Троскок

Из Википедије, слободне енциклопедије
Троскок Џонатана Едвардса
Снимак троскока, бочни план.
Снимак троскока, предњи план.

Троскок је врста атлетске дисциплине скакања удаљ са залетом или без њега, а изводи се од три узастопна скока, тј одскоком, кораком и скоком. Одскок и први корак изводе се на истој нози. Троскок је захтевна дисциплина и само истински шампиони постижу добре резултате.

Историја[уреди]

У старом веку постизани су у Грчкој скокови преко 16 метара па се претпоставља да се тај резултат односио на збир од три узастопна скока. Године 1465. у Цириху је награђен такмичар који је победио у троскоку, али о самом такмичењу недостају подаци.

У Ирској се у XIX веку, троскок се убрајао у народни спорт, а изводио се скакањем на једној нози. Тим начином Ирац Шенахан је године 1888. постигао је резултат од 15,25 m који је дуго био светски рекорд у троскоку.

Поред овог ирског начина у Енглеској се у XIX веку примењивао начин који се заснивао на наизменичној промени ногу на пр. лева-десна-лева.

Правилима ИААФ (Међунаредна атлетска федерација) дозвољена су при троскоку два одраза истом ногом, а трећи другом (десна-десна лева или лева-лева-десна).

Филипс Идову скаче троскок на Олимпијским играма у Пакингу 2008.

Троскок је био укључен у програм првих Олимпијских игара 1896 у Атини. Тада је победио Американац Џејмс Брендан Коноли резултатом 13,71 м. На наредним играма 1900. у Паризу и 1904. у Сент Луису, такмичари су скакали и из места (без залета), па је Американац Реј Јури 1900. скочио 10,58 м, а 1904. 10,54 м.

Користећи се искуством и техником ранијих скакача Американац ирског порекла Данијел Ахерн је увео скраћен корак за други скок, чиме је постигао активно деловање одразне ноге. То је био почетак тзв. ударне технике, којом је Ахерн 1909. скочио 15,52 м. Између 1909. и 1924. највећи напредак у троскоку је постигнут у скандинавским земљама Густаф Линдблом, Вилко Тулос и у Аустралији (Ник Винтер), усавршавајући технику троскока. Тамошњи такмичари су продужили први корак.

Између 1924. и 1939. најбољи су у троскоку били Јапанци који су дали тројицу светских рекордера и олимпијских победника Микио Ода (15,21 м), Чухеи Намбу (15,72 м) и Наото Тојима (16,00 м).

После 1945. водили су Бразилац Адемар да Силва (16,00 м — 1950. до 16,56 м — 1955) и совјетски троскокаши Леонид Шчербаков (16,23 м — 1953) и Олег Фједосејев 16,70 м — 1959.. Пољак Јозеф Шмид као изванредан тркач (100 м), квалитетним извођењем своје тркачке технике први је успео прескочити 17 м (17,03 м — 1960.) године.

У Југославији троскок је у почетку био доста занемарен. Први рекордер био је Ђуро Гашпар са 11,66 м. Јован Микић Спартак први је 1935. прескочио 14,00 (14,05 м). После ослобођења носиоци Југословенског рекорда се били: А. Загорц, Драго Петрановић, Р. Радовановић, Владимир Њаради, Р. Јоцић, Тренутно рекорд држи Милош Срејовић са 17,01 м који је постављен 20. септембра 1981. у Сарајеву.

Троскок у мушкој конкуренцији се налазио на свим такмичењима од првог такмичења. Такмичења у троскоку за жене укључила су се тек 1990. на Европско првенство у атлетици у дворани 1990. а затим, Светско првенство у атлетици 1993. и на Олимпијске игре 1996..

Правила такмичења[уреди]

Садашња међународна правила за атлетска такмичења признају само скок са залетом. Такмичења се изводе на скакалишту која морају имати залетиште и доскочиште. Дужина залетишта које је обавезно хоризонтално је неограничена, али је обично износи 40-50 m. Сви такмичари имају право на три скока, а шесторица или осморица (зависно од такмичења) имају право на још три. Као најбољи резултат такмичара узима се његов најдужи скок.

При скоку скакач мора да се одрази са даске укопане у земљу и поравнане са површином залетишта и јаме за доскок. Ивица даске према јами за доскок зове се линија одраза. У одразу нога не сме да додирне тло иза те линије. Дужина скока мери се под правим углом од отиска најближег линији одскока, који такмичар учини било којим делом тела у јами за доскок.

Светски рекорди[уреди]

Први светски рекорд у троскоку ИААФ (International Association of Athletics Federations – Међународна атлетска федерација) је признала 1911. године. Тренутни рекорд код мушкараца је 18,29 метра а постигао га је Британац Џонатан Едвардс на Светском првенству у Гетеборгу 7. август 1995. Код жена рекорд држи Инеса Кравец из Украјине резултатом 15,50, а постигнут је на истом такмичењу као и мушки Светском првенству у Гетеборгу 10. августа 1995.

Листа најбољих резултата у троскоку на отворенм — мушкарци[уреди]

Ово је листа атлетичара, који су скочили више од 17,75 метара, са стањем на дан 12. мај 2010. године. (Напомена: већина атлетичара је по неколико пута прескочила ову дужину. Приказан је само најбољи резултат.)

Пласман Резултат Ветар m/s Име Дат. рођ. Држава Место Датум
1. 18,29 1,3 Џонатан Едвардс 10. мај 1960. Уједињено Краљевство Уједињено Краљевство Гетеборг, Шведска 7. август 1995.
2 18,09 -0,4 Кени Харисон 13. фебруар 1965. Застава Сједињених Америчких Држава САД Аталанта, САД 27. јул 1996.
3. 17,98 1,2 Теди Тамго 15. јун 1989. Застава Француске Француска Њујорк, САД 12. јун 2010.
4. 17,97 1,5 Вили Бенкс 11. март 1956. Застава Сједињених Америчких Држава САД Индијанаполис, САД 16. јун 1985.
5. 17,96 0,1 Кристијан Тејлор 18. јун 1990. Застава Сједињених Америчких Држава САД Тегу, Јужна Кореја 4. септембар 1985.
6 17,92 1,6 Христо Марков 27. јануар 1965. Застава Бугарске Бугарска Рим, Италија 31. август 1987.
1,9 Џејмс Бекфорд 9. јануар 1975. Застава Јамајке Јамајка Одеса, САД 20. мај 1995.
8 17,90 1,0 Владимир Иноземцов 25. мај 1964. Застава Савезa Совјетских Социјалистичких Република СССР
Застава Украјине Украјина
Братислава, Чехословачка 20. јун 1990
0,4 Жадел Грегорио 16. септембар 1980. Застава Бразила Бразил Белем, Бразил 20. мај 2007
10. 17,89 0,0 Жоао Карлос да Оливеира 28. мај 1954. Застава Бразила Бразил Мексико (град), Мексико 15. октобар 1975.
11. 17,87 1,7 Мајк Конли 5. октобар 1962. Застава Сједињених Америчких Држава САД Сан Хозе, САД 27. јун 1987.
12. 17,86 1,3 Чарлс Симпкин 19. октобар 1963. Застава Сједињених Америчких Држава САД Кобе, Јапан 2. септембар 1985.
13. 17,85 0,9 Јоелби Кесада 4. август 1973. Застава Кубе Куба Атина, Грчка 8. август 1997.
14. 17,81 1,0 Маријан Опреа 6. јун 1982. Застава Румуније Румунија Лозана, Швајцарска 5. јул 2005.
0,1 Филипс Идову 30. децембар 1978. Уједињено Краљевство Уједињено Краљевство Барселона, Шпанија 29. јул 2010.
16. 17,79 1,4 Кристијан Олсон 25. јануар 1980. Застава Шведске Шведска Атина, Грчка 22. август 2004.
17 17,78 1,0 Николај Мисјенко 16. децембар 1959. Застава Савезa Совјетских Социјалистичких Република СССР
Застава Украјине Украјина
Лењинград, СССР 7. јуни 1986.
0,6 Лазаро Бетанкур 18. март 1963. Застава Кубе Куба Хавана, Куба 5. јун 1986.
0,8 Малвин Листер 29. август 1977. Застава Сједињених Америчких Држава САД Сакраменто, САД 17. јул 2004.
20. 17,77 1,0 Александар Коваленко 8. мај 1966. Застава Савезa Совјетских Социјалистичких Република СССР
Застава Русије Русија
Брјанск, Русија 18. јун 1987.

Листа најбољих резултата у троскоку на отвореном — жене[уреди]

Ово је листа атлетичарки, које су скочиле више од 15,00 метара, са стањем на дан 30. октобар 2012. године. (Напомена: већина атлетичарки је по неколико пута прескочила ову дужину. Приказан је само најбољи резултат.)

Пласман Резултат Ветар m/s Име Дад. рођ. Држава Место Датум
1. 15,50 0,9 Инеса Кравец 5. октобар 1966. Застава Савезa Совјетских Социјалистичких Република СССР
Застава Украјине Украјина
Гетеборг, Шведска 10. август 1995.
2 15,39 0,5 Франсоаз Мбанго Етон 14. април 1976. Застава Камеруна Камерун Пекинг, Кина 17. август 2008.
3. 15,34 -0,5 Татјана Лебедева 21. јул 1976. Застава Русије Русија Ираклион, Грчка 4. јул 2004.
4. 15,32 0,9 Хрисопији Девеџи 2. јануар 1975. Застава Грчке Грчка Атина, Грчка 21. август 2004.
5. 15,29 0,3 Јамиле Алдама 14. август 1972. Застава Кубе Куба Рим, Италија 11. јул 2003.
6. 15,28 0,9 Јархелис Савињ 13. новембар 1984. Застава Кубе Куба Осака, Јапан 31. август 2007.
7. 15,25 1,7 Олга Рипакова 30. новембар 1984. Застава Савезa Совјетских Социјалистичких Република СССР
Застава Казахстана Казахстан
Сплит, Хрватска 4. септембар 2010.
8 15,20 0,0 Шарка Кашпаркова 20. мај 1971. Застава Чехословачке Чехословачка
Застава Чешке Републике Чешка
Атина, Грчка 4. август 1997
15,20 Тереза Маринова 5. септембар 1977. Застава Бугарске Бугарска Сиднеј, Аустралија 24. септембар 2000
10. 15,18 0,3 Ива Пранџева 15. фебруар 1972. Застава Бугарске Бугарска Гетеборг, Шведска 10. август 1995
11 15,16 0,1 Родика Матеску 13. март 1971. Застава Румуније Румунија Атина Грчка 4. август 1997.
15,16 0,7 Триша Смит 5. новембар 1975. Застава Јамајке Јамајка Линц, Аустрија 2. август 2004.
13. 15,15 1,7 Ашија Хансен 5. децембар 1971. Уједињено Краљевство Уједињено Краљевство Фукуока, Јапан 13. септембар 1997.
14. 15,14 1,9 Надежда Алехина 22. новембар 1978. Застава Русије Русија Чебоксари, Русија 26. јул 2009.
15 15,09 0,5 Ана Бирјукова 27. октобар 1967. Застава Савезa Совјетских Социјалистичких Република СССР
Застава Русије Русија
Штутгарт, Немачка 21. октобар 1993.
15,09 -0,5 Ина Ласовска 17. децембар 1969. Застава Савезa Совјетских Социјалистичких Република СССР
Застава Русије Русија
Валенсија Шпанија 31. мај 1997.
17. 15,07 -0,6 Параскеви Цијелита 10. март 1972. Застава Грчке Грчка Севиља, Шпанија 22. август 1999.
18 15,03 1,9 Магделин Мартинез 10. фебруар 1976. Застава Италије Италија Рим, Италија 26. јун 2004.
15,03 1,1 Марија Шестак 17. април 1979. Застава Социјалистичке Федеративне Републике Југославије СФРЈ
Застава Словеније Словенија
Пекинг, Кина 17. август 2008.
20. 15,02 0,9 Ана Пјатих 4. април 1981. Застава Савезa Совјетских Социјалистичких Република СССР
Застава Русије Русија
Гетеборг, Шведска 19. август 2006.

Рекорди на отвореном за мушкарце[уреди]

(стање 20. март 2011)

Резултат Име Год. рођ Држава Место Датум
СР 18,29 Џонатан Едвардс 10. мај 1960. Уједињено Краљевство Уједињено Краљевство Гетеборг, Шведска 7. август 1995.
ОР 18,09 Кени Харисон 13. фебруар 1965. Застава Сједињених Америчких Држава САД Аталанта, САД 27. јул 1996.
ЕР 18,29 Џонатан Едвардс 10. мај 1960. Уједињено Краљевство Уједињено Краљевство Гетеборг, Шведска 7. август 1995.
САР 18,09 Кени Харисон 13. фебруар 1965. Застава Сједињених Америчких Држава САД Аталанта, САД 27. јул 1996.
ЈАР 17,90 Жадел Грегорио 16. септембар 1980. Застава Бразила Бразил Белем, Бразил 20. мај 2007
АФР 17,37 Tarik Bouguetaïb 30. април 1981. Застава Марока Мароко Khémisset, Мароко 14. јул 2007.
АЗР 17,59 Yanxi Li 26. јун 1983. Кина Кина Jinan, Кина 26. октобар 2009.
ОКР 17,46 Кен Лоравеј 6. јануар 1956. Застава Аустралије Аустралија Лондон, Уједињено Краљевство 7. август 1982.
РС 17,01 Милош Срејовић Застава Социјалистичке Федеративне Републике Југославије СФРЈ
Застава Србије Србија
Раднички, Крагујевац
Сарајево, БиХ 20. септембар 1981.

Рекорди на отвореном за жене[уреди]

(стање 30. октобар 2012)

Резултат Ветар m/s Име Дад. рођ. Држава Место Датум
СР 15,50 0,9 Инеса Кравец 5. октобар 1966. Застава Савезa Совјетских Социјалистичких Република СССР
Застава Украјине Украјина
Гетеборг, Шведска 10. август 1995.
ОР 15,39 0,5 Франсоаз Мбанго Етон 14. април 1976. Застава Камеруна Камерун Пекинг, Кина 17. август 2008.
ЕР 15,50 0,9 Инеса Кравец 5. октобар 1966. Застава Савезa Совјетских Социјалистичких Република СССР
Застава Украјине Украјина
Гетеборг, Шведска 10. август 1995.
САР 15,29 0,3 Јамиле Алдама 14. август 1972. Застава Кубе Куба Рим, Италија 11. јул 2003.
ЈАР 14,99 1,7 Катерине Ибаргвен 12. децембар 1984. Застава Колумбије Колумбија Богота, Колумбија 13. август 2011
АФР 15,39 0,5 Франсоаз Мбанго Етоне 14. април 1976. Застава Камеруна Камерун Пекинг, Кина 17. август 2008.
АЗР 15,25 1,7 Олга Рипакова 30. новембар 1984. Застава Савезa Совјетских Социјалистичких Република СССР
Застава Казахстана Казахстан
Сплит, Хрватска 4. септембар 2010.
ОКР 14,04 2,0 Никол Младенис 22. септембар 1975. Застава Аустралије Аустралија Хобарт, Аустралија 9. март 2003.
14,04 1,8 Никол Младенис 22. септембар 1975. Застава Аустралије Аустралија Перт, Аустралија 7. децембар 2003.
РС 14,56 -0,40 Биљана Топић 17. октобар 1977. Застава Социјалистичке Федеративне Републике Југославије СФРЈ
Застава Србије Србија
АК Војводина Нови Сад
Солун, Грчка 13. септембар 2009.

Листа најбољих резултата у троскоку у дворани — мушкарци[уреди]

Ово је листа атлетичара, који су скочили више од 17,60 м, са стањем на дан 29. март 2011. године. (Напомена: већина атлетичара је по неколико пута прескочила ову дужину. Приказан је само најбољи резултат.)

Пласман Резултат Име Дад. рођ. Држава Место Датум
1. 17,92 Теди Тамго 15. јун 1989. Застава Француске Француска Париз, Француска 6. март 2011.
2 17,83 Алисер Урутија 10. мај 1960. Застава Кубе Куба Синделфинген, Немачка 1. март 1997.
17,83 Кристијан Олсон 25. јануар 1980. Застава Шведске Шведска Будимпешта, Мађарска 7. март 2004.
4. 17,77 Леонид Волошин 30. март 1966. Застава Савезa Совјетских Социјалистичких Република СССР
Застава Русије Русија
Гренобл, Француска 16. фебруар 1994.
5. 17,92 Мајкл Конли 5. октобар 1962. Застава Сједињених Америчких Држава САД Њујорк, САД 27. фебруар 1987.
6. 17,92 Филипс Идову 30. децембар 1978. Уједињено Краљевство Уједињено Краљевство Валенсија, Шпанија 9. март 2008.
7. 17,74 Маријан Опреа 6. јун 1982. Застава Румуније Румунија Букурешт, Румунија 18. фебруар 2006
8. 17,73 Волтер Дејвис 2. јули 1979. Застава Сједињених Америчких Држава САД Москва, Русија 12. март 2006
Фабрицио Донато 14. август 1976. Застава Италије Италија Париз, Француска 6. март 2011.
10. 17,72 Брајан Велман 8. септембар 1967. Застава Бермуда Бермуди Барселона, Шпанија 12. март 1995.
11 17,62 Јоандри Бетансос 15. фебруар 1982. Застава Кубе Куба Доха, Катар 14. март 2010.
12. 17,87 Олег Проценко 11. август 1963. Застава Савезa Совјетских Социјалистичких Република СССР Осака, Јапан 15. јануар 1987.
13. 17,64 Џонатан Едвардс 10. мај 1960. Уједињено Краљевство Уједињено Краљевство Бирмингем, Уједињено Краљевство 15. фебруар 1999.
14 17,62 Јоелби Кесада 4. август 1973. Застава Кубе Куба Барселона, Шпанија 12. март 1995.
17,62 Јоел Гарсија 25. новембар 1973. Застава Кубе Куба Синделфинген, Немачка 1. март 1997.

Листа најбољих резултата у троскоку у дворани — жене[уреди]

Ово је листа атлетичарки, које су скочиле више од 14,90 м, са стањем на дан 15. март 2014. године. (Напомена: већина атлетичарки је по неколико пута прескочила ову дужину. Приказан је само најбољи резултат.)

Пласман Резултат Име Дад. рођ. Држава Место Датум
1. 15,36 Татјана Лебедева 21. јул 1976. Застава Русије Русија Будимпепта, Мађарска 6. март 2004.
2 15,16 Ашија Хансен 5. децембар 1971. Уједињено Краљевство Уједињено Краљевство Валенсија, Шпанија 28. фебруар 1998.
3 15,14 Олга Рибакова 30. новембар 1984. Застава Савезa Совјетских Социјалистичких Република СССР
Застава Казахстана Казахстан
Доха, Катар 13. март 2010.
4. 15,08 Марија Шестак 17. април 1979. Застава Социјалистичке Федеративне Републике Југославије СФРЈ
Застава Србије Србија
Застава Словеније Словенија
Peanía, Грчка 13. фебруар 2008.
5. 15,05 Јархелис Савињ 13. новембар 1984. Застава Кубе Куба Валенсија, Шпанија 8. март 2008.
6. 15,03 Јоланда Чен 26. јул 1961. Застава Савезa Совјетских Социјалистичких Република СССР
Застава Русије Русија
Барселона, Шпанија 11. март 1995.
7. 15,01 Ина Ласовска 17. децембар 1969. Застава Савезa Совјетских Социјалистичких Република СССР
Застава Русије Русија
Париз Француска 8. март 1997.
8. 15,00 Хрисопији Девеџи 2. јануар 1975. Застава Грчке Грчка Валенсија, Шпанија 8. март 2008.
9 14,94 Ива Пранџова 15. септембар 1972. Застава Бугарске Бугарска Маебаши, Јапан 7. март 1999
14,94 Кристина Николау 9. август 1977. Застава Румуније Румунија Букурешт, Румунија 5. фебруар 2000
14,94 Роксдана Удмуртова 1. фебруар 1982. Застава Савезa Совјетских Социјалистичких Република СССР
Застава Русије Русија
Тарту Естонија 20. фебруар 2008.
12. 14,93 Ана Пјатих 4. април 1981. Застава Савезa Совјетских Социјалистичких Република СССР
Застава Русије Русија
Москва, Русија 13. март 2006.
13 14,91 Родика Матеску 13. март 1971. Застава Румуније Румунија Букурешт Румунија 1. март 1997.
14,91 Тереза Маринова 5. септембар 1977. Застава Бугарске Бугарска Лисабон, Португал 11. март 2001

Дворански рекорди за мушкарце[уреди]

(стање 31. март 2011)

Резултат Име Год. рођ Држава Место Датум
СР 17,92 * Теди Тамго 15. јун 1989. Застава Француске Француска Париз, Француска 6. март 2011.
ЕР 17,92 Теди Тамго 15. јун 1989. Застава Француске Француска Париз, Француска 6. март 2011.
САР 17,83 Алисер Урутија 10. мај 1960. Застава Кубе Куба Зинделфинген, Немачка 1. март 1997.
ЈАР 17,56 Жадел Грегорио 16. септембар 1980. Застава Бразила Бразил Москва, Русија 12. март 2006
АФР 17,00 Аџаји Агбебаку 6. јануар 1955. Застава Нигерије Нигерија Далас, САД 30. јануар 1982.
АЗР 17,09 Олег Сарикин 23. јануар 1966. Застава Казахстана Казахстан Москва, Русија 27. фебруар 1993.
ОКР 17,20 Ендру Мерфи 18. децембар 1969. Застава Аустралије Аустралија Лисабон, Португал 9. март 2001.
РС 16,64 Зоран Ђурђевић Застава Социјалистичке Федеративне Републике Југославије СФРЈ
Застава Србије Србија
АК Црвена звезда, Београд
Београд, Србија 9. фебруар 1992.

Дворански рекорди за жене[уреди]

(стање 15. март 2014.)[1]

Резултат Име Дад. рођ. Држава Место Датум
Светски рекорд 15,36 Татјана Лебедева 21. јул 1976. Застава Савезa Совјетских Социјалистичких Република СССР
Застава Русије Русија
Будимпешта, Мађарска 6. март 2004.
Европски рекорд 15,36 Татјана Лебедева 21. јул 1976. Застава Савезa Совјетских Социјалистичких Република СССР
Застава Русије Русија
Будимпешта, Мађарска 6. март 2004.
Североамерички рекорд 15,05 Јархелис Савињ 13. новембар 1984. Застава Кубе Куба Валенсија, Шпанија 8. март 2008.
Јужноамерички рекорд 14,11 Кеила Коста 16. септембар 1980. Застава Бразила Бразил Москва, Русија 10. март 2006
Афрички рекорд 14,90 Јамиле Алдама 14. август 1972. Застава Судана Судан Будимпешта, Мађарска 6. март 2004.
Азијски рекорд 15,14 Олга Рипакова 30. новембар 1984. Застава Савезa Совјетских Социјалистичких Република СССР
Застава Казахстана Казахстан
Доха, Катар 13. март 2010.
Океанијски рекорд 13,31 Никол Младенис 22. септембар 1975. Застава Аустралије Аустралија Будимпешта, Мађарска 5. март 2004.
Рекорд Србије 14,37 Биљана Топић 17. октобар 1977. Застава Социјалистичке Федеративне Републике Југославије СФРЈ
Застава Србије Србија
АК Војводина Нови Сад
Торино, Италија 8. март 2009.
  • Чека ратификацију

Види још[уреди]

Референце[уреди]

Спољашње везе[уреди]