С Википедије, слободне енциклопедије
Прво Европско првенство у атлетици у дворани одржано је у Бечу 1970. године, али све до Европског првенства 1990. у Глазгову у програмима није било троскока у женској конкуренцији. У следећој табели дат је преглед победница у троскоку са постигнутим резултатима. Резултати су исказани у метрима.
Европско првенство
|
|
Резултат
|
|
Резултат
|
|
Резултат
|
Глазгов 1990. детаљи
|
Галина Чистјакова Совјетски Савез |
14,14
РЕП
|
Хелга Ратке Источна Немачка |
13,63
|
Ана Оливеира Португалија |
13,44
|
Ђенова 1992. детаљи
|
Инеса Кравец ЗНД[1] |
14,15
|
Софија Божанова Бугарска |
13,98
|
Хелга Ратке Источна Немачка |
13,75
|
Париз 1994. детаљи
|
Ина Ласовскаја Русија |
14,88
|
Ана Бирјукова Русија |
14,72
|
Софија Божанова Бугарска |
14,52
|
Стокхолм 1996. детаљи
|
Ива Пранџева Бугарска |
14,54
|
Шарка Кашпаркова Чешка |
14,50
|
Олга Васдеки Грчка |
14,30
|
Валенсија 1998. детаљи
|
Ешја Хансен Велика Британија |
15,16 СР
|
Шарка Кашпаркова Чешка |
14,76
|
Јелена Лебедјенко Бугарска |
14,32
|
Гент 2000. детаљи
|
Татјана Лебедева Русија |
14,68
|
Кристина Николау Румунија |
14,63
|
Ива Пранџева Бугарска |
14,63
|
Беч 2002. детаљи
|
Тереза Маринова Бугарска |
14,81
|
Ешја Хансен Велика Британија |
14,71
|
Јелена Олејникова Русија |
14,30
|
Мадрид 2005. детаљи
|
Викторија Гурова Русија |
14,74
|
Магдалин Мартинез Италија |
14,54
|
Карлота Кастрехана Шпанија |
14,45
|
Бирмингем 2007. детаљи
|
Карлота Кастрехана Шпанија |
14,64 НР
|
Олесја Буфалова Русија |
14,50
|
Тереза Нзола Месо Ба Француска |
14,52 НР
|
Торино 2009. детаљи
|
Анастасија Таранова Русија |
14,68 ЛР
|
Марија Шестак Словенија |
14,60
|
Дана Велдјакова Словачка |
14,40 НР, ЛР
|
Париз 2011. детаљи
|
Симона ла Мантија Италија |
14,60 СРС, ЛР
|
Олесја Забара Русија |
14,45 ЛРС
|
Дана Велдјакова Словачка |
14,39 ЛРС
|
Гетеборг 2013. детаљи
|
Олга Саладуха Украјина |
14,88 СРС, НР
|
Ирина Гумењук Русија |
14,30
|
Симона Ла Мантија Италија |
14.26 ЛРС
|
Стање после ЕП 2013.
- ^ Екипа СССР је наступала као Заједница независних држава ЗНД