Пећинци

Из Википедије, слободне енциклопедије
Пећинци

Културни центар Пећинци
Културни центар Пећинци

Грб
Основни подаци
Држава Застава Србије Србија
Покрајина Застава Војводине Војводина
Управни округ Сремски
Општина Пећинци
Становништво
Становништво (2011) 2581
Густина становништва 153 ст/km²
Положај
Координате 44°54′19″N 19°57′35″E / 44.905333, 19.959833
Временска зона средњоевропска:
UTC+1
Надморска висина 76 m
Површина 17,4 km²
Пећинци на мапи Србије
{{{alt}}}
Пећинци
Пећинци на мапи Србије
Остали подаци
Поштански број 22410
Позивни број 022
Регистарска ознака RU


Координате: 44° 54′ 19" СГШ, 19° 57′ 35" ИГД

Пећинци су насеље и седиште општине Пећинци у Сремском округу. Према попису из 2011. било је 2581 становника.

Пећинци су једино село које је општински центар у Срему. Изразито пољопривредно подручје, са значајним учешћем сточарства. Последњих година све више се развија повртарство, посебно производња бостана. Фабрика шећера је највеће привредно предузеће. Познати туристички локалитет је Обедска бара.

Историја[уреди]

Први писани траг о насељу на месту данашњих Пећинаца је из 1416. Од тада, па све до 1702. има веома мало података.Село је било под Османским царством до мира у Пожаревцу (1718) када бива припојено Хабзбуршкој монархији. За време Хабзбуршке владавине, село је било у саставу Војне границе (од њеног успостављања до 1848. (и од 1849. до 1882. тј. до укидања војне границе), од 1848. до 1849. Пећинци су се налазили на територији Српске Војводине. Од укидања Војне границе село је прикључено сремском округу, краљевине Хрватска-Славонија. По попису из 1910. село је имало већинско српско становништво.

После Првог светског рата Пећинци прво улазе у састав Државе Словенаца, Хрвата и Срба, затим у састав краљевине Србије да би на крају село ушло у састав краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Од 1918. до 1929. Пећинци се налазе у Сремском округу, а од 1929. до 1941. у Дунавској бановини.

Споменик жртвама фашистичког терора у парку у центру Пећинаца

Током Другог светског рата село је под управом НДХ. После рата постају део АП Војводине у саставу НР(СР) Србије. До 1960. налазе се у саставу Земунског среза, док је данашњз територија општине подељена иизмеђу неколико срезова. Од 1960.(после укидања срезова) оформљена је општина у данашнњем облику.

Демографија[уреди]

Црква Светог Николе у Пећинцима

У насељу Пећинци живи 2119 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 38,3 година (37,8 код мушкараца и 38,8 код жена). У насељу има 881 домаћинство, а просечан број чланова по домаћинству је 3,02.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пораст у броју становника.

График промене броја становника током 20. века

Демографија
Година Становника
1948. 1276 [1]
1953. 1299
1961. 1414
1971. 1700
1981. 2232
1991. 2422 2406
2002. 2691 2659
Етнички састав према попису из 2002.[2]
Срби
  
2.479 93,23%
Роми
  
38 1,42%
Хрвати
  
17 0,63%
Црногорци
  
11 0,41%
Југословени
  
11 0,41%
Албанци
  
2 0,07%
Словаци
  
1 0,03%
Муслимани
  
1 0,03%
Мађари
  
1 0,03%
Македонци
  
1 0,03%
Власи
  
1 0,03%
Бугари
  
1 0,03%
непознато
  
5 0,18%


Референце[уреди]

  1. ^ Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9
  2. ^ Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
  3. ^ Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7

Спољашње везе[уреди]