Сремски управни округ

Из Википедије, слободне енциклопедије

Сремски округ у Војводини
Сремски округ

Сремски управни округ се налази у западном делу Републике Србије у оквиру Аутономне покрајине Војводине. Име је округ добио по војвођанској области Срем, чији се највећи део налази у границама округа. Округ захвата и мали део области Мачве. Због тога се округ пружа и у Средњој Европи (Срем) и на Балкану (Мачва).

Сремски округ обухвата следеће општине:

  1. Град Сремска Митровица место Сремска Митровица
  2. Општина Шид место Шид ,
  3. Општина Инђија место Инђија
  4. Општина Ириг место Ириг
  5. Општина Рума место Рума
  6. Општина Стара Пазова место Стара Пазова и
  7. Општина Пећинци место Пећинци

Има укупно 335.901 становника. Седиште округа је у граду Сремска Митровица.


Садржај

[уреди] Границе округа

Седиште округа - Сремска Митровица
Главни трг у Руми

Границе Сремског округа се добрим делом поклапају са границама Срема. Тако се јужна граница округа углавном пружа реком Савом, једино у средишњем делу округ прелази реку и захвата најсевернији део Мачве. На југоистоку граница се пружа кроз Срем, остављајући његов наисточнији део Граду Београду. Источна граница према Банату је природна, река Дунав. Северна граница, иако оставља северни део Срема Јужнобачком округу, је такође природна, пошто се пружа средишњим билом Фрушке горе и заокружује целу јужну страну планине у део округа. Западна граница је истовремено и државна према Републици Хрватској, остављајући најзападнији део Срема у овој држави. Она је политичко-етничка, јер се пружа у складу са размештајем села према њиховом већинском становништву. Због тога је она веома неправилна и пресеца неколико природних "граница" или препрека, попут река Босута или Студве.


Сремски округ има границе са следећим управним јединицама:


[уреди] Знаменитости

Фрушкогорски манастири представљају највеће културно благо овог краја. Најпознатији манастири су Манастир Гргетег из 1471. године и манастир Јазак из 1522. године.

Манастир Крушедол је права ризница сликарских радова Војводине, а основан је 1514. године као задужбина владике Максима Бранковића и његове мајке Ангелине. У манастиру Ново Хопово посебну пажњу побуђује архитектура храма и његов фреско - живопис. Време његовог првог зидања није познато, али се зна да је обновљен 1756. године.

[уреди] Види још

[уреди] Спољашње везе



Грб Србије

Централна Србија
Округ Града Београда • Мачвански • Колубарски • Подунавски • Браничевски • Шумадијски • Поморавски • Борски • Зајечарски
Златиборски • Моравички • Рашки • Расински • Нишавски • Топлички • Пиротски • Јабланички • Пчињски

Војводина
Севернобачки • Средњобанатски • Севернобанатски • Јужнобанатски • Западнобачки • Јужнобачки • Сремски
Косово и Метохија
Косовски • Пећки • Призренски • Косовскомитровачки • Косовскопоморавски
По Унмиковој подели: Ђаковички • Гњилански • Косовскомитровачки • Пећки • Призренски • Приштински • Урошевачки

Окрузи Србије
Портал Србија Погледајте такође Градови Србије, Општине Србије и Региони Србије Категорија округа