Сремски управни округ

Из Википедије, слободне енциклопедије
Сремски управни округ
Сремски управни округ - положај у Србији
 
Држава Застава Србије Србија
Регија Војводина
Седиште Сремска Митровица
Историјске области Средишњи Срем, северна Мачва
 
Начелник Илија Милиновић
 
Површина 3.486 km²
Становништво 312.278 (2011.)
Густина насељености 89,2/km²
 
Број општина 7
Општине Инђија
Ириг
Пећинци
Рума
Град Сремска Митровица
Стара Пазова
Шид
Број насеља 109
(7 градских и 102 сеоска)
 
Позивни број +381 (0)22
Веб страница http://www.sremski.okrug.gov.rs
Сремски округ у Војводини

Сремски управни округ се налази у западном делу Републике Србије у оквиру Аутономне покрајине Војводине. Име је добио по географској области Срем, чији се највећи део налази у границама округа. Округ захвата и мали део области Мачве. Због тога се округ пружа и у средњој Европи (Срем) и на Балкану (Мачва). Има укупно 312.278 становника (Попис из 2011.), а седиште округа је у граду Сремска Митровица.

Административна подела[уреди]

Сремски округ обухвата следећи град и општине:

  1. Град Сремска Митровица место Сремска Митровица
  2. Општина Шид место Шид
  3. Општина Инђија место Инђија
  4. Општина Ириг место Ириг
  5. Општина Рума место Рума
  6. Општина Стара Пазова место Стара Пазова
  7. Општина Пећинци место Пећинци

Границе округа[уреди]

Границе Сремског округа се добрим делом поклапају са границама Срема. Тако се јужна граница округа углавном пружа реком Савом, једино у средишњем делу округ прелази реку и захвата најсевернији део Мачве. На југоистоку граница се пружа кроз Срем, остављајући његов наисточнији део Граду Београду. Источна граница према Банату је природна, река Дунав. Северна граница, иако оставља северни део Срема Јужнобачком округу, је такође природна, пошто се пружа средишњим билом Фрушке горе и заокружује целу јужну страну планине у део округа. Западна граница је истовремено и државна према Републици Хрватској, остављајући најзападнији део Срема у овој држави. Она је политичко-етничка, јер се пружа у складу са размештајем села према њиховом већинском становништву. Због тога је она веома неправилна и пресеца неколико природних „граница“ или препрека, попут река Босута или Студве.

Сремски округ има границе са следећим управним јединицама:

Етничке групе[уреди]

Етничка мапа Сремског округа

Етнички састав по попису из 2002:

  • Срби (84,51%)
  • Хрвати (3,13%)
  • Словаци (2,78%)
  • Југословени (1,52%)
  • Мађари (1,26%)
  • Роми (1,04%)

Знаменитости[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Списак споменика културе у Сремском округу

Фрушкогорски манастири представљају највеће културно благо овог краја. Најпознатији манастири су Манастир Гргетег из 1471. године и манастир Јазак из 1522. године.

Манастир Крушедол је права ризница сликарских радова Војводине, а основан је 1514. године као задужбина владике Максима Бранковића и његове мајке Ангелине. У манастиру Ново Хопово посебну пажњу побуђује архитектура храма и његов фреско-живопис. Време његовог првог зидања није познато, али се зна да је обновљен 1756. године.

Збирка слика[уреди]

Види још[уреди]

Спољашње везе[уреди]