Моника Маширевић

Додај везе
С Википедије, слободне енциклопедије
Моника Маширевић
Промоција књиге Преживећу-Авантуре с ходочашћа у Индији, Сомбор, 2018. година
Датум рођења(1971-00-00)1971. (52/53 год.)
Место рођењаСомбор, Србија
ОбразовањеУчитељски факултет у Сомбору
УниверзитетУниверзитет у Новом Саду
Занимањеиндолог, путописац
СупружникСтеван Маширевић (1952 - 2022)
ДецаНикола Маширевић
НаградеЗахвалница поводом обележавања Дана Републике Индије (2022)

Моника Маширевић (Сомбор, 1971) је индолог и путописац.

Биографија[уреди | уреди извор]

Образовање и професионална каријера[уреди | уреди извор]

Моника Маширевић је завршила Учитељски факултет, смер разредна настава, у Сомбору. Радила је као библиотекар у Градској библиотеци Карло Бијелицки у Сомбору, и више од двадесет година у Градској библиотеци у Новом Саду где је остварила веома запажен рад као уредник културних програма и организатор промоција.[1]

Индија као инспирација[уреди | уреди извор]

Моника је велики заљубљеник у индијску културу. Од детињства проучава све што је у вези са Индијом, религију, архитектуру, књижевност, филозофију и музику. До сада је у Индију путовала десет пута. Своја искуства и запажања дели са публиком кроз јавне наступе (ТВ и радио емисије) и предавања, и на тај начин приближава индијску културу и духовност српској читалачкој публици и аудиторијуму.[2][3]

Са тих путовања доноси мноштво фотографија као вредан документ богатства индијске културе. До сада је одржала бројна предавања и вечери индијске културе у многим градовима Србије. На тим предавањима уз слајдове и фотографије из личне колекције публици представила ову далеку и егзотичну земљу. Теме и наслови њених путописно-документарних предавања су следећи: У Брамином граду — водич кроз Пушкар, Светске религије — хиндуизам, Живот у индијским ашрамима, Пут у Раџастан, Силазак реке Ганге, Водич кроз Индију, Древни индијски храмови и њихова градња, Водич кроз ходочашће, Речју и сликом кроз Раџастан...[1]

Књижевна каријера[уреди | уреди извор]

Своје дневничке записе са путовања по Индији до сада је објављивала у Омладинском часопису Покрет (Сомбор), те у библиотечком часопису Мозаик (Београд). Чланци су јој излазили и у дневној и недељној штампи - Данасу, Дневнику, Новосадском репортеру, Сомборским новинама...[1]

Са шестог путовања по реду одласка у Индију забележила је свој први путописни роман Преживећу: авантуре с ходочашћа у Индији (2018, Градска библиотека "Карло Бијелицки", Сомбор).[1]

Своју другу путописну књигу под називом Пут у Раџастан објавила је 2021. године (Прометеј, Нови Сад). Књига је настала на основу двомесечног путовања кроз раџастанске градове: Џајпур, Џодпур, Мандава, Удаипур, Читоргарх, Ађмер, Пушкар. Ову књигу је посветила Индији и њеном народу као израз безграничне љубави.[1]

Предавања[уреди | уреди извор]

У периоду између путовања у Индију Моника организује бројна предавања. До сада је организовала предавања на Филозофском факултету у Новом Саду, Новосадском клубу, Градској библиотеци и на многим другим местима и установама културе. Један је од иницијатора прославе хиндуистичког празника diwali у Новом Саду; више пута је говорила о индијској поезији кроз векове, организовала је Вече индијске културе посвећено хинди језику у Градској библиотеци у Новом Саду.[1]

Организовала је и бројна предавања широм Србије - Суботици, Сомбору, Врњачкој Бањи, Кикинди, Београду, као и многим другим.[4]

Фотографија[уреди | уреди извор]

Моника се аматерски бави и фотографијом. До сада је имала више самосталних изложби у Новом Саду, Београду, Сомбору, Суботици и Србобрану. Запажена изложба фотографија организована је 2017. године под називом Doors of India, у новосадској Кафе–галерији Фрида.[2] Инспирисана капијама и вратима фотографије приказане на овој изложби забележене су у Индији фотографисањем капија и филозофијом реинкарнације.[1]

Осликавање стакла и керамике[уреди | уреди извор]

Моника поседује још један хоби а то је осликавање стакла и керамике.[5] До сада је излагала своје експонате у многим градовима Србије. Има свој атеље у коме ствара више од једне деценије.[6]

Признања и награде[уреди | уреди извор]

Амбасада Индије у Београду 26. јануара 2022. као знак признања за огроман допринос у ширењу знања о индијској књижевности, култури и историји у Србији, доделила јој је захвалницу поводом обележавања Дана Републике Индије. Захвалницу јој је уручио Његова екселенција Санџив Коли, амбасадор Индије у Србији.[7][8]

Текст захвалнице:

Сомборске вечери индијске културе[уреди | уреди извор]

У свом родном граду организује Сомборске вечери индијске културе током којих публика има прилику да упозна многа културолошка и религијска значајна места у Индији, да чују о томе како живе људи у Индији, да се упознају са обичајима индијског народа. Своју љубав према вољеној Индији као и искуства која је доживела путујући Индијом, преноси становницима свог града. Прве Сомборске вечери индијске културе одржане су 2018. године.[4]

Библиографија[уреди | уреди извор]

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б в г д ђ е „Biografija”. monikamasirevic.com. Приступљено 14. 3. 2024. 
  2. ^ а б „Моника Маширевић”. prometej.rs. Приступљено 14. 3. 2024. 
  3. ^ Maširević, Monika (2021). Put u Radžastan. Novi Sad: Prometej. стр. 313—314. ISBN 978-86-515-1798-6. 
  4. ^ а б „Aktivnosti”. monikamasirevic.com. Приступљено 14. 3. 2024. 
  5. ^ „INDIJA U SRCU NOVOSAĐANKE”. mondo.rs. Приступљено 14. 3. 2024. 
  6. ^ „Atelje „Maširević””. monikamasirevic.com. Приступљено 14. 3. 2024. 
  7. ^ а б „Proslava Dana Republike Indije”. monikamasirevic.com. Приступљено 14. 3. 2024. 
  8. ^ „Dan Republike Indije 2022”. mayamedia.rs. Приступљено 14. 3. 2024. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Моника_Маширевић&oldid=27541413”