалова четврта узастопна титула на Отвореном првенству Француске, чиме је изједначио рекорд Бјерна Борга. Надал је такође постао четврти тенисер у опен ери који је освојио један гренд слем турнир четири године узастопно (пре њега, то су учинили Борг, Пит Сампрас и Федерер).

Надал је затим, трећу годину у низу, играо против Федерера у финалу Вимблдона. Овај меч многи сматрају најбољим мечем ових тенисера.[25][26] Надал је иза себе имао серију од 23 победе, укључујући и његову прву титулу на травнатој подлози (у Квинс Клабу). Федерер је освојио своју пету узастопну титулу на турниру у Халеу, на ком му противник ниједном није одузео сервис. Такође, Федерер је дошао до финала Вимблдона без изгубљеног сета. За разлику од њихових претходних вимблдонских финала, Федерер није био фаворит, и многи аналитичари сматрали су да Надал има више шанси да освоји титулу.[26][27] Играли су најдуже финале у историји Вимблдона, а због периодичне појаве кише, Надал је освојио пети сет са 9:7 готово по мраку. Меч је назван најбољим и највећим финалом Вимблдона икада, а неки га чак називају највећим мечем у тениској историји.[28][29][30][31][32] Освојивши Вимблдон, Надал је постао трећи тенисер у историји опен ере да освоји Отворено првенство Француске и Вимблдон у истој години (након Рода Лејвера 1969, и Бјерна Борга 1978. и 1980. године), као и други Шпанац који је освојио Вимблдон. Надал је такође прекинуо Федереров низ од пет узастопних победа на Вимблдону и 65 узастопних победа на травнатој подлози. Такође, постао је први тенисер који се задржао на другој позицији АТП листе три године у низу (од 25. јуна 2005. до 24. јула 2008).

Након Вимблдона, Надал је направио низ од 32 узастопне победе. Освојио је Роџерс Куп по други пут у каријери и дошаодо полуфинала Синсинати мастерса. Као резултат своје добре игре и Федерерових пораза у раним фазама турнира, Надал је преузео прво место на АТП листи 18. августа 2008. године, сменивши Федерера на тој позицији након четири и по године. Надал је такође пети леворуки тенисер који је стигао до првог места, први након Чилеанца Марсела Риоса 1998. године. Остали леворуки тенисери који су заузимали прво место били су Аустријанац Томас Мустер (1996) и Американци Џон Мекинро (1980) и Џими Конорс (1974).

На Олимпијским играма у Пекингу, Надал је победио српског тенисера Новака Ђоковића у полуфиналу са 6:4, 1:6, 6:4, и Чилеанца Фернанда Гонзалеса у финалу, освојивши златну олимпијску медаљу. Надал је тако постао први тенисер који је освојио олимпијско злато, а био је међу пет најбољих тенисера на АТП листи.[33] На Отвореном првенству САД, Надал је био по први пут био први носилац на једном гренд слем турниру. Изгубио је у полуфиналу од Ендија Марија, који га је савладао у четири сета (6:2, 7:6(5), 4:6, 6:4). Надал је затим играо полуфинале Дејвис купа против САД, и заједно са шпанским тимом се пласирао у финале.

На Мадрид мастерсу, Надала је у полуфиналу поразио Жил Симон. Упркос овом поразу, Надал је захваљујући добрим резултатима током године постао први Шпанац који ће годину завршити на првом месту.[34] На Париз мастерсу, Надал је дошао до четвртфинала, али је предао меч Николају Давиденку због повреде колена.[35] Због повреде колена, Надал је био приморан да откаже учешће на завршном Мастерс турниру у Шангају и у финалу Дејвис купа против Аргентине.[36]

Годину по први пут завршава као први играч света. За собом је оставио веома успешну сезону, у којој је освојио два гренд слема (Ролан Гарос и Вимблдон), олимпијско злато, четири Мастерса (Мајами, Монте Карло, Хамбург и Торонто), турнир у Барселони (АТП 500) и турнире у Ченају и Квинсу (АТП 250).

2009. [уреди]

Након што је изгубио од Ендија Марија у финалу егзибиционог турнира у Абу Дабију[37], Надал је почео да игра на званичним АТП турнирима. На првом турниру на коме је играо, Катар опену у Дохи, изгубио је од Гаела Монфиса у четвртфиналу. У мечу првог кола, Надал је поразио Фабриса Сантороа са 6:0, 6:1 за само 46 минута, а затим је добио награду АТП за светског тениског шампиона.[38] Надал је, ипак, освојио титулу на Катар опену у конкуренцији мушких парова. Заједно са Марком Лопезом, поразио је први пар света, Данијела Нестора и Ненада Зимоњића.

На први гренд слем сезоне, Аустралиан опен, одлази као први играч света. Лако пролази до полуфинала где се састаје са сународником Вердаском, и у веома драматичним мечу тријумфује за финале Отвореног првенства Аустралије: 6:7(4), 6:4, 7:6(2), 6:7(1), 6:4. У финалу се састаје са тада другим рекетом планете, великим ривалом, Роџером Федерером. У напетом мечу Надал излази као победник: 7:5, 3:6, 7:6(3), 3:6, 6:2 и тиме осваја први гренд слем сезоне. Такође, ово је био Надалов први освојени гренд слем на тврдој подлози. Тако је постао четврти играч у историји који је освојио гренд слемове на три различите подлоге (шљаци, трави и тврдој подлози).

Следећи турнир је играо у Ротердаму. У финалу је изгубио од Марија. Због повреде десног колена повукао се са тениског турнира у Дубаију.

Рафа на мастерсу у Мајамију (2009).

На Мастерсу у Индијан Велсу је у четвртом колу морао да спаси пет меч лопти од Давида Налбaндијана, али је на крају успео да победи. После тога је савладао Хуана Мартина Дел Потра, Ендија Родика, и, у финалу, Ендија Марија. Тако је освојио први Мастерс турнир у сезони. У Мајамију је у четвртфиналу доживео пораз од Дел Потра.

После тога, Надал осваја три турнира на шљаци: Монте Карло (победивши Ђоковића у финалу), Барселону (победивши Ферера) и Рим (поново победивши Ђоковића). Освајањем своје пете узастопне титуле у Монте Карлу, Надал је постао једини играч који има пет узастопних победа на неком Мастерс турниру. У финалу Мастерса у Мадриду губи од Федерера. Федерер је овом победом зауставио Надалов низ од пет победа у међусобним дуелима.

Гренд слем на подлози коју највише воли - шљаци (Ролан Гарос), завршава резултатом: 2:6, 7:6(2), 4:6, 6:7(2) од Робина Содерлинга (који касније завршава као другопласирани) већ у четвртом колу. Ово је до сада једини пораз икада Надала на Ролан Гаросу.

Титулу освојен годину дана раније није имао прилику да брани, јер је због повреде отказао учешће на Вимблдону. Тада је изгубио 2000 поена и пао на другу позицију, иза Федерера.

Надал је бранио прошлогодишљу титулу на Роџерс купу у Торонту, али је у четвртфиналу изгубио од Дел Потра. Овим поразом изгубио је бодове, па је пао на треће место, иза Ендија Марија, 17. августа 2009.

На УС Опен долази као трећи носилац. Први изгубљени сет је већ у другом колу од Немца Кифера, иако је меч лако решио: 6:0, 3:6, 6:3, 6:4. У полуфиналу претрпљује можда највећи пораз каријере: 2:6, 2:6, 2:6 против Дел Потра (касније победника на турниру). Пошто је Мари рано испао са овог турнира, Надал је успео да поврати друго место на АТП листи само две недеље након што ју је изгубио.

На Завршном мастерсу као други носилац не остварује ниједну победу у групи Б. Губи од Ђоковића (3) резултатом 6:7(5:7), 3:6, од Давиденка (6) 1:6, 6:7(4:7) и Содерлинга 4:6, 4:6.

Ове сезоне Надал је играо и за шпанску репрезентацију на Дејвис купу. У марту је играо осмину финала против Србије и победио Новака Ђоковића и Јанка Типсаревића, тако обезбедивши пласман у четвртфинале. У финалу је Шпанија играла против Чешке и Надал је победио Томаша Бердиха и Јана Хајека. Шпанија је освојила Дејвис куп резултатом 5:0.

Надал је у 2009. освојио, поред Аустралијан Опена, и Индијан Велс, Монте Карло, Рим и Барселону (500 серије). Годину је завршио као други играч света.

2010. [уреди]

Надал је сезону почео на егзибиционом турниру у Абу Дабију, где је у финалу савладао Робина Содерлинга и тако по први пут освојио овај турнир.

После тога је играо Катар опен у Дохи (АТП 250 турнир). У полуфиналу је победио Виктора Троицког, 6:1, 6:3. У финалу га је поразио Николај Давиденко, иако је Надал имао две меч лопте у другом сету. Коначан резултат је био 6:0, 6:7(8), 4:6.

На Аустралијан опену, Надал лако стиже до трећег кола, где губи један сет од Филипа Колшрајбера. У четвртом колу му Иво Карловић такође узима један сет. Због повреде колена предао је четвртфинални меч Ендију Марију, при вођству од 2:0 у сетовима за Марија. Како је био освојио овај турнир прошле године, изгубио је поене и пао на треће место АТП листе, иза Новака Ђоковића.

Затим је играо прва два Мастерса у сезони: Индијан Велс и Мајами. На Индијан Велсу је изгубио у полуфиналу од Ивана Љубичића. Ипак, Надал је заједно са Марком Лопезом освојио Индијан Велс у дублу. У финалу су победили први пар света, Данијела Нестора и Ненада Зимоњића. Са турнира у Мајамију га је избацио Енди Родик, касније шампион, у полуфиналу.

У 2010. Надал је освојио сва три шљакаста Мастерс турнира (Монте Карло, Рим и Мадрид) и тако оправдао титулу „Краља шљаке“. У финалу Монте Карла је победио сународника Фернанда Вердаска 6:0, 6:1. Овом победом Надал је освојио Монте Карло по шести пут и тако постао једини играч у Опен ери који је освојио неки турнир шест пута узастопно (од 2005. до 2010). У финалу Рима победио је Давида Ферера 7:5, 6:2, а у финалу Мадрида Роџера Федерера 6:4, 7:6(5). Победом у Мадриду Надал је освојио рекордни 18. Мастерс турнир и повратио другу позицију АТП листе.

Ролан Гарос био је успешан за Надала. Тамо је био постављен за другог носиоца. Очекивало се још једно финале између Федерера и Надала, али је Федерера у четвртфиналу поразио прошлогодишњи финалиста Робин Содерлинг. Надал и Содерлинг су се суочили у финалу где му се Рафа реванширао за прошлогодишњи (и једини) пораз на истом гренд слему. Победио је са 6:4, 6:2, 6:4. Овом победом Надал је повратио прво место АТП листе. Постао је први играч који је везао сва три шљакаста Мастерс турнира и Ролан Гарос, што су у медијима назвали Шљакаст слем (Clay Slam). Такође је постао први играч који је у шест година освојио пет Ролан Гароса.

Као загревање за Вимблдон играо је турнир у Квинс Клубу где је испао у четвртфиналу од Фелисијана Лопеза.

На Вимблдону је Надал имао тежи пут до финала него на Ролан Гаросу јер је већ у другом колу одиграо 5 сетова: 5:7, 6:2, 3:6, 6:0, 6:3 за тесну победу против Холанђана Хасеа. Није имао лак посао ни у трећој рунди где је умало савладан од стране Немца Печнера: 6:4, 4:6, 6:7(5), 6:2, 6:3. Надал се у четвртфиналу састао са Содерлингом и у четири сета лако прошао даље: 3:6, 6:3, 7:6(4), 6:1. За пораз у Аустралији Марију се ревнширао управо овде: 6:4, 7:6(6), 6:4. У финалу се састао са изненађењем турнира: Чехом, Томашом Бердихом, који је раније елиминисао Федерера. Надал је и њега савладао и други пут тријумфовао на најпрестижнијем турниру на свету: 6:3, 7:5, 6:4.

После Вимблдона Надал је играо на Роџерс купу и у Синсинатију. На Роџерс купу је испао у полуфиналу од Марија. Британац је тако постао једини играч који је у овој сезони имао више од једне победе над Надалом. Такође, Надал се на овом турниру удружио са Новаком Ђоковићем и такмичио у дублу. Ово је био први пут после 1976. да се два тако високо рангирана играча удружују у дубл тим, још од Џимија Конорса и Артура Еша. Међутим, Новак и Рафа су испали већ у првом колу. У Синсинатију је Надала у четвртфиналу избацио Маркос Багдатис.

На Отвореном првенству САД Надал је прошао до финала без изгубљеног сета, успут савладавши Габашвилија, Истомина, Симона, Лопеза, Вердаска и Јужног. Тек је у финалу играо у четири сета, али је свеједно савладао Новака Ђоковића са 6:4, 5:7, 6:4, 6:2. Надал је тада имао освојена сва четери гренд слем турнира, што му је уз златну олимпијску медаљу из 2008. донело златни слем, који је пре њега имао само Андре Агаси.

Азијску серију је почео играјући на Тајланд опену у Бангкоку, где га је у полуфиналу победио Гиљермо Гарсија-Лопез. Потом је играо на турниру у Токију где је у финалу савладао Монфиса 6:1, 7:5. На Шангај мастерсу Рафу је у 3. колу избацио Јирген Мелцер.

На Завршном мастерсу у Лондону је био далеко успешнији него лане. Групу А пролази као 1. са три победе, Над Ђоковићем (3): 7:5, 6:2, над Бердихом (6): 7:6(3), 6:1 и над Родиком (8): 3:6, 7:6(5), 6:4. Полуфинале је добио тешко против Марија (4): 7:6(5), 3:6, 7:6(6). У финалу се састаје са Роџером Федерером и тај меч губи са 3:6, 6:3, 1:6.

Ова сезона била је једна од најбољих у Надаловој каријери: освојио је 3 гренд слема, Монте Карло, Рим и Мадрид, као и Токио (500). Годину завршава на првом месту.

2011. [уреди]

Надал у Аустралији.

Надал започиње сезону на егзибиционом зурниру у Абу Дабију. У полуфиналу је победио Томаша Бердиха и изборио се за своје треће узастопно финале на овом турниру. У финалу је славио против Федерера са 7:6(4), 7:6(3). Ово је била Надалова друга титула у Абу Дабију.

Потом Рафа учествује на турниру у Дохи, Катар. Након што је тешко стигао до полуфинала, изгубио је од Давиденка са 3:6, 2:6. Међутим, поново осваја овај турнир у дублу заједно са Марком Лопезом.

На првом гренд слем турниру сезоне, Надал почиње фуриозно: у првој рунди му меч предаје Бразилац Даниел, при резултату 6:0, 5:0. Боље није прошао ни Свитинг који је узео свега 4 гема првом носиоцу: 6:2, 6:1, 6:1. Надал лако добија и Аустралијанца хрватског порекла Бернарда Томића, а потом и Хрвата Марина Чилића. Надал такмичење завршава већ у четвртфиналу од сународника Ферера, и то веома лако: 6:4, 6:2, 6:3.

На турниру у Индијан Велсу Надал побеђује Дел Потра у полуфиналу и тако прекида низ од три победе Аргентинца у међусобним дуелима. У финалу се састаје са Новаком Ђоковићем, али губи резултатом 6:4, 3:6, 2:6. Ово је била прва победа Ђоковића над Надалом у финалу неког турнира.

На турниру у Мајамију Надал побеђује Нишикорија, Лопеза, Долгополова, Бердиха и Федерера. У финалу се по други пут у две недеље састаје са Ђоковићем, али поново губи, овог пута са 6:4, 3:6, 6:7.

Надал започиње сезону шљаке на Мастерсу у Монте Карлу, где је већ имао рекордних шест титула. Осваја га и седми пут, овог пута победивши Ферера са 6:4, 7:5. Нико пре тога у Опен ери није освојио исти турнир седам пута заредом.

Затим Рафа осваја и Барселона опен, турнир из АТП 500 серије. У финалу је поново победио Ферера, овог пута убедљивије, 6:2, 6:4. Ово је била његова шеста титула у Барселони.

Следећа два Мастерса на шљаци, Мадрид и Рим, губи у финалу, оба од Новака Ђоковића. Ово су биле Ђоковићеве прве победе против Надала на шљаци, и то обе у два сета.

Једини освојени гренд слем у 2011, Ролан Гарос, Надал почиње у тесном мечу са високим Американцем Џоном Изнером: 6:4, 6:7(2), 6:7(2), 6:2, 6:4 у корист Шпанца. Надал лако пролази до полуфинала избацивши Содерлинга и Марија без изгубљеног сета. У финалу се састаје са Федерером и по четврти пут га спречава у освајању Ролан Гароса: 7:5, 7:6(3), 5:7, 6:1. Освојивши свој шести Ролан Гарос, Надал изједначева рекорд Бјерна Борга са бројем титула на овом гренд слему.

На Вимблдону, као први носилац, Надал први сет губи тек у четвртфиналу против Американца Фиша: 6:3, 6:3, 5:7, 6:4, а потом и од Марија у полуфиналу: 5:7, 6:2, 6:2, 6:4. Финале губи против Ђоковића, по пети пут у сезони: 6:4, 6:1, 1:6, 6:3. Ђоковић овом победом узима 1. место светске АТП листе и претиче Надала на њој.

Следећа два турнира играо је на Мастерсима у Торонту и Синсинатију, али је у оба испао пре полуфинала. У Канади га је победио Иван Додиг, а у Синсинатију Марди Фиш.

На УС опену поред Надаловог имена стајао је број 2. Први озбиљни испит на Флешинг Медоусу за Надала је био Енди Мари у полуфиналу које Надал добија са: 6:4, 6:2, 3:6, 6:2. У финалу је играо против Ђоковића који је великим преокретом избацио Федерера. Надал финале губи резултатом 3:1: 6:2, 6:4, 6:7(3), 6:1.

Азијску серију је започео у Токију, где је бранио титулу, али је финале изгубио од Марија. У Шангају га је у трећој рунди победио Немац Флоријан Мајер резултатом 6:7(5), 3:6.

На Завршном мастерсу, у групи Б са њим су се нашли Федерер (4), Цонга (6) и Фиш (8). Надал добија једино Фиша у три сета: 6:2, 3:6, 7:6(3). Три сета је играо и са Цонгом, али је меч завршен неповољно по њега: 7:6(2), 4:6, 6:3 за француског представника. Од Федерера је изгубио резултатом 6:3, 6:0.

Сезону савршава тамо где ју је и почео, на егзибиционом турниру у Абу Дабију, коју је са јануара померен за децембар. Побеђује Цонгу у четвртфиналу, али испада од Ферера у полуфиналу. У мечу за треће место Надал је доминирао против Федерера и победио са 6:1, 7:5.

Као и претходних година, играо је за шпанску Дејвис куп репрезентацију, и помогао јој у освајању турнира.

Иако је у 2011. играо чак 10 финала, добио је само 3 (Монте Карло, Барселона, Ролан Гарос), а изгубио чак 7 (Индијан Велс, Мајами, Мадрид, Рим, Вимблдон, УС опен и Токио). Годину је завршио на другом месту.

2012. [уреди]

На Отвореном првенству Аустралије Надал је лако прошао до четвртфинала где је имао тешку битку у 4 сета са Томашом Бердихом: 6:7(5), 7:6(6), 6:4, 6:3. Полуфинале није било толико неизвесно јер је Федерер све што је имао показао у првом сету: 6:7(5), 6:2, 7:6(5), 6:4. „Атомски тенис“ био је на програму у финалу: Новак Ђоковић је много обрта поново победио Надала, седми пут узастопно: 5:7, 6:4, 6:2, 6:7(5), 7:5. Ово је било најдуже финале неког гренд слем турнира и трајало је 5 сати и 53 минута.

Из полуфинала на Индијан Велсу избацио га је Федерер. Са турнира у Мајамију се повукао због повреде.

Надал у финалу Монте Карло мастерса.

На Мастерс турниру у Монте Карлу, Надал је још једном, осми пут заредом, узео титулу. У финалу је победио Ђоковића (6:3, 6:1) и тако прекинуо његов низ од седам победа.

Надал је играо на АТП 500 турниру у Барселони. У финалу је победио Давида Ферера и тако освојио овај турнир по седми пут у протеклих осам година. Са Мастерса у Мадриду га је у трећем колу избацио Фернандо Вердаско. У Риму је поново славио против Ђоковића, 7:5, 6:4.

Без изгубљеног сета је стигао у финале Ролан Гароса. Победио је Италијана Симона Болелија у првом, а затим Узбекистанца Дениса Истомина у другом колу. Потом су следиле победе над два Аргентинца, Едуардом Шванком и Хуаном Монаком. У наредне две фазе Надал је савладао своје земљаке, Николаса Алмагра и Давида Ферера. Четврто узастопно гренд слем финале је играо против Новака Ђоковића. У прва два сета Надал је сигурно играо и освојио их са 6:4 и 6:3. У трећем сету Надал је направио брејк на почетку и повео са 2:0, али Ђоковић тада осваја шест узастопних гемова и смањује предност на 2:1 у сетовима. Меч је прекинут због кише при Ђоковићевом вођству од 2:1 у четвртом сету и настављен је следећег дана. Надал успева да освоји и четврти сет, и тако постаје играч са највише титула на Ролан Гаросу (7), а изједначује рекорд Пита Сампраса (што је касније те године урадио и Федерер) по броју титула на било ком гренд слем турниру.

После Ролан Гароса, а као припрему за Вимблдон, Надал игра турнир на трави у Халеу. Ту га jе избацио Филип Колшрајбер у четвртфиналу.

На Вимблдону Надал доживљава пораз од Чеха Лукаша Росола (тада пласираног на 100. место АТП листе) који у другом колу прави изненађење турнира: 6:7(9), 6:4, 6:4, 2:6, 6:4. Сам Росол је учешће завршио већ у следећем колу.

У медијама су почеле шпекулације о Надаловој повреди колена која се и раније појављивала. Надалов тим је издао саопштење да Рафа јесте повређен, али нису прецизирали тежину повреде. Касније је утврђено да Рафа пати од Хофа синдрома[39]. Надал јe због повреде отказао учешће и на Олимпијским играма као и Отвореном првенству САД и свим припремним турнирима за тај гренд слем. Није се појавио ни на једном турниру након Вимблдона. Такође је отказао учешће на завршном турниру сезоне.

Иако је Рафин повратак био неколико пута најављиван и одлаган[a], од Вимблдона није одиграо ниједан турнир до краја сезоне. Ипак, имао је иза себе успешну „полусезону“ у којој је освојио Мастерсе у Монте Карлу и Риму, Отворено првенство Барселоне и Ролан Гарос. Годину завршава на четвртом месту АТП листе, јер га је Енди Мари претекао након освајања Отвореног првенства САД.

2013. [уреди]

Надалов повратак је био планиран за Отворено првенство Аустралије, али је учешће на првом гренд слему у сезони Шпанац отказао због стомачног вируса, који му је онемогућио потпуни опоравак од повреде колена[47]. Пошто је изгубио поене од прошлогодишњег финала које није могао да брани, пао је на 5. место АТП листе, иза Давида Ферера. Oво је био први пут да је Надал ван прва четири места још од 2005. године[48].

Надал се вратио на терен почетком фебруара. Као припрему за Мастерс турнире одлучио је да учествује на јужноамеричким турнирима на шљаци. На Отвореном првенству Чилеа је стигао до финала, где је поражен од Орасија Зебаљоса. На истом турниру је учествовао у конкуренцији парова заједно са Хуаном Монаком, али су их у финалу поразили Италијани Потито Стараће и Паоло Лоренци. Потом Надал игра турнир у Сао Паулу, који осваја, а у финалу је савладао Давида Налбандијана. После два турнира из 250 серије, Надал је учествовао на једном из 500 серије - Акапулку. Без изгубљеног сета је стигао до финала, у ком је сународнику Фереру препустио само два гема, за своју другу титулу у години.

Свој повратак Надал је крунисао титулом на првом Мастерсу у сезони, Индијан Велсу. У осмини финала је после неизвесног меча победио Ернеста Гулбиса у три сета. У четвртфиналу се суочио са старим ривалом, Роџером Федерером. Надал је однео деветнаесту победу у 29 међусобних сусрета резултатом 6:4, 6:2. У полуфиналу, Надал је савладао Томаша Бердиха у два сета, а у финалу Хуана Мартина Дел Потра у три сета. Мастерс у Мајамију Надал је одлучио да прескочи.

Мастерсе на шљаци Надал је почео у Монте Карлу, где је имао рекордних осам узастопних титула. У прва два меча противници су му били Маринко Матошевић из Аустралије и Немац Филип Колшрајбер. Надал је оба меча решио у своју корист без већих проблема. У четвртфиналу Бугарин Григор Димитров је задао доста мука Надалу, али он је ипак успео да победи резултатом 6:2, 2:6, 6:4. Полуфинале Шпанац добија против Цонге са 6:3, 7:6. Надал је био у прилици да продужи свој рекорд на девет узастопних титула, али је његов низ у два сета прекинуо Новак Ђоковић. Следеће недеље Надал осваја турнир у Барселони, продужуивши свој рекорд на том турниру осмом победом. У финалу је победио свог сународника Николаса Алмагра са 2:0 у сетовима.

Након Барселоне следи турнир у Мадриду. Рафа је све до четвртфинала имао лаган посао, а онда је играо против Ферера. Први сет је изгубио са 6-4, у другом сету је успео да се поврати у тајбрејку 7-6(3) и последњи сет је добио 6-0. Полуфинале је играо против свог сународника Пабла Андујара и добио је рутински 6-0 и 6-0. Финале против Станислава Вавринке рутинском победом од 6-2 6-4. Надал је освојио још једну титулу у Мадриду!

Следеће недеље је почео следећи мастерс турнир у Риму. Први тежак меч Рафа је имао већ у четвртфиналу,где је Рафа изгубио први сет са невероватних 1-6, у следећем сету се полако враћа у меч и добија га са 7-5, а у трећем сету му је био довољан један брејк да реши меч и добрије трећи сет са 6-4. Полуфинале је играо против Ферера. Очекивало се да ће Ферер пружити већи отпор и да ће успети да врати Надалу за пораз у Мадриду,али је Рафа још једном доказао зашто носи назив краљ шљаке. Пошто је Новак испао у полуфиналу, финале у Мадриду играли су федерер и Надал. Био је то још један Ел Класико између ових тениских дивова, међутим Федерер није пружио значајан отпор и изгубио је у два сета ( 6-1 6-3). То је била 20 Рафина победа од 30 мечева колико су одиграли, а последње финале су одиграли 2011. године на Ролан Гаросу и од овог финала се много очекивало.

Ривалства [уреди]

Ривалство са Федерером [уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Ривалство Федерера и Надала

Роџер Федерер и Рафаел Надал су професионални тенисери и ривали који су се држали на прве две позиције АТП листе од јула 2005. Федерер је био 1. на свету рекордних 237 узастопних недеља од фебруара 2004, а Надал, који је 5 година млађи, други светски тенисер од јула 2005, оставши ту рекордних 160 узастопних недеља пре него што је престигао Федерера августа 2008. Тренутно је Надал пети, а Федерер други на свету.

Играли су један против другог 29 пута с тим штo је Надал добио 19 мечева.

Осим тога што су најдуже били бројеви 1 и 2 на АТП листи, постоје још многе занимљивости у вези са њиховим ривалством:

  • Од марта 2005. до септембра 2008, њих двојица су успели да освоје 14 од 15 гренд слемова (од Роланд Гароса 2005 до УС опена 2008, нису освојили само Отворено првенство Аустралије 2008) и 22 од 34 турнира Мастерс серије. У току тог периода, Федерер и Надал су освојили 11 узастопних гренд слемова између себе, почевши од Френч опена 2005 до УС опена 2007. Тако су постали једини пар у историји са три различита гренд слема (2005-2008 Роланд Гарос за Надала, 2003-2007 Вимблдон и 2004-2008 УС опен за Федерера) који су освојили бар четири пута узастопно за време 5 година доминације (2004-2008).
  • Роџер Федерер је имао најдоминантнијих 4 година у историји тениса, од Мастерс Купа 2003 до Мастер Купа 2007. Освојио је 43 турнира, укључујући 12 гренд слемова, 4 Мастерс Купа и 13 турнира Мастерс серије. Његов однос победа и пораза је био 320:24, што је укључивало и 6:8 против Надала. Тиме је Надал постао једини тенисер поред Доминика Хрбатија (2:0) који је имао позитиван скор против Федерера.
  • Надал је непрестано заустављао Федерера у његовом покушају да освоји Роланд Гарос и тиме укомплетира своје трофеје са гренд слемова. Рафаел Надал је успевао да порази Федерера 4 пута узастопно на шљакастом гренд слему (2005-2008) и то једном у полуфиналу, а три пута у финалу.
  • Не само да и Федерер и Надал поседују рекорде по броју узастопних победа на једној подлози (Федерер на трави и бетону, а Надал на шљаци), већ је низ обојице прекинуо онај други.
  • Они су једини тенисери који су играли један против другог у 6 гренд слем финала.[49]
  • Три узастопне године, њих двојица су играли у финалу Вимблдона и Роланд Гароса плус још два турнира на шљаци у Мастерс серији. Рафаел је освојио све Ролан Гаросе и 5 од 6 Мастерс турнира, а Федерер 2 од 3 Вимблдона.
  • Њихово финале Вимблдона 2008., су многи тениски критици прогласили за најбољи меч у историји.[30][31]
  • Играли су у 7 финала Мастерс турнира што је рекорд
  • Многи људи сматрају да је њихово ривалство највеће у историји тениса.[31][50][51]

Ривалство са Ђоковићем [уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Ривалство Ђоковића и Надала

Надал је играо против Ђоковића у 34 меча, од којих је добио 19. Он води са 12:3 на шљаци и 2:1 на трави, док је на тврдој подлози 11:5 за Ђоковића. Између 2006. и 2010. ово ривалство је било у сенци ривалства Федерер—Надал, али је постало све примећеније током 2011. и 2012. и сматра се да би могло постати једно од највећих у историји. На крају 2010. Надал је прилично убедљиво водио у међусобним сусретима са 16:7, али је током 2011. Ђоковић победио у свих шест њихових сусрета, који су сви били у финалима турнира, од тога два гренд слема. Свој низ је продужио и следеће године, кад су ова два тенисера на Отвореном првенству Аустралије одиграла најдуже финале неког гренд слема у историји, од 5 сати и 53 минута. Ђоковић је тада стигао до своје седме узастопне победе над Надалом, што никоме до тада није успело. Надал је прекинуао Ђоковићев низ током сезоне шљаке, кад га је победио у финалима Монте Карла, Рима и на Ролан Гаросу, освојивши тако рекордну седму титулу. Тим финалом су њих двојица постали други пар у историји који се састао на четири узастопна финала гренд слем турнира (после сестара Вилијамс). У том домену Ђоковић води са 3:2, док у финалима свих турнира Надал води са 8:7.

Стил игре [уреди]

Надал има карактеристичан форхенд топспин, а познат је по томе што је упоран у намери да врати сваку лопту. Познат је по изврсној физичкој кондицији, захваљујући којој држи квалитет игре и након неколико сати. Врло је добар и у противнападима.

Иако је деснорук, Надал игра левом руком (због чега и има карактеристичан топспин приликом форхенда). У његовим раним годинама је његов стриц и тренер Тони Надал закључио како би његов двоструки бекхенд могао бити још бољи са снажном десном руком, па је Рафаела научио да користи леву руку.[52]

Надалова серија победа на земљи (након победе над Роџером Федерером 1:6, 6:1, 6:4, 7:6(4) у финалу Ролан Гароса 2006.) је дошла до 81 узастопних мечева, што представља најдужу серију победа на земљи међу мушкарцима у тениској опен ери. Надал је претходно делио рекорд с 53 победе Гиљерма Виласа. Када је држао тај рекорд, још је био тинејџер. Крис Еверт држи рекорд (међу оба пола) од 125 мечева. Тај низ прекинуо је Роџер Федерер на турниру Мастерс серије у Хамбургу 2007. године победивши у финалу са 2:6, 6:2, 6:0.

Опрема [уреди]

Надал носи опрему фирме Најки, а користи Баболат рекете.[53] Такође рекламира марку аутомобила Кија моторс.

Приватни живот [уреди]

Надал је страствени обожавалац фудбала и навијач Реал Мадрида. Када је фудбалска репрезентација Шпаније 29. јуна 2008. освојила златну медаљу на ЕП у фудбалу 2008, Надал је целу ноћ славио с својим колегом и пријатељем Фелисијаном Лопезом, а за магазин Тајмс је изјавио да му је „то један од најлепших дана у животу“. Уочи Отвореног првенства Америке 2006, Надал је играо егзибициони меч са некадашњом руском тенисерком Аном Курњиковом против Роџера Федерера и Мартине Навратилове. Приходи су ишли у хумантиарне сврхе.

Карлос Моја је његов добар пријатељ, који га је својевремено и тренирао. Рафаел Надал забавља се са девојком по имену Мариа Франциска Перело[54]. Познати слоган његових навијача је Напред Рафа! (шп. Vamos Rafa!).[55]

Гренд слем финала (16) [уреди]

Победе (11) [уреди]

Година Турнир Противник у финалу Резултат у финалу
2005 Ролан Гарос Аргентина Маријано Пуерта 6:7 (6), 6:3, 6:1, 7:5
2006 Ролан Гарос (2) Швајцарска Роџер Федерер 1:6, 6:1, 6:4, 7:6(4)
2007 Ролан Гарос (3) Швајцарска Роџер Федерер 6:3, 4:6, 6:3, 6:4
2008 Ролан Гарос (4) Швајцарска Роџер Федерер 6:1, 6:3, 6:0
2008 Вимблдон Швајцарска Роџер Федерер 6:4, 6:4, 6:7(5), 6:7(8), 9:7
2009 Отворено првенство Аустралије Швајцарска Роџер Федерер 7:5, 3:6, 7:6(7), 3:6, 6:2
2010 Ролан Гарос (5) Шведска Робин Содерлинг 6:4, 6:2, 6:4
2010 Вимблдон (2) Чешка Томаш Бердих 6:3, 7:5, 6:4
2010 Отворено првенство САД Србија Новак Ђоковић 6:4, 5:7, 6:4, 6:2
2011 Ролан Гарос (6) Швајцарска Роџер Федерер 7:5, 7:6(7), 5:7, 6:1
2012 Ролан Гарос (7) Србија Новак Ђоковић 6:4, 6:3, 2:6, 7:5

Порази (5) [уреди]

Година Турнир Противник у финалу Резултат у финалу
2006 Вимблдон Швајцарска Роџер Федерер 0:6, 6:7(5), 7:6(2), 3:6
2007 Вимблдон (2) Швајцарска Роџер Федерер 6:7(7), 6:4, 6:7(3), 6:2, 2:6
2011 Вимблдон (3) Србија Новак Ђоковић 4:6, 1:6, 6:1, 3:6
2011 Отворено првенство САД Србија Новак Ђоковић 2:6, 4:6, 7:6(7), 1:6
2012 Отворено првенство Аустралије Србија Новак Ђоковић 7:5, 4:6, 2:6, 7:6(7), 5:7

АТП Мастерс финала (33) [уреди]

Победе (22) [уреди]

Година Турнир Противник у финалу Резултат у финалу
2005. Монте Карло, Монако Аргентина Гиљермо Корија 6:3, 6:1, 0:6, 7:5
2005 Рим, Италија Аргентина Гиљермо Корија 6:4, 3:6, 6:3, 4:6, 7:6(6)
2005 Монтреал, Канада Сједињене Америчке Државе Андре Агаси 6:3, 4:6, 6:2
2005 Мадрид, Шпанија Хрватска Иван Љубичић 3:6, 2:6, 6:3, 6:4, 7:6(3)
2006. Монте Карло, Монако (2) Швајцарска Роџер Федерер 6:4, 6:7(2), 6:3, 7:6(5)
2006 Рим, Италија (2) Швајцарска Роџер Федерер 6:7(0), 7:6(5), 6:4, 2:6, 7:6(5)
2007. Индијан Велс, САД Србија Новак Ђоковић 6:2, 7:5
2007. Монте Карло, Монако (3) Швајцарска Роџер Федерер 6:4, 6:4
2007 Рим, Италија (3) Чиле Фернандо Гонзалес 6:2, 6:2
2008. Монте Карло, Монако (4) Швајцарска Роџер Федерер 7:5, 7:5
2008 Хамбург, Немачка Швајцарска Роџер Федерер 7:5, 6:7(3), 6:3
2008 Торонто, Канада Немачка Николас Кифер 6:3, 6:2
2009. Индијан Велс, САД (2) Уједињено Краљевство Енди Мари 6:1, 6:2
2009. Монте Карло, Монако (5) Србија Новак Ђоковић 6:3, 2:6, 6:1
2009 Рим, Италија (4) Србија Новак Ђоковић 7:6(2), 6:2
2010. Монте Карло, Монако (6) Шпанија Фернандо Вердаско 6:0, 6:1
2010 Рим, Италија (5) Шпанија Давид Ферер 7:5, 6:2
2010 Мадрид, Шпанија (2) Швајцарска Роџер Федерер 6:4, 7:6(5)
2011. Монте Карло, Монако (7) Шпанија Давид Ферер 6:4, 7:5
2012 Монте Карло, Монако (8) Србија Новак Ђоковић 6:3, 6:1
2012 Рим, Италија (6) Србија Новак Ђоковић 7:5, 6:3
2013. Индијан Велс, САД (3) Аргентина Хуан Мартин дел Потро 4:6, 6:3, 6:3

Порази (11) [уреди]

Година Турнир Противник у финалу Резултат у финалу
2005 Мајами, САД Швајцарска Роџер Федерер 6:2, 7:6(4), 6:7(5), 3:6, 1:6
2007 Хамбург, Немачка Швајцарска Роџер Федерер 6:2, 2:6, 0:6
2007 Париз, Француска Аргентина Давид Налбандиан 4:6, 0:6
2008 Мајами, САД (2) Русија Николај Давиденко 4:6, 2:6
2009 Мадрид, Шпанија Швајцарска Роџер Федерер 4:6, 4:6
2009 Шангај, Кина Русија Николај Давиденко 6:7(3), 3:6
2011 Индијан Велс, САД Србија Новак Ђоковић 6:4, 3:6, 2:6
2011 Мајами, САД (3) Србија Новак Ђоковић 6:4, 3:6, 6:7(4)
2011 Мадрид, Шпанија (2) Србија Новак Ђоковић 5:7, 4:6
2011 Рим, Италија Србија Новак Ђоковић 4:6, 4:6
2013. Монте Карло, Монако Србија Новак Ђоковић 2:6, 6:7(1)

АТП финала [уреди]

Појединачно (76) [уреди]

Победе (53) [уреди]

Легенда (пре/после 2009)
Гренд слем турнири (11)
Тенис мастерс куп /
АТП светско финале (0)
Олимпијска златна медаља (1)
АТП Мастерс серија /
Мастерс 1000 турнири (22)
Златна интернешонал серија /
АТП 500 серија (13)
Интернешонал серија /
АТП 250 серија (6)
Титуле по подлогама
Тврда (12)
Шљака (38)
Трава (3)
Тепих (0)
Бр. Датум Турнир Место одржавања Подлога Противник у финалу Резултат
1. 15. август 2004. Сопот опен Сопот, Пољска Шљака Аргентина Хосе Акаусо 6:3, 6:4
2. 20. фебруар 2005. Бразил опен Салвадор, Бразил Шљака Шпанија Алберто Мартин 6:0, 6:7(2), 6:1
3. 28. фебруар 2005. Акапулко опен Акапулко, Мексико Шљака Шпанија Алберт Монтањес 6:1, 6:0
4. 17. април 2005. Монте Карло Мастерс Монте Карло, Монако Шљака Аргентина Гиљермо Корија 6:3, 6:1, 0:6, 7:5
5. 24. април 2005. Барселона опен Барселона, Шпанија Шљака Шпанија Хуан Карлос Фереро 6:1, 7:6(4), 6:3
6. 8. мај 2005. Рим Мастерс Рим, Италија Шљака Аргентина Гиљермо Корија 6:4, 3:6, 6:3, 4:6, 7:6(6)
7. 5. јун 2005. Отворено првенство Француске Париз, Француска Шљака Аргентина Маријано Пуерта 6:7(6), 6:3, 6:1, 7:5
8. 10. јул 2005. Шведска опен Бештад, Шведска Шљака Чешка Томаш Бердих 2:6, 6:2, 6:4
9. 24. јул 2005. Мерцедес куп Штутгарт, Немачка Шљака Аргентина Гастон Гаудио 6:3, 6:3, 6:4
10. 14. август 2005. Канада мастерс Монтреал, Канада Тврда Сједињене Америчке Државе Андре Агаси 6:3, 4:6, 6:2
11. 18. септембар 2005. Кина опен Пекинг, Кина Тврда Аргентина Гиљермо Корија 5:7, 6:1, 6:2
12. 23. октобар 2005. Мадрид мастерс Мадрид, Шпанија Тврда (хала) Хрватска Иван Љубичић 3:6, 2:6, 6:3, 6:4, 7:6(3)
13. 4. март 2006. Дубаи опен Дубаи, Уједињени Арапски Емирати Тврда Швајцарска Роџер Федерер 2:6, 6:4, 6:4
14. 23. април 2006. Монте Карло мастерс Монте Карло, Монако Шљака Швајцарска Роџер Федерер 6:2, 6:7(2), 6:3, 7:6(5)
15. 30. април 2006. Барселона опен Барселона, Шпанија Шљака Шпанија Томи Робредо 6:4, 6:4, 6:0
16. 14. мај 2006. Рим мастерс Рим, Италија Шљака Швајцарска Роџер Федерер 6:7(0), 7:6(5), 6:4, 2:6, 7:6(5)
17. 11. јун 2006. Отворено првенство Француске Париз, Француска Шљака Швајцарска Роџер Федерер 1:6, 6:1, 6:4, 7:6(4)
18. 18. март 2007. Индијан Велс мастерс Индијан Велс, САД Тврда Србија Новак Ђоковић 6:2, 7:5
19. 22. април 2007. Монте Карло мастерс Монте Карло, Монако Шљака Швајцарска Роџер Федерер 6:4, 6:4
20. 29. април 2007. Барселона опен Барселона, Шпанија Шљака Аргентина Гиљермо Кањас 6:3, 6:4
21. 13. мај 2007. Рим мстерс Рим, Италија Шљака Чиле Фернандо Гонзалес 6:2, 6:2
22. 10. јун 2007. Отворено првенство Француске Париз, Француска Шљака Швајцарска Роџер Федерер 6:3, 4:6, 6:3, 6:4
23. 22. јул 2007. Мерцедес куп Штутгарт, Немачка Шљака Швајцарска Станислас Вавринка 6:4, 7:5
24. 27. април 2008. Монте Карло мастерс Монте Карло, Монако Шљака Швајцарска Роџер Федерер 7:5, 7:5
25. 4. мај 2008. Барселона опен Барселона, Шпанија Шљака Шпанија Давид Ферер 6:1, 4:6, 6:1
26. 18. мај 2008. Хамбург мастерс Хамбург, Немачка Шљака Швајцарска Роџер Федерер 7:5, 6:7(3), 6:3
27. 8. јун 2008. Отворено првенство Француске Париз, Француска Шљака Швајцарска Роџер Федерер 6:1, 6:3, 6:0
28. 15. јун 2008. Турнир Квинс Клаба Лондон, Уједињено Краљевство Трава Србија Новак Ђоковић 7:6(6), 7:5
29. 6. јул 2008. Вимблдон Вимблдон, Лондон, Уједињено Краљевство Трава Швајцарска Роџер Федерер 6:4, 6:4, 6:7(5), 6:7(8), 9:7
30. 27. јул 2008. Канада мастерс Торонто, Канада Тврда Немачка Николас Кифер 6:3, 6:2
31. 17. август 2008. Летње олимпијске игре 2008. Пекинг, Кина Тврда Чиле Фернандо Гонзалес 6:3, 7:6(2), 6:3
32. 1. фебруар 2009. Отворено првенство Аустралије Мелбурн, Аустралија Тврда Швајцарска Роџер Федерер 7:5, 3:6, 7:6(3), 3:6, 6:2
33. 22. март 2009. Индијан Велс мастерс Индијан Велс, Сад Тврда Уједињено Краљевство Енди Мари 6:1, 6:2
34. 19. април 2009. Монте Карло мастерс Монте Карло, Монако Шљака Србија Новак Ђоковић 6:3, 2:6, 6:1
35. 26. април 2009. Барселона опен Барселона, Шпанија Шљака Шпанија Давид Ферер 6:2, 7:5
36. 3. мај 2009. Рим мастерс Рим, Италија Шљака Србија Новак Ђоковић 7:6(2), 6:2
37. 18. април 2010. Монте Карло мастерс Монте Карло, Монако Шљака Шпанија Фернандо Вердаско 6:0, 6:1
38. 2. мај 2010. Рим мастерс Рим, Италија Шљака Шпанија Давид Ферер 7:5, 6:2
39. 16. мај 2010. Мадрид мастерс Мадрид, Шпанија Тврда (хала) Швајцарска Роџер Федерер 6:4, 7:6(5)
40. 6. јун 2010. Отворено првенство Француске Париз, Француска Шљака Шведска Робин Содерлинг 6:4, 6:2, 6:4
41. 4. јул 2010. Вимблдон Вимблдон, Лондон, Уједињено Краљевство Трава Чешка Томаш Бердих 6:3, 7:5, 6:4
42. 13. септембар 2010. УС Опен Њујорк, САД Тврда Србија Новак Ђоковић 6:4, 5:7, 6:4, 6:2
43. 10. октобар 2010. Токио Токио, Јапан Тврда Француска Гаел Монфис 6:1, 7:5
44. 17. април 2011. Монте Карло мастерс Монте Карло, Монако Шљака Шпанија Давид Ферер 6:4, 7:5
45. 24. април 2011. Барселона опен Барселона, Шпанија Шљака Шпанија Давид Ферер 6:2, 6:4
46. 5. јун 2011. Отворено првенство Француске Париз, Француска Шљака Швајцарска Роџер Федерер 7:5, 7:6(3), 5:7, 6:1
47. 22. април 2012. Монте Карло мастерс Монте Карло, Монако Шљака Србија Новак Ђоковић 6:3, 6:1
48. 29. април 2012. Барселона опен Барселона, Шпанија Шљака Шпанија Давид Ферер 7:6(1), 7:5
49. 21. мај 2012. Рим мастерс Рим, Италија Шљака Србија Новак Ђоковић 7:5, 6:3
50. 11. јун 2012. Отворено првенство Француске Париз, Француска Шљака Србија Новак Ђоковић 6:4, 6:3, 2:6, 7:5
51. 17. фебруар 2013. Бразил опен Сао Паоло, Бразил Шљака Аргентина Давид Налбандијан 6:2, 6:3
52. 2. март 2013. Отворено првенство Мексика Акапулко, Мексико Шљака Шпанија Давид Ферер 6:0, 6:2
53. 17. март 2013. Индијан Велс мастерс Индијан Велс, Сад Тврда Аргентина Хуан Мартин Дел Потро 4:6, 6:3, 6:4

Порази (23) [уреди]

Легенда
Гренд слем (5)
Тенис Мастерс Куп (1)
АТП Мастерс серија (11)
АТП турнири (6)
Финала по подлогама
Тврда (14)
Шљака (6)
Трава (3)
Тепих (0)
Бр. Датум Турнир Место одржавања Подлога Противник у финалу Резултат
1. 18. јануар 2004. Хајнекен опен Окланд, Нови Зеланд Тврда Словачка Доминик Хрбати 6:4, 2:6, 5:7
2. 3. април 2005. Мајами мастерс Мајами, Флорида, САД Тврда Швајцарска Роџер Федерер 6:2, 7:6(4), 6:7(5), 3:6, 1:6
3. 9. јул 2006. Вимблдон Вимблдон, Лондон, Уједињено Краљевство Трава Швајцарска Роџер Федерер 0:6, 6:7(5), 7:6(2), 3:6
4. 20. мај 2007. Хамбург мастерс Хамбург, Немачка Шљака Швајцарска Роџер Федерер 6:2, 2:6, 0:6
5. 8. јул 2007. Вимблдон Вимблдон, Лондон, Уједињено Краљевство Трава Швајцарска Роџер Федерер 6:7(7), 6:4, 6:7(3), 6:2, 2:6
6. 4. новембар 2007. Париз мастерс Париз, Француска Тврда (хала) Аргентина Давид Налбандијан 4:6, 0:6
7. 6. јануар 2008. Ченаи опен Ченаи, Индија Тврда Русија Михајл Јужњи 0:6, 1:6
8. 6. април 2008. Мајами мастерс Мајами, Флорида, САД Тврда Русија Николај Давиденко 4:6, 2:6
9. 15. фебруар 2009. АБН АМРО Светски тениски турнир Ротердам, Холандија Тврда Уједињено Краљевство Енди Мари 3:6, 6:4, 0:6
10. 17. мај 2009. Мадрид мастерс Мадрид, Шпанија Шљака Швајцарска Роџер Федерер 4:6, 4:6
11. 18. октобар 2009. Шангај мастерс Шангај, Кина Тврда Русија Николај Давиденко 6:7(3), 3:6
12. 9. јануар 2010. Катар опен Доха, Катар Тврда Русија Николај Давиденко 6:0, 6:7(8), 4:6
13. 28. новембар 2010. АТП завршни шампионат Лондон, УК Тврда Швајцарска Роџер Федерер 3:6, 6:3, 1:6
14. 20. март 2011. Индијан Велс мастерс Индијан Велс, САД Тврда Србија Новак Ђоковић 6:4, 3:6, 2:6
15. 3. април 2011. Мајами мастерс Мајами, САД Тврда Србија Новак Ђоковић 6:4, 3:6, 6:7(4)
16. 8. мај 2011. Мадрид мастерс Мадрид, Шпанија Тврда Србија Новак Ђоковић 5:7, 4:6
17. 15. мај 2011. Рим мастерс Рим, Италија Тврда Србија Новак Ђоковић 4:6, 4:6
18. 3. јул 2011. Вимблдон Вимблдон, Лондон, УК Трава Србија Новак Ђоковић 4:6, 1:6, 6:1, 3:6
19. 12. септембар 2011. Отворено првенство САД Њујорк, САД Тврда Србија Новак Ђоковић 2:6, 4:6, 7:6(3), 1:6
20. 9. октобар 2011. Токио опен Токио, Јапан Тврда Уједињено Краљевство Енди Мари 6:3, 2:6, 0:6
21. 29. јануар 2012. Отворено првенство Аустралије Мелбурн, Аустралија Тврда Србија Новак Ђоковић 7:5, 4:6, 2:6, 7:6(5), 5:7
22. 10. фебруар 2013. Отворено првенство Чилеа Виња дел Мар, Чиле Шљака Аргентина Орасио Зебаљос 7:6(2), 6:7(6), 4:6
23. 21. април 2013. Монте Карло мастерс Монте Карло, Монако Шљака Србија Новак Ђоковић 6:2, 7:6(1)

Парови (12) [уреди]

Победе (8) [уреди]

Бр. Датум Турнир Место одржавања Подлога Партнер Противник у финалу Резултат
1. 27. јул 2003. Хрватска опен Умаг, Хрватска Шљака Шпанија Алекс Лопез Морон Аустралија Тод Пери
Јапан Томас Шимада		 6:1, 6:3
2. 11. јануар 2004. Ченаи опен Ченаи, Индија Тврда Шпанија Томи Робредо Израел Јонатан Ерлих
Израел Анди Рам		 7:6(3), 4:6, 6:3
3. 9. јануар 2005. Катар опен Доха, Катар Тврда Шпанија Алберт Коста Румунија Андреј Павел
Русија Михаил Јужни		 6:3, 4:6, 6:3
4. 27. април 2008. Монте Карло мастерс Монте Карло, Монако Шљака Шпанија Томи Робредо Индија Махеш Бупати
Flag of the Bahamas Марк Ноулс		 6:3, 6:3
5. 11. јануар 2009. Катар опен Доха, Катар Тврда Шпанија Марк Лопез Канада Данијел Нестор
Србија Ненад Зимоњић		 4:6, 6:4, 10:8
6. 20. март 2010. Индијан Велс мастерс Индијан Велс, САД Тврда Шпанија Марк Лопез Канада Данијел Нестор
Србија Ненад Зимоњић		 7:6(8), 6:3
7. 7. јануар 2011. Катар опен Доха, Катар Тврда Шпанија Марк Лопез Италија Андреас Сепи
Италија Данијеле Брачали		 6:3, 7:6(4)
8. 17. март 2012. Индијан Велс мастерс Индијан Велс, САД Тврда Шпанија Марк Лопез Сједињене Америчке Државе Џон Изнер
Сједињене Америчке Државе Сем Квери		 6:2, 7:6(3)

Порази(4) [уреди]

Бр. Датум Турнир Место одржавања Подлога Партнер Противник у финалу Резултат
1. 24. април 2005. Барселона опен Барселона, Шпанија Шљака Шпанија Фелисијано Лопез Индија Леандер Паес
Србија и Црна Гора Ненад Зимоњић		 3:6, 3:6
2. 8. јануар 2007. Ченај опен Ченај, Индија Тврда Шпанија Томеу Салва Белгија Гзавје Малис
Белгија Дик Норман		 6:7(4), 6:7(4)
3. 30. април 2007. Барселона опен Барселона, Шпанија Шљака Шпанија Томеу Салва Румунија Андреј Павел
Немачка Александер Васке		 3:6, 6:7(1)
4. 10. фебруар 2013. Отворено првенство Чилеа Виња дел Мар, Чиле Шљака Аргентина Хуан Монако Италија Паоло Лоренци
Италија Потито Стараче		 2:6, 4:6

Напомене [уреди]

  1. ^ Види[40][41][42][43][44][45][46]

Референце [уреди]

  1. ^ He's got game, looks and remarkably good manners[мртва веза]
  2. ^ „BBC News“. BBC News Приступљено 24. 9. 2011. 
  3. ^ Official Website of Rafael Nadal[мртва веза]
  4. ^ [čhttp://www.timesonline.co.uk/tol/sport/article708386.ece The Time][мртва веза]
  5. ^ „Player Activity. Rafael Nadal (ESP)“. Atptennis.com Приступљено 24. 9. 2011. [мртва веза]
  6. ^ Clarey, Christopher (26. 6. 2003.). „WIMBLEDON TENNIS: An unusual comfort zone“. International Herald Tribune Приступљено 24. 9. 2011. 
  7. ^ Clarey, Christopher (6. 6. 2005.). „Rafael Nadal, Barely 19, He's Got Game, Looks and Remarkably Good Manners“. New York city Times Приступљено 16. 2. 2007.. 
  8. ^ „Brave Hewitt battles past Nadal“. BBC. 24. 1. 2005. Приступљено November 9 2008 
  9. ^ „Nadal proves to be the real deal“. BBC. 5. 4. 2005. Приступљено November 9 2008 
  10. ^ Associated Press (5. 6. 2006.). „Teen Nadal gives Spain reign over French Open“. USATODAY.com Приступљено November 9 2008 
  11. ^ „ATP Rankings History. Rafael Nadal“. ATPTennis.com. 2005 Приступљено November 9 2008 [мртва веза]
  12. ^ Clarey, Christopher (6. 6. 2005.). „French Open: Nadal triumphs at first attempt“. iht.com Приступљено November 9 2008 
  13. ^ Associated Press (10. 6. 2005.). „Waske snaps Nadal's winning streak“. The Tapei Times Приступљено November 9 2008 
  14. ^ Linden, Julian (6. 1. 2006.). „Foot injury delays Rafael Nadal's comeback“. rediff NEWS Приступљено November 9 2008 
  15. ^ „Nadal Grabs the Golden Bagel“. SideSpin Productions. 11. 12. 2005. Приступљено November 9 
  16. ^ „Champion Safin out of Aussie Open“. BBC. 10. 1. 2006. Приступљено November 13 2008 
  17. ^ Garber, Greg (31. 5. 2006.). „With Vilas in stands, Nadal makes history“. ESPN.com Приступљено November 13 2008 
  18. ^ Garber, Greg (12. 6. 2006.). „Roger's reign on hold with Nadal's dominance“. ESPN.com Приступљено November 13 2008 
  19. ^ „TENNIS; Shoulder Forces Nadal To Quit London Match“. The New York Times Company. 17. 6. 2006. Приступљено November 13 2008 
  20. ^ „The Battle of Surfaces“ Приступљено 22. 4. 2007. 
  21. ^ Caroline Cheese (7. 7. 2007.). „Federer wins historic fifth title“. BBC Sport Приступљено 5. 8. 2008. 
  22. ^ Piers Newbury (28. 11. 2007.). „Federer Nadal plays down foot injury fear“. BBC Sport Приступљено 5. 8. 2008. 
  23. ^ ATPtennis.com - Roger & Rafa: The Rivalry[мртва веза]
  24. ^ International Herald Tribune (9. 6. 2008.). „Men's Grand Slam Titles Without Losing A Set“ Приступљено 9. 8. 2008.. 
  25. ^ CBC Sports (5. 7. 2008.). „Federer, Nadal set for Wimbledon showdown“. Cbc.ca Приступљено 24. 9. 2011. 
  26. ^ а б „Nadal enters Wimbledon final with clear mental edge“. Sports.espn.go.com. 18. 6. 2008. Приступљено 24. 9. 2011. 
  27. ^ Bodo, Peter. „Peter Bodo - 5 reasons Nadal will win“. Sports.espn.go.com Приступљено 24. 9. 2011. 
  28. ^ Bruce Jenkins (7. 7. 2008.). „The Greatest Match Ever“ Приступљено 7. 8. 2008.. 
  29. ^ Richard Alleyne (7. 7. 2008.). „Wimbledon 2008: John McEnroe hails Rafael Nadal victory as greatest final ever“ Приступљено 7. 8. 2008.. 
  30. ^ а б „Jon Wertheim - Without a doubt, it's the greatest“. Sportsillustrated.cnn.com. 9. 7. 2008. Приступљено 24. 9. 2011. 
  31. ^ а б в International Herald Tribune, Associated Press (7. 7. 2008.). „Federer-Nadal rivalry as good as it gets“ Приступљено 7. 8. 2008.. 
  32. ^ Alistair Magowan (7. 7. 2008.). „Roger v Rafa - the best final ever?“ (на English) Приступљено 7. 8. 2008.. 
  33. ^ „Nadal wins Olympic gold over Gonzalez“. Tennis.com Приступљено 24. 9. 2011. [мртва веза]
  34. ^ Nadal Clinches Year End No. 1 For First Time[мртва веза], ATPtennis.com, Created 18. 8. 2008.., Приступљено 20. 10. 2008..
  35. ^ Nadal retires hurt from Paris[мртва веза]
  36. ^ „Nadal withdraws from Masters Cup“. TENNIS.com. November 3, 2008 Приступљено 4. 11. 2008. [мртва веза]
  37. ^ „Murray defeats Nadal, wins Abu Dhabi exhibtion“ [мртва веза]
  38. ^ Nadal, Murray, Federer Off the Mark In 2009[мртва веза]
  39. ^ RTS :: Rešena misterija Rafinih kolena, Приступљено 28. 3. 2011.
  40. ^ „Надал пропушта Њујорк“ Приступљено 30. 1. 2013. 
  41. ^ „Надал спреман за Дејвис куп“ Приступљено 30. 1. 2013. 
  42. ^ „Повратак Рафе за два месеца“ Приступљено 30. 1. 2013. 
  43. ^ „Надал пропушта Париз и Лондон“ Приступљено 30. 1. 2013. 
  44. ^ „Рафа се враћа у децембру“ Приступљено 30. 1. 2013. 
  45. ^ „Hадал, повратак у Абу Дабију?“ Приступљено 30. 1. 2013. 
  46. ^ „Nadal propušta Abu Dabi“ Приступљено 30. 1. 2013. 
  47. ^ „Rafael Nadal will miss Australian Open as virus hits injury recovery“. 28. 12. 2012. Приступљено 6. 2. 2013.. 
  48. ^ „Nadal Out of Top Four, Serena Williams Rises on Rankings“. 28. 1. 2013. Приступљено 6. 2. 2013.. 
  49. ^ Roger, Rafa to Meet in Record Sixth Grand Slam Final[мртва веза]
  50. ^ Paul Weaver (7. 7. 2008.). „Move over McEnroe and Borg, this one will run and run in the memory“ Приступљено 7. 8. 2008.. 
  51. ^ Martin Flanagan (12. 7. 2008.). „Federer v Nadal as good as sport gets“ Приступљено 7. 8. 2008.. 
  52. ^ „Vamos Rafael Fansite“. Vamosrafael.com Приступљено 24. 9. 2011. 
  53. ^ „ATP Profile for Rafael Nadal“. Atptennis.com Приступљено 24. 9. 2011. [мртва веза]
  54. ^ Rafael Nadal Girlfriend: Maria Francisca Perello Keeps Tennis Great Grounded | Bleacher Report, Приступљено 28. 3. 2011.
  55. ^ „Nike Air Max Breathe Cage Men's Shoe White“. Tennis-warehouse.com Приступљено 24. 9. 2011. 


Спољашње везе [уреди]

Портал Биографија
Портал Тенис

Са других Викимедијиних пројеката :

п • р • у
Победници Отвореног првенства Аустралије – мушкарци појединачно
Род Лејвер (1969) · Артур Еш (1970) · Кен Роузвол (1971–72) · Џон Њуком (1973) · Џими Конорс (1974) · Џон Њуком (1975) · Марк Едмондсон (1976) · Роско Танер (Јануар 1977) · Витас Герулајтис (Децембар 1977) · Гиљермо Вилас (1978–79) · Брајан Тичер (1980) · Јохан Крик (1981–82) · Матс Виландер (1983–84) · Стефан Едберг (1985) · Није одржано (1986) · Стефан Едберг (1987) · Матс Виландер (1988) · Иван Лендл (1989–90) · Борис Бекер (1991) · Џим Куријер (1992–93) · Пит Сампрас (1994) · Андре Агаси (1995) · Борис Бекер (1996) · Пит Сампрас (1997) · Петр Корда (1998) · Јевгениј Кафељников (1999) · Андре Агаси (2000–01) · Томас Јохансон (2002) · Андре Агаси (2003) · Роџер Федерер (2004) · Марат Сафин (2005) · Роџер Федерер (2006–07) · Новак Ђоковић (2008) · Рафаел Надал (2009) · Роџер Федерер (2010) · Новак Ђоковић (2011–13)


п • р • у
Победници Ролан Гароса – мушкарци појединачно
Кен Роузвол (1968) · Род Лејвер (1969) · Јан Кодеш (1970–71) · Андрес Химено (1972) · Илије Настасе (1973) · Бјерн Борг (1974–75) · Адријано Паната (1976) · Гиљермо Вилас (1977) · Бјерн Борг (1978–81) · Матс Виландер (1982) · Јаник Ноа (1983) · Иван Лендл (1984) · Матс Виландер (1985) · Иван Лендл (1986–87) · Матс Виландер (1988) · Мајкл Ченг (1989) · Андрес Гомез (1990) · Џим Куријер (1991–92) · Серђи Бругера (1993–94) · Томас Мустер (1995) · Јевгениј Кафељников (1996) · Густаво Киртен (1997) · Карлос Моја (1998) · Андре Агаси (1999) · Густаво Киртен (2000–01) · Алберт Коста (2002) · Хуан Карлос Фереро (2003) · Гастон Гаудио (2004) · Рафаел Надал (2005–08) · Роџер Федерер (2009) · Рафаел Надал (2010–12)
п • р • у
Победници Вимблдона — мушкарци појединачно*
*Опен ера · (1968–69) Род Лејвер · (1970–71) Џон Њуком · (1972) Стен Смит · (1973) Јан Кодеш · (1974) Џими Конорс · (1975) Артур Еш · (1976–80) Бјерн Борг · (1981) Џон Макенро · (1982) Џими Конорс · (1983–84) Џон Макенро · (1985–86) Борис Бекер · (1987) Пет Кеш · (1988) Стефан Едберг · (1989) Борис Бекер · (1990) Стефан Едберг (1991) Михаел Штих · (1992) Андре Агаси · (1993–95) Пит Сампрас · (1996) Рихард Крајичек · (1997–00) Пит Сампрас · (2001) Горан Иванишевић · (2002) Лејтон Хјуит · (2003–07) Роџер Федерер · (2008) Рафаел Надал  · (2009) Роџер Федерер · (2010) Рафаел Надал  · (2011) Новак Ђоковић  · (2012) Роџер Федерер
п • р • у
Победници Отвореног првенства САД – мушкарци појединачно
Артур Еш (1968) · Род Лејвер (1969) · Кен Роузвол (1970) · Стен Смит (1971) · Илије Настасе (1972) · Џон Њуком (1973) · Џими Конорс (1974) · Мануел Орантес (1975) · Џими Конорс (1976) · Гиљермо Вилас (1977) · Џими Конорс (1978) · Џон Макенро (1979-81) · Џими Конорс (1982-83) · Џон Макенро (1984) · Иван Лендл (1985-87) · Матс Виландер (1988) · Борис Бекер (1989) · Пит Сампрас (1990) · Стефан Едберг (1991-92) · Пит Сампрас (1993) · Андре Агаси (1994) · Пит Сампрас (1995-96) · Патрик Рафтер (1997-98) · Андре Агаси (1999) · Марат Сафин (2000) · Лејтон Хјуит (2001) · Пит Сампрас (2002) · Енди Родик (2003) · Роџер Федерер (2004-08) · Хуан Мартин дел Потро (2009) · Рафаел Надал (2010) · Новак Ђоковић (2011) · Енди Мари (2012)
п • р • у
Асоцијација тениских професионалаца – тенисери на 1. месту
п • р • у
Награда Лауреус академије за најбољег спортисту


- Добављено из „http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Рафаел_Надал&oldid=7214184“