Огар

Из Википедије, слободне енциклопедије
Огар

Ogar.jpg

Основни подаци
Држава Застава Србије Србија
Покрајина Застава Војводине Војводина
Управни округ Сремски
Општина Пећинци
Становништво
Становништво (2011) 1040
Густина становништва 28 ст/km²
Положај
Координате 44°47′20″N 19°56′29″E / 44.788833, 19.9415
Временска зона средњоевропска:
UTC+1
Надморска висина 76 m
Површина 40,8 km²
Огар на мапи Србије
{{{alt}}}
Огар
Огар на мапи Србије
Остали подаци
Поштански број 22416
Позивни број 022
Регистарска ознака RU


Координате: 44° 47′ 20" СГШ, 19° 56′ 29" ИГД

Огар је насеље у Србији у општини Пећинци у Сремском округу. Према попису из 2011. било је 1040 становника (према попису из 1991. било је 1111 становника, према попису из 2002. било је 1143 становника).

Историја[уреди]

Огар је село у општини Пећинци које се спомиње у 16. веку тј. 1570. у пописном дефтеру санџака Срема. У том периоду припадао је нахији Купиник. После протеривања Турака припада земунском властелинству а 1745. припојено је Војној граници. У почетку је то било велико село, али због честих сеоба становништва број становника варира. У Првом светском рату Аустријанци су запалили село, да би га његовим завршетком напустио велики број Немаца и Мађара. Током Другог светског рата број становника се смањио за трећину, а у борбама је погинуло 110 људи из села. Међу погинулима је и народни херој Душан Јерковић. После рата, досељавање је било најмасовније из Србије и Босне и Херцеговине.

Почетком 18. века постојала је црква од плетера покривена даском.Једна од нај старијих школа ,у овом крају,основана је у Огару 1763. године. Нова црква саграђена је на прелазу из 18. у 19. век. Приликом повлачења 1943 године,Немци су минирали цркву. Мештани Огара је обнављају одмах по завршетку рата 1945. Црква до данас носи име Светог Николе и слави славу 22. маја.

Етно Кућа[уреди]

У Огару се налази најстарија сачувана кућа у Срему. Датира из друге половине XVII века. Кућа је троделна, са средишњом просторијом у улози кухиње и собама са њених бочних страна. Као пример куће сажетог трема и испуштеног дела кухиње завног кућер, она представља варијанту троделне равничарске куће Срема. Породични грб на забату са орнаментима двоглавог орла асоцира на властелу, која је једина у то време могла дићи тај објекат.[1]

Спорт[уреди]

У Огару постоји фудбалски клуб Шумар, који је основан 1930. године.

Демографија[уреди]

У насељу Огар живи 875 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 37,9 година (37,0 код мушкараца и 38,8 код жена). У насељу има 323 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 3,54.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пораст у броју становника.

График промене броја становника током 20. века

Демографија
Година Становника
1948. 932 [2]
1953. 1030
1961. 1157
1971. 1119
1981. 1096
1991. 1111 1106
2002. 1143 1143
Етнички састав према попису из 2002.[3]
Срби
  
1.115 97,55%
Роми
  
7 0,61%
Хрвати
  
4 0,34%
Словаци
  
3 0,26%
Црногорци
  
2 0,17%
Руси
  
2 0,17%
Муслимани
  
2 0,17%
Југословени
  
2 0,17%
Мађари
  
1 0,08%
непознато
  
3 0,26%


Референце[уреди]

  1. ^ Ogar: Najstarija kuća
  2. ^ Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9
  3. ^ Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
  4. ^ Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7

Спољашње везе[уреди]