Сремски управни округ
| Овај чланак или један његов део нема никакве независне и поуздане изворе. Помозите да се овај чланак побољша тако што ћете унети одговарајуће референце. Текст који не садржи референце може бити доведен у питање, а потом и уклоњен. |
| Сремски управни округ | |
|---|---|
| Држава | |
| Регија | Војводина |
| Седиште | Сремска Митровица |
| Историјске области | Средишњи Срем, северна Мачва |
| Начелник | Сава Алишић |
| Површина | 3.486 km² |
| Становништво | 311.053 (2011.) |
| Густина насељености | 89,2/km² |
| Број општина | 7 |
| Општине | Инђија Ириг Пећинци Рума Град Сремска Митровица Стара Пазова Шид |
| Број насеља | 109 (7 градских и 102 сеоска) |
| Позивни број | +381 (0)22 |
| Веб страница | vojvodinaportal.com/sremski |
Сремски управни округ се налази у западном делу Републике Србије у оквиру Аутономне покрајине Војводине. Име је округ добио по војвођанској области Срем, чији се највећи део налази у границама округа. Округ захвата и мали део области Мачве. Због тога се округ пружа и у средњој Европи (Срем) и на Балкану (Мачва).
Сремски округ обухвата следеће општине:
- Град Сремска Митровица место Сремска Митровица
- Општина Шид место Шид,
- Општина Инђија место Инђија
- Општина Ириг место Ириг
- Општина Рума место Рума
- Општина Стара Пазова место Стара Пазова и
- Општина Пећинци место Пећинци
Има укупно 311.053 становника (Попис 2011.). Седиште округа је у граду Сремска Митровица.
Садржај |
Границе округа [уреди]
Границе Сремског округа се добрим делом поклапају са границама Срема. Тако се јужна граница округа углавном пружа реком Савом, једино у средишњем делу округ прелази реку и захвата најсевернији део Мачве. На југоистоку граница се пружа кроз Срем, остављајући његов наисточнији део Граду Београду. Источна граница према Банату је природна, река Дунав. Северна граница, иако оставља северни део Срема Јужнобачком округу, је такође природна, пошто се пружа средишњим билом Фрушке горе и заокружује целу јужну страну планине у део округа. Западна граница је истовремено и државна према Републици Хрватској, остављајући најзападнији део Срема у овој држави. Она је политичко-етничка, јер се пружа у складу са размештајем села према њиховом већинском становништву. Због тога је она веома неправилна и пресеца неколико природних „граница“ или препрека, попут река Босута или Студве.
Сремски округ има границе са следећим управним јединицама:
- југ - Мачвански округ
- исток - Град Београд
- североисток - Средњобанатски округ
- север - Јужнобачки округ
- запад - Вуковарско-сријемска жупанија (Република Хрватска)
Знаменитости [уреди]
Фрушкогорски манастири представљају највеће културно благо овог краја. Најпознатији манастири су Манастир Гргетег из 1471. године и манастир Јазак из 1522. године.
Манастир Крушедол је права ризница сликарских радова Војводине, а основан је 1514. године као задужбина владике Максима Бранковића и његове мајке Ангелине. У манастиру Ново Хопово посебну пажњу побуђује архитектура храма и његов фреско - живопис. Време његовог првог зидања није познато, али се зна да је обновљен 1756. године.
Збирка слика [уреди]
-
Седиште округа - Сремска Митровица
-
Главни трг у Руми
Види још [уреди]
Спољашње везе [уреди]
- Званична презентација Сремског управног округа
- Званична презентација Града Сремска Митровица
- Званична презентација Општине Рума
| Сремски управни округ |
|---|
|
Град: Сремска Митровица |
|
||||||||||||||||||||