Крсташке државе

Из Википедије, слободне енциклопедије
Крсташки ратови
Сељачки поход 1095. Пад Едесе 1144. Саладин
Пад Јерусалима 1187. Дечји поход 1291. Пад Акре 1291.
Крсташки ратови

Крсташке државе су биле бројне феудалне државе, које су створили крсташи у Малој Азији и Светој земљи (историјској Палестини). Те крсташке државе су поново окупиране од стране исламских држава.[1]

У Медитерану[уреди]

Крсташке државе око 1100.

У Леванту[уреди]

Прве четири крсташке државе формиране су одмах након Првог крсташког рата:

Краљевство Јерусалим је имало четири вазалне територије:

Јерменско краљевство Киликија потиче пре крсташких ратова, али папа Иноћентије III Киликији додељује статус краљевства. Касније је била под династијом Лизињан.

Кипар[уреди]

Током трећег крсташког рата формирана је Краљевина Кипар. Ричард Лавље Срце је освојио Кипар док је био на путу према Светој земљи. Острво је постало краљевина и предано је Гију Лузињану 1192. Трајало је до 1489, када га задња краљица продаје Венецији.[2]

На Балкану[уреди]

Никејско царство, Латински поседи, Епирска деспотовина и Трапезунтско царство (Вероватне границе)

Током четвртог крсташког рата Византија је освојена и подељена на четири крсташке државе:

док су на преосталим територијама створене византијске државе:

Венеција је формирала војводство Наксос или војводство Архипелаг

Витезови хоспиталци (Јовановци)[уреди]

На Балтику[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ Степаненко В. П. // Совет двенадцати ишханов" и Бодуэн Фландрский. К сущности переворота в Эдессе (март 1098 г.) // Античная древность и средние века: Пробл. социал. развития. — Свердловск, 1985. — С. 82—92 [1] архив
  2. ^ Edbury P.W., The Kingdom of Cyprus and the Crusades 1191 - 1374, Cambridge University Press (1991)

Спољашње везе[уреди]