Троскок
Троскок је атлетске дисциплине скакања удаљ са залетом или без њега, а изводи се од три узастопна скока, тј одскоком, кораком и скоком. Одскок и први корак изводе се на истој нози. Троскок је захтевна дисциплина и само истински шампиони постижу добре резултате.
Историја [уреди]
У старом веку постизани су у Грчкој скокови преко 16 метара па се претпоставља да се тај резултат односио на збир од три узастопна скока. Године 1465. у Цириху је награђен такмичар који је победио у троскоку, али о самом такмичењу недостају подаци.
У Ирској се у XIX веку, троскок се убрајао у народни спорт, а изводио се скакањем на једној нози. Тим начином Ирац Шенахан је године 1888. постигао је резултат од 15,25 m који је дуго био светски рекорд у троскоку.
Поред овог ирског начина у Енглеској се у XIX веку примењивао начин који се заснивао на наизменичној промени ногу на пр. лева-десна-лева.
Правилима ИААФ (Међунаредна атлетска федерација) дозвољена су при троскоку два одраза истом ногом, а трећи другом (десна-десна лева или лева-лева-десна).
Троскок је био укључен у програм првих Олимпијских игара 1896 у Атини. Тада је победио Американац Џејмс Брендан Коноли резултатом 13,71 м. На наредним играма 1900. у Паризу и 1904. у Сент Луису, такмичари су скакали и из места (без залета), па је Американац Реј Јури 1900. скочио 10,58 м, а 1904. 10,54 м.
Користећи се искуством и техником ранијих скакача Американац ирског порекла Даниел Ахерн је увео скраћен корак за други скок, чиме је постигао активно деловање одразне ноге. То је био почетак тзв. ударне технике, којом је Ахерн 1909. скочио 15,52 м. Између 1909. и 1924. највећи напредак у троскоку је постигнут у скандинавским земљама Густаф Линдблом, Вилко Тулос и у Аустралији (Ник Винтер), усавршавајући технику троскока. Тамошњи такмичари су продужили први корак.
Између 1924. и 1939. најбољи су у троскоку били Јапанци којису дали тројицу светских рекордера и олимпијаких опобедника Микио Ода (15,21 м), Чухеи Намбу (15,72 м) и Наото Тојима (16,00 м).
После 1945. водили су Бразилац Адемар да Силва (16,00 м — 1950. до 16,56 м — 1955) и совјетски троскокаши Леонид Шчербаков (16,23 м — 1953.) и Олег Фједосејев 16,70 м — 1959.. Пољак Јозеф Шмид као изванредан тркач (100 м), квалитетним извођењем своје тркачке технике први је успео прескочити 17 м (17,03 м — 1960.) године.
У Југославији троскок је у почетку био доста занемарен. Први рекордер био је Ђуро Гашпар са 11,66 м. Јован Микић Спартак први је 1935. прескочио 14,00 (14,05 м). После ослобођења носиоци Југословенског рекорда се били: А. Загорц, Драго Петрановић, Р. Радовановић, Владимир Њаради, Р. Јоцић, Тренутно рекорд држи Милош Срејовић са 17,01 м који је постављен 20. септембра 1981. у Сарајеву.
Троскок у мушкој конкуренцији се налазио на свим такмичењима од првог такмичења. Такмичења у троскоку за жене укључила су се тек 1990. на Европско првенство у атлетици у дворани 1990. а затим, Светско првенство у атлетици 1993.и на Олимпијске игре 1996..
Правила такмичења [уреди]
Садашња међународна правила за атлетска такмичења признају само скок са залетом. Такмичења се изводе на скакалишту која морају имати залетиште и доскочиште. Дужина залетишта које је обавезно хоризонтално је неограничена, али је обично износи 40-50 m. Сви такмичари имају право на три скока, а шесторица или осморица (зависно од талкмичења) имају право на још три. Као најбољи резултат такмичара узима се његов најдужи скок.
При скоку скакач мора да се одрази са даске укопане у земљу и поравнане са површином залетишта и јаме за доскок. Ивица даске према јами за доскок зове се линија одраза. У одразу нога не сме да додирне тло иза те линије. Дужина скока мери се под правим углом од отиска најближег линији одскока, који такмичар учини било којим делом тела у јами за доскок.
Светски рекорди [уреди]
Први светски рекорд у троскоку ИААФ (International Association of Athletics Federations – Међународна атлетска федерација) је признала 1911. године. Тренутни рекорд код мушкараца је 18,29 метра а постигао га је Британац Џонатан Едвардс на Светском првенству у Гетеборгу 7. август 1995. Код жена рекорд држи Инеса Кравец из Украјине резултатом 15,50, а постигнут је на истом такмичењу као и мушки Светском првенству у Гетеборгу 10. августа 1995.
Листа најбољих резултата у троскоку на отворенм — мушкарци [уреди]
Ово је листа атлетичара, који су скочили више од 17,75 метара, са стањем на дан 12. мај 2010. године. (Напомена: већина атлетичара је по неколико пута прескочила ову дужину. Приказан је само најбољи резултат.)
Листа најбољих резултата у троскоку на отвореном — жене [уреди]
Ово је листа атлетичарки, које су скочиле више од 15,00 метара, са стањем на дан 30. октобар 2012. године. (Напомена: већина атлетичарки је по неколико пута прескочила ову дужину. Приказан је само најбољи резултат.)
Рекорди на отвореном за мушкарце [уреди]
(стање 20. март 2011)
| Резултат | Име | Год. рођ | Држава | Место | Датум | |
|---|---|---|---|---|---|---|
| СР | 18,29 | Џонатан Едвардс | 10. мај 1960. | Гетеборг, Шведска | 7. август 1995. | |
| ОР | 18,09 | Кени Харисон | 13. фебруар 1965. | Аталанта, САД | 27. јул 1996. | |
| ЕР | 18,29 | Џонатан Едвардс | 10. мај 1960. | Гетеборг, Шведска | 7. август 1995. | |
| САР | 18,09 | Кени Харисон | 13. фебруар 1965. | Аталанта, САД | 27. јул 1996. | |
| ЈАР | 17,90 | Жадел Грегорио | 16. септембар 1980. | Белем, Бразил | 20. мај 2007 | |
| АФР | 17,37 | Tarik Bouguetaïb | 30. април 1981. | Khémisset, Мароко | 14. јул 2007. | |
| АЗР | 17,59 | Yanxi Li | 26. јун 1983. | Jinan, Кина | 26. октобар 2009. | |
| ОКР | 17,46 | Кен Лоравеј | 6. јануар 1956. | Лондон, Уједињено Краљевство | 7. август 1982. | |
| РС | 17,01 | Милош Срејовић | [[]] | Раднички, Крагујевац |
Сарајево, БИХ | 20. септембар 1981. |
Рекорди на отвореном за жене [уреди]
(стање 30. октобар 2012)
| Резултат | Ветар m/s | Име | Дад. рођ. | Држава | Место | Датум | |
|---|---|---|---|---|---|---|---|
| СР | 15,50 | 0,9 | Инеса Кравец | 5. октобар 1966. | Гетеборг, Шведска | 10. август 1995. | |
| ОР | 15,39 | 0,5 | Франсоаз Мбанго Етон | 14. април 1976. | Пекинг, Кина | 17. август 2008. | |
| ЕР | 15,50 | 0,9 | Инеса Кравец | 5. октобар 1966. | Гетеборг, Шведска | 10. август 1995. | |
| САР | 15,29 | 0,3 | Јамиле Алдама | 14. август 1972. | Рим, Италија | 11. јул 2003. | |
| ЈАР | 14,99 | 1,7 | Катерине Ибаргвен | 12. децембар 1984. | Богота, Колумбија | 13. август 2011 | |
| АФР | 15,39 | 0,5 | Франсоаз Мбанго Етоне | 14. април 1976. | Пекинг, Кина | 17. август 2008. | |
| АЗР | 15,25 | 1,7 | Олга Рипакова | 30. новембар 1984 | Сплит, Хрватска | 4. септембар 2010 | |
| ОКР | 14,04 | 2,0 | Никол Младенис | 22. септембар 1975. | Хобарт, Аустралија | 9. март 2003. | |
| 14,04 | 1,8 | Никол Младенис | 22. септембар 1975. | Перт, Аустралија | 7. децембар 2003. | ||
| РС | 14,56 | -0,40 | Биљана Топић | 17. октобар 1977. | АК Војводина Нови Сад |
Солун, Грчка | 13. септембар 2009. |
Листа најбољих резултата у троскоку у дворани — мушкарци [уреди]
Ово је листа атлетичара, који су скочили више од 17,60 м, са стањем на дан 29. март 2011. године. (Напомена: већина атлетичара је по неколико пута прескочила ову дужину. Приказан је само најбољи резултат.)
Листа најбољих резултата у троскоку у дворани — жене [уреди]
Ово је листа атлетичарки, које су скочиле више од 14,90 м, са стањем на дан 31. март 2011. године. (Напомена: већина атлетичарки је по неколико пута прескочила ову дужину. Приказан је само најбољи резултат.)
Дворански рекорди за мушкарце [уреди]
(стање 31. март 2011)
| Резултат | Име | Год. рођ | Држава | Место | Датум | |
|---|---|---|---|---|---|---|
| СР | 17,92 * | Теди Тамго | 15. јун 1989. | Париз, Француска | 6. март 2011 | |
| ЕР | 17,92 | Теди Тамго | 15. јун 1989. | Париз, Француска | 6. март 2011 | |
| САР | 17,83 | Алисер Урутија | 10. мај 1960. | Зинделфинген, Немачка | 1. март 1997. | |
| ЈАР | 17,56 | Жадел Грегорио | 16. септембар 1980. | Москва, Русија | 12. март 2006 | |
| АФР | 17,00 | Аџаји Агбебаку | 6. јануар 1955. | Далас, САД | 30. јануар 1982. | |
| АЗР | 17,09 | Олег Сарикин | 23. јануар 1966. | Москва, Русија | 27. фебруар 1993. | |
| ОКР | 17,20 | Ендру Мерфи | 18. децембар 1969. | Лисабон, Португал | 9. март 2001. | |
| РС | 16,64 | Зоран Ђурђевић | [[]] | АК Црвена звезда, Београд |
Београд, Србија | 9. фебруар 1992. |
Дворански рекорди за жене [уреди]
(стање 31. март 2011.)
| Резултат | Име | Дад. рођ. | Држава | Место | Датум | |
|---|---|---|---|---|---|---|
| СР | 15,36 | Татјана Лебедева | 21. јул 1976. | Будимпешта, Мађарска | 6. март 2004. | |
| ЕР | 15,36 | Татјана Лебедева | 21. јул 1976. | Будимпешта, Мађарска | 6. март 2004. | |
| САР | 15,05 | Јархелис Савињ | 13. новембар 1984. | Валенсија, Шпанија | 8. март 2008. | |
| ЈАР | 14,11 | Кеила Коста | 16. септембар 1980. | Москва, Русија | 10. март 2006 | |
| АФР | 14,90 | Јамиле Алдама | 14. август 1972. | Будимпешта, Мађарска | 6. март 2004. | |
| АЗР | 15,14 | Олга Рипакова | 30. новембар 1984 | Доха, Катар | 13. март 2010 | |
| ОКР | 13,31 | Никол Младенис | 22. септембар 1975. | Будимпешта, Мађарска | 5. март 2004. | |
| РС | 14,37 | Биљана Топић | 17. октобар 1977. | АК Војводина Нови Сад |
Торино, Италија | 8. март 2009. |
- Чека ратификацију
Легенда:
СР: светски рекорд
ОР: олимпијски рекорд
ЕР: европски рекорд
САР: рекорд Северне Америке
ЈАР: рекорд Јужне Америке
АФР: рекорд Африке
АЗР: рекорд Азије
ОКР: рекорд Океаније
РС: рекорд Србије
Види још [уреди]
- Светски рекорди у атлетици на отвореном
- Развој светског рекорда у троскоку за жене на отвореном
- Развој светског рекорда у троскоку за мушкарце на отвореном
- Светски атлетски рекорди у дворани
- Развој светског рекорда у троскоку за жене у дворани
- Развој светског рекорда у троскоку за мушкарце у дворани
- Национални рекорди у троскоку на отвореном за жене
- Национални рекорди у троскоку на отвореном за мушкарце
- Освајачи олимпијских медаља у атлетици — троскок за жене
- Победнице светских првенстава у атлетици на отвореном — троскок
- Победнице европских првенстава у атлетици на отвореном — троскок за жене
- Победнице светских првенстава у атлетици у дворани — троскок за жене
- Победнице европских првенстава у атлетици у дворани — троскок за жене
- Победнице универзијада у троскоку за жене
- Освајачи олимпијских медаља у атлетици — троскок за мушкарце
- Победници светских првенстава у атлетици на отвореном — троскок за мушкарце
- Победници европских првенстава у атлетици на отвореном — троскок за мушкарце
- Победници светских првенстава у атлетици у дворани — троскок за мушкарце
- Победници европских првенстава у атлетици у дворани — троскок за мушкарце
- Победници Летњих универзијада у троскоку за мушкарце
Спољашње везе [уреди]
- Triple Jump All Time – Вечна листа ИААФ, троскок на отвореном мушкарци
- Triple Jump All Time – Вечна листа ИААФ, троскок на отвореном жене
- [1] - Вечна листа ИААФ, троскок на дворани мушкарци
- Најбољих 20 у атлетским дисцилинама 2007
- Међународна атлетска правила -IWR- (нем., PDF-формат)
100 метара | 200 метара | 400 метара | 800 метара | 1500 метара | 5.000 метара | 10.000 метара | маратон | ходање на 20 километара | ходање на 50 километра (само мушкарци) | 100 метара са препонама (само жене) | 110 метара са препонама (само мушкарци) | 400 метара са препонама | 3.000 метара са препрекама | штафета 4 × 100 метара | штафета 4 × 400 метара | скок увис | скок удаљ | скок мотком | троскок | бацање копља | бацање диска | бацање кугле | бацање кладива | седмобој (само жене) | десетобој (само мушкарци)