Огар

Из Википедије, слободне енциклопедије
Огар

Ogar.jpg

Основни подаци
Држава Застава Србије Србија
Покрајина Застава Војводине Војводина
Управни округ Сремски
Општина Пећинци
Становништво
Становништво (2011) 1040
Густина становништва 28 ст/km²
Положај
Координате 44°47′20″N 19°56′29″E / 44.788833, 19.9415
Временска зона средњоевропска:
UTC+1
Надморска висина 76 m
Површина 40,8 km²
Огар на мапи Србије
{{{alt}}}
Огар
Огар на мапи Србије
Остали подаци
Поштански број 22416
Позивни број 022
Регистарска ознака RU


Координате: 44° 47′ 20" СГШ, 19° 56′ 29" ИГД

Огар је насеље у Србији у општини Пећинци у Сремском округу. Према попису из 2011. било је 1040 становника (према попису из 1991. било је 1111 становника, према попису из 2002. било је 1143 становника).

Овде се налази Сеоска кућа у Огару.

Географија[уреди]

Огар је ушорено село, равничарског типа. Налази се у јужном делу сремске лесне терасе. На северу се граничи са Никинцима и Товарником,на истоку са Карловчићем, на југу са Обрежом и на западу са Грабовцима. Кроз село пролази асфалтни пут Пећинци-Купиново, а западно је долина обрешке Криваје. Огар је окружен шумом са југа и запада,а на северу и истоку је отворен ка пољу.

Историја[уреди]

Огар је село у општини Пећинци које се спомиње у 16. веку тј. 1570. у пописном дефтеру санџака Срема. У том периоду припадао је нахији Купиник. После протеривања Турака припада земунском властелинству а 1745. припојено је Војној граници. У почетку је то било велико село, али због честих сеоба становништва број становника варира. У Првом светском рату Аустријанци су запалили село, да би га његовим завршетком напустио велики број Немаца и Мађара. Током Другог светског рата број становника се смањио за трећину, а у борбама је погинуло 110 људи из села. Међу погинулима је и народни херој Душан Јерковић. После рата, досељавање је било најмасовније из Србије и Босне и Херцеговине.

Једна од најстаријих школа у овом крају основана је у Огару 1763. године.

Важни објекти[уреди]

Етно кућа[уреди]

У Огару се налази најстарија сачувана кућа у Срему. Датира из друге половине XVII века. Кућа је троделна, са средишњом просторијом у улози кухиње и собама са њених бочних страна. Као пример куће сажетог трема и испуштеног дела кухиње завног кућер, она представља варијанту троделне равничарске куће Срема. Породични грб на забату са орнаментима двоглавог орла асоцира на властелу, која је једина у то време могла дићи тај објекат.[1]

Црква Преноса моштију Светог оца Николаја[уреди]

Почетком 18. века постојала је црква од плетера покривена даском. Нова црква саграђена 1747. Приликом повлачења 1943. године, Немци су минирали цркву. Мештани Огара је обнављају одмах по завршетку рата 1945. Црква до данас носи име Светог Николе и слави славу 22. маја. У цркви се још чувају делови старог иконостаса.

Спорт[уреди]

У Огару постоји фудбалски клуб Шумар, који је основан 1930. године.

Демографија[уреди]

У насељу Огар живи 875 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 37,9 година (37,0 код мушкараца и 38,8 код жена). У насељу има 323 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 3,54.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пораст у броју становника.

График промене броја становника током 20. века

Демографија
Година Становника
1948. 932 [2]
1953. 1030
1961. 1157
1971. 1119
1981. 1096
1991. 1111 1106
2002. 1143 1143
Етнички састав према попису из 2002.[3]
Срби
  
1.115 97,55%
Роми
  
7 0,61%
Хрвати
  
4 0,34%
Словаци
  
3 0,26%
Црногорци
  
2 0,17%
Руси
  
2 0,17%
Муслимани
  
2 0,17%
Југословени
  
2 0,17%
Мађари
  
1 0,08%
непознато
  
3 0,26%


Референце[уреди]

  1. ^ Ogar: Najstarija kuća
  2. ^ Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9
  3. ^ Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
  4. ^ Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7

Спољашње везе[уреди]