Петар Радошевић
| петар радошевић | |
|---|---|
 Петар Радошевић | |
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 1902. |
| Место рођења | Врточе, код Петровца, Аустроугарска |
| Место смрти | Бања Лука, |
| Професија | војно лице |
| Деловање | |
| Члан КПЈ од | 1943. |
| Учешће у ратовима | Народноослободилачка борба |
| Служба | НОВ и ПО Југославије Југословенска народна армија |
| Чин | мајор |
| Одликовања |  |
Петар Радошевић (Врточе, код Петровца, 1902 — Бањалука) био је учесник Народноослободилачке борбе, мајор ЈНА и носилац Партизанске споменице.
Биографија[уреди | уреди извор]
Петар Перо Радошевић Ђукић рођен је 1902. године у Врточу (заселак Дулиба),[1] код Петровца, од оца Мијаила и мајке Руже Радановић Цвијетић.[2][3] Потиче из земљорадничке породице. Одрастао је у вишечланој породици, са оцем, мајком, братом Луком и три сестре. Оца су му одвеле усташе и убиле га на Гаравицама 1941. године. Прије рата, Перо се бавио препродајом стоке. Женио се два пута. Прва жена била му је Коса Латиновић из Врточа. Друга жена била му је Словенка Анчика. Није имао дјеце.[1][3]
По окупацији Југославије, Перо се укључио у оружани устанак 30. јула 1941. Од првих дана учествовао је у устаничким и герилским акцијама. Почетком рата био је наоружан пиштољем.[4] Као члан посаде на топу, у августу 1941. године, учествује у ослобађању Крњеуше.[5] Учествује и у борбама за ослобађање Бихаћа, као и у обезбјеђивању Саничке жетве.[6] Био је припадник Треће крајишке бригаде. О својим ратним искуствима писао је у зборнику сјећања Петровац у НОБ.[4][7][6]
Члан КПЈ постао је 1943. године.[8]
Почетком рата био је припадник врточке чете, односно 2. чете 1. батаљона Треће крајишке бригаде. Припадник Треће крајишке био је до 5. јануара 1943.[8] У рату је обављао више дужности. Почетком рата био је борац у пјешадији, а касније прелази у артиљерце.[2] Рат је завршио као командант артиљеријског дивизиона.[8]
Након рата служио је као официр у ЈНА. Пензионисан је у чину мајора.[2]
Више пута је одликован. Носилац је Партизанске споменице 1941.[2]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ а б Пилиповић - Дајановић, Никица (2011). Сабор у Врточу (2. допуњено изд.). Врточе: Графомарк Лакташи. стр. 220, 295. ISBN 978-99955-57-36-2.
- ^ а б в г д „CIP - Каталогизација у публикацији - Народна библиотека Србије, Београд 94(497.11)"1939/1945"(047.53) KAKO se stvara(la) istorija... : lične priče uče - PDF Бесплатно скидање”. docplayer.rs. Приступљено 2022-03-09.
- ^ а б Пилиповић - Дајановић, Никица (1989). Сабор у Врточу. Мјесна заједница Врточе. стр. 197.
- ^ а б Петровац у НОБ. II том. Босански Петровац: Општински одбор СУБНОР-а Босански Петровац. 1974. стр. 66, 538—541.
- ^ Петровац у НОБ. I том. Босански Петровац: Општински одбор СУБНОР-а Босански Петровац. 1974. стр. 574.
- ^ а б Петровац у НОБ. V том. Босански Петровац: Општински одбор СУБНОР-а Босански Петровац. 1974. стр. 18—21, 414—418.
- ^ Петровац у НОБ. III том. Босански Петровац: Општински одбор СУБНОР-а Босански Петровац. 1974. стр. 314—315.
- ^ а б в Трећа крајишка бригада - Зборник сјећања. Књига трећа. Београд: Одбор секције бораца Треће пролетерске крајишке бригаде у Београду. 1985. стр. 918.
