Мозир

Из Википедије, слободне енциклопедије
Мозир
Мазы́р; Мо́зырь

Mazyr3.JPG
Трг В. И. Лењина

Грб
Основни подаци
Држава Застава Белорусије Белорусија
Област Застава Гомељске области Гомељска област
Рејон Мазирски рејон
Основан 1155.
Статус града од 1795.
Становништво
Становништво (2009.) 112.500
Густина становништва 3.062 ст/км²
Географске карактеристике
Координате 52°03′N 29°15′E / 52.05, 29.25
Временска зона UTC+3
Надморска висина 170 м
Површина 36,74 км²
Мозир на мапи Белорусије
{{{alt}}}
Мозир
Мозир на мапи Белорусије
Остали подаци
Градоначелник Јевгениј Б. Адамјенко
Поштански код 247760
Позивни број +375 236
Регистарска ознака 3
Веб-страна www.mymozyr.info


Координате: 52° 02′ 60" СГШ, 29° 15′ 00" ИГД

Мозир (блр. Мазы́р; рус. Мо́зырь) град је у Белорусији, центар истоименог рејона у Гомељској области. Налази се на реци Припјат, 210 км источно од Пинска, 220 км југоисточно од Минска и око 100 км северозападно од Чернобиља. Заједно са приградским насељем Калинковичи које се налази на левој обали Припјата има око 150.000 становника.

Мозир је познат као град нафтне, прехрамбене и машинске индустрије. У граду се налази највећа белоруска рафинерија нафте и управо код Мозира се велики руски нафтовод "Дружба" (којим се остатку Европе испоручује руска нафта) рачва у два крака (један иде ка Пољској, други ка Украјини). Највећа белоруска речна лука је такође смештена у Мозиру.

Градско језгро је смештено на лесној заравни на десној обали Припјата која је издигнутија у односу на леву (и до 80 м). Висинска разлика између две обале је настала као последица глацијације, а Припјат у овом делу тече на старом ледничком кориту.

Историја града[уреди]

Мозир је један од најстаријих градова историјске Рутеније (Руса). У писаним изворима први пут се спомиње у документу из 1155. године у коме је кијевски књаз Јуриј Долгоруки насеље на том месту предао под управу черниговском књазу Свјатославу Ољговичу. У XIV веку добио је статус града (по Магдебуршком праву, а оригинални документ се данас чува у Историјском архиву Белорусије). Почетком XVIII века у граду је отворена језуитска школа под покровитељством Вилњуског универзитета. Школа је неколико деценија касније секуларизована и преименована у гимназију.

Крајем XVIII века улази у састав царске Русије и отада почиње његов убрзани развој (превасходно захваљујући великом броју досељених Јевреја који су углавном били трговци). Град је ушао у састав Белорусије 1921. године. Од 1938. до 1954. био је административни центар Полеске области, након чега је постао део Гомељске области Белорусије.

Град је разорен у току Другог светског рата од стране фашиста. Јевреји, који су до рата чинили готово 40 % целокупне популације су готово нестали из града.[1]

Име града је највероватније изведено од угро-финског термина "мосар" који означава мочваран и блатан крај обрастао џбуњем (баш какво је и место на ком је град Мозир настао).[2]

Становништво[уреди]

Према процени, у граду је 2012. живело 110.540 становника.

Кретање броја становника
1979. 1989. 1999. 2009. 2012.
73.463[3] 100.254[3] 100.254[3] 108.792[3] 110.540[3]

Индустрија[уреди]

Мозир важи за један од индустријски најразвијенијих градова Белорусије захваљујући својој рафинерији нафте (највећој у земљи), хемијским и петрохемијским погонима, те погонима, дрвопрерађивачке, машинске и прехрамбене индустрије. рафинерија нафте, која производи готово све врсте нафтних производа, је у заједничком белоруско - руском власништву.

Захваљујући великим залихама камене соли у околини (преко 22 милиона тона), у граду ради и велика солана „Мозырьсоль" која извози своје производе широм бившег Совјетског Савеза. У граду постоје и погони машинске, текстилне, дрвопрерађивачке и прехрамбене индустрије (пивара).

Лука "Пхов" је највећа лука у земљи. Од 1980. град има и властити аеродром који се тренутно реновира за потребе домаћег авио саобраћаја.

Образовање и спорт[уреди]

На Мозирском педагошком факултету постоје катедре за језик и књижевност, математику, физику, географију, биологију и хемију.[4] Град има олимпијски базен, 3 стадиона на отвореном, мању скијашку стазу те школу за олимпијске спортове. Локални фудбалски клуб ФК Славија Мозир се тренутно такмичи у првој фудбалској лиги Белорусије.

Градови побратими[уреди]

Галерија[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ Distribution of the Juwish population of the USSR 1939 / edit Mordechai Alshuler. — Jerusalem, 1993. — P. 40.
  2. ^ Поспелов Е. М. Географические названия мира: Топонимический словарь / Ред. Р. А. Агеева. — 2-е изд. — М.: Русские словари, 2002. — С. 272. — 512 с. — 5000 экз.
  3. ^ а б в г д „BELARUS: Cities & Settlements“. City Population Приступљено 17. 2. 2013.. 
  4. ^ Мозирски универзитет, Приступљено 13. 4. 2013.
  5. ^ Договор о братимљењу Јегорјевска и Мозира, Приступљено 13. 4. 2013.

Спољашње везе[уреди]