Троскок

Из Википедије, слободне енциклопедије
Троскок Џонатана Едвардса

Троскок је атлетске дисциплине скакања удаљ са залетом или без њега, а изводи се од три узастопна скока, тј одскоком, кораком и скоком. Одскок и први корак изводе се на истој нози. Троскок је захтевна дисциплина и само истински шампиони постижу добре резултате.

Садржај

[уреди] Историја

У старом веку постизани су у Грчкој скокови преко 16 метара па се претпоставља да се тај резултат односио на збир од три узастопна скока. Године 1465. у Цириху је награђен такмичар који је победио у троскоку, али о самом такмичењу недостају подаци.

У Ирској се у XIX веку, троскок се убрајао у народни спорт, а изводио се скакањем на једној нози. Тим начином Ирац Шенахан је године 1888. постигао је резултат од 15,25 m који је дуго био светски рекорд у троскоку.

Поред овог ирског начина у Енглеској се у XIX веку примењивао начин који се заснивао на наизменичној промени ногу на пр. лева-десна-лева.

Правилима ИААФ (Међунаредна атлетска федерација) дозвољена су при троскоку два одраза истом ногом, а трећи другом (десна-десна лева или лева-лева-десна).

Филип Иду скаче троскок на Олимпијским играма у Пакингу 2008.

Троскок је био укључен у програм првих Олимпијских игара 1896 у Атини. Тада је победио Американац Џејмс Брендон Коноли резултатом 13,71 м. На наредним играма 1900. у Паризу и 1904. у Сент Луису, такмичари су скакали и из места (без залета), па је Американац Реј Јури 1900. скочио 10,58 м, а 1904. 10,54 м.

Користећи се искуством и техником ранијих скакача Американац ирског порекла Даниел Ахерн је увео скраћен корак за други скок, чиме је постигао активно деловање одразне ноге. То је био почетак тзв. ударне технике, којом је Ахерн 1909. скочио 15,52 м. Између 1909 и 1924. највећи напредак у троскоку је постигнут у скандинавским земљама Густаф Линдблом, Вилко Тулос и у Аустралији (Ник Винтер), усавршавајући технику троскока. Тамошњи такмичари су продужили први корак.

Између 1924. и 1939. најбољи су у троскоку били Јапанци којису дали тројицу светских рекордера и олимпијаких опобедника Микио Ода (15,21 м), Чухеи Намбу (15,72 м) и Наото Тојима (16,00 м).

После 1945. водили су Бразилац Адемар да Силва (16,00 м — 1950 до 16,56 м — 1955) и совјетски троскокаши Леонид Шчербаков (16,23 м — 1953.) и Олег Фједосејев 16,70 м — 1959.. Пољак Јозеф Шмид као изванредан тркач (100 м), квалитетним извођењем своје тркачке технике први је успео прескочити 17 м (17,03 м — 1960.) године.

У Југославији троскок је у почетку био доста занемарен. Први рекордер био је Ђуро Гашпар са 11,66 м. Јован Микић Спартак први је 1935 прескочио 14,00 (14,05 м). После ослобођења носиоци Југословенског рекорда се били: А. Загорц, Драго Петрановић, Р. Радовановић, Владимир Њаради, Р. Јоцић, Тренутно рекорд држи Милош Срејовић са 17,01 м који је постављен 20. септембра 1981 у Сарајеву.

Троскок у мушкој конкуренцији се налазио на свим такмичењима од првог такмичења. Такмичења у троскоку за жене укључила су се тек 1990 на Европско првенство у атлетици у дворани 1990. а затим, Светско првенство у атлетици 1993.и на Олимпијске игре 1996..

[уреди] Правила такмичења

Садашња међународна правила за атлетска такмичења признају само скок са залетом. Такмичења се изводе на скакалишту која морају имати залетиште и доскочиште. Дужина залетишта које је обавезно хоризонтално је неограничена, али је обично износи 40-50 m. Сви такмичари имају право на три скока, а шесторица или осморица (зависно од талкмичења) имају право на још три. Као најбољи резултат такмичара узима се његов најдужи скок.

При скоку скакач мора да се одрази са даске укопане у земљу и поравнане са површином залетишта и јаме за доскок. Ивица даске према јами за доскок зове се линија одраза. У одразу нога не сме да додирне тло иза те линије. Дужина скока мери се под правим углом од отиска најближег линији одскока, који такмичар учини било којим делом тела у јами за доскок.

[уреди] Светски рекорди

Први светски рекорд у троскоку ИААФ (International Association of Athletics Federations – Међународна атлетска федерација) је признала 1911. године. Тренутни рекорд код мушкараца је 18,29 метра а постигао га је Британац Џонатан Едвардс на Светском првенству у Гетеборгу 7. август 1995. Код жена рекорд држи Инеса Кравец из Украјине резултатом 15,50, а постигнут је на истом такмичењу као и мушки Светском првенству у Гетеборгу 10. августа 1995.

[уреди] Листа најбољих резултата у троскоку на отворенм — мушкарци

Ово је листа атлетичара, који су скочили више од 17,75 метара, са стањем на дан 12. мај 2010 године. (Напомена: већина атлетичара је по неколико пута прескочила ову дужину. Приказан је само најбоњи резултат.)

Пласман Резултат Ветар m/s Име Дат. рођ. Држава Место Датум
1. 18,29 1,3 Џонатан Едвардс 10. мај 1960. Уједињено Краљевство Уједињено Краљевство Гетеборг, Шведска 7. август 1995.
2 18,09 -0,4 Кени Харисон 13. фебруар 1965. САД САД Аталанта, САД 27. јул 1996.
3. 17,98 1,2 Теди Тамго 15. јун 1989. Француска Француска Њујорк, САД 12. јун 2010
4. 17,97 1,5 Вили Бенкс 11. март 1956. САД САД Индијанаполис, САД 16. јун 1985
5 17,92 1,6 Христо Марков 27. јануар 1965. Бугарска Бугарска Рим, Италија 31. август 1987.
1,9 Џејмс Бекфорд 9. јануар 1975. Јамајка Јамајка Одеса, САД 20. мај 1995.
7 17,90 1,0 Владимир Иноземцов 25. мај 1964. СССР СССР
Украјина Украјина
Братислава, Чехословачка 20. јун 1990
0,4 Жадел Грегорио 16. септембар 1980. Застава Бразила Бразил Белем, Бразил 20. мај 2007
9. 17,89 0,0 Жоао Карлос да Оливеира 28. мај 1954. Застава Бразила Бразил Мексико (град), Мексико 15. октобар 1975.
10. 17,87 1,7 Мајк Конли 5. октобар 1962. САД САД Сан Хозе, САД 27. јун 1987
11. 17,86 1,3 Чарлс Симпкин 19. октобар 1963. САД САД Кобе, Јапан 2. септембар 1985.
12. 17,85 0,9 Јоелби Кесада 4. август 1973 Куба Куба Атина, Грчка 8. август 1997
13. 17,81 1,0 Маријан Опреа 6. јун 1982 Румунија Румунија Лозана, Швајцарска 5. јул 2005
0,1 Филипс Идову 30. децембар 1978. Уједињено Краљевство Уједињено Краљевство Барселона, Шпанија 29. јул 2010.
15. 17,79 1,4 Кристијан Олсон 25. јануар 1980 Шведска Шведска Атина, Грчка 22. август 2004.
16 17,78 1,0 Николај Мисјенко 16. децембар 1959. СССР СССР
Украјина Украјина
Лењинград, СССР 7. јуни 1986
0,6 Лазаро Бетанкур 18. март 1963 Куба Куба Хавана, Куба 5. јун 1986
0,8 Малвин Листер 29. август 1977 САД САД Сакраменто, САД 17. јул 2004
19. 17,77 1,0 Александар Коваленко 8. мај 1966 СССР СССР
Русија Русија
Брјанск, Русија 18. јун 1987.

[уреди] Листа најбољих резултата у троскоку на отвореном — жене

Ово је листа атлетичарки, које су скочиле више од 15,00 метара, са стањем на дан 20. март 2009 године. (Напомена: већина атлетичарки је по неколико пута прескочила ову дужину. Приказан је само најбоњи резултат.)

Пласман Резултат Ветар m/s Име Дад. рођ. Држава Место Датум
1. 15,50 0,9 Инеса Кравец 5. октобар 1966. СССР СССР
Украјина Украјина
Гетеборг, Шведска 10. август 1995.
2 15,39 0,5 Франсоаз Мбанго Етоне 14. април 1976. Камерун Камерун Пекинг, Кина 17. август 2008.
3. 15,34 -0,5 Татјана Лебедева 21. јул 1976. Русија Русија Ираклион, Грчка 4. јул 2004
4. 15,32 0,9 Хрисопији Девеџи 2. јануар 1975. Грчка Грчка Атина, Грчка 21. август 2004.
5. 15,29 0,3 Јамиле Алдама 14. август 1972. Куба Куба Рим, Италија 11. јул 2003.
6. 15,28 0,9 Јархелис Савињ 13. новембар 1984. Куба Куба Осака, Јапан 31. август 2007.
7 15,20 0,0 Шарка Кашпаркова 20. мај 1971. Чехословачка Чехословачка
Чешка Чешка
Атина, Грчка 4. август 1997
15,20 Тереза Маринова 5. септембар 1977. Бугарска Бугарска Сиднеј, Аустралија 24. септембар 2000
9. 15,18 0,3 Ива Пранџева 15. фебруар 1972. Бугарска Бугарска Гетеборг, Шведска 10. август 1995
10 15,16 0,1 Родика Матеску 13. март 1971. Румунија Румунија Атина Грчка 4. август 1997.
15,16 0,7 Триша Смит 5. новембар 1975. Јамајка Јамајка Линц, Аустрија 2. август 2004
12. 15,15 1,7 Ејша Хансен 5. децембар 1971. Уједињено Краљевство Уједињено Краљевство Фукуока, Јапан 13. септембар 1997
13. 15,14 1,9 Надежда Алехина 22. новембар 1978. Русија Русија Чебоксари, Русија 26. јул 2009
14. 15,11 0,3 Олга Рипакова 30. новембар 1984 СССР СССР
Казахстан Казахстан
Пекинг, Кина 17. август 2008
15 15,09 0,5 Ана Бирјукова 27. октобар 1967 СССР СССР
Русија Русија
Штутгарт, Немачка 21. октобар 1993
15,09 -0,5 Ина Ласовска 17. децембар 1969. СССР СССР
Русија Русија
Валенсија Шпанија 31. мај 1997.
17. 15,07 -0,6 Paraskeví Tsiamíta 10. март 1972 Грчка Грчка Севиља, Шпанија 22. август 1999
18 15,03 1,9 Магделин Мартинез 10. фебруар 1976 Италија Италија Рим, Италија 26. јун 2004
15,03 1,1 Марија Шестак 17. април 1979 Социјалистичка Федеративна Република Југославија СФРЈ
Словенија Словенија
Пекинг, Кина 17. август 2008.
20. 15,02 0,9 Ана Пјатих 4. април 1981 СССР СССР
Русија Русија
Гетеборг, Шведска 19. август 2006

[уреди] Рекорди на отвореном за мушкарце

(стање 20. март 2011)

Резултат Име Год. рођ Држава Место Датум
СР 18,29 Џонатан Едвардс 10. мај 1960. Уједињено Краљевство Уједињено Краљевство Гетеборг, Шведска 7. август 1995.
ОР 18,09 Кени Харисон 13. фебруар 1965. САД САД Аталанта, САД 27. јул 1996.
ЕР 18,29 Џонатан Едвардс 10. мај 1960. Уједињено Краљевство Уједињено Краљевство Гетеборг, Шведска 7. август 1995.
САР 18,09 Кени Харисон 13. фебруар 1965. САД САД Аталанта, САД 27. јул 1996.
ЈАР 17,90 Жадел Грегорио 16. септембар 1980. Застава Бразила Бразил Белем, Бразил 20. мај 2007
АФР 17,37 Tarik Bouguetaïb 30. април 1981. Мароко Мароко Khémisset, Мароко 14. јул 2007.
АЗР 17,59 Yanxi Li 26. јун 1983. Народна Република Кина Кина Jinan, Кина 26. октобар 2009.
ОКР 17,46 Кен Лоравеј 6. јануар 1956. Застава Аустралије Аустралија Лондон, Уједињено Краљевство 7. август 1982.
РС 17,01 Милош Срејовић [[]] Социјалистичка Федеративна Република Југославија СФРЈ
Flag of Serbia.svg Србија
Раднички, Крагујевац
Сарајево, БИХ 20. септембар 1981.

[уреди] Рекорди на отвореном за жене

(стање 22. мај 2011)

Резултат Ветар m/s Име Дад. рођ. Држава Место Датум
СР 15,50 0,9 Инеса Кравец 5. октобар 1966. СССР СССР
Украјина Украјина
Гетеборг, Шведска 10. август 1995.
ОР 15,39 0,5 Франсоаз Мбанго Етоне 14. април 1976. Камерун Камерун Пекинг, Кина 17. август 2008.
ЕР 15,50 0,9 Инеса Кравец 5. октобар 1966. СССР СССР
Украјина Украјина
Гетеборг, Шведска 10. август 1995.
САР 15,29 0,3 Јамиле Алдама 14. август 1972. Куба Куба Рим, Италија 11. јул 2003.
ЈАР 14,59 0,4 Caterine Ibargüen 12. децембар 1984. Колумбија Колумбија Сао Пауло, Бразил 22. мај 2011
АФР 15,39 0,5 Франсоаз Мбанго Етоне 14. април 1976. Камерун Камерун Пекинг, Кина 17. август 2008.
АЗР 15,11 0,3 Олга Рипакова 30. новембар 1984 СССР СССР
Казахстан Казахстан
Пекинг, Кина 17. август 2008
ОКР 14,04 2,0 Никол Младенис 22. септембар 1975. Застава Аустралије Аустралија Хобарт, Аустралија 9. март 2003.
14,04 1,8 Никол Младенис 22. септембар 1975. Застава Аустралије Аустралија Перт, Аустралија 7. децембар 2003.
РС 14,56 -0,40 Биљана Топић 17. октобар 1977. Социјалистичка Федеративна Република Југославија СФРЈ
Flag of Serbia.svg Србија
АК Војводина Нови Сад
Солун, Грчка 13. септембар 2009.

[уреди] Листа најбољих резултата у троскоку у дворани — мушкарци

Ово је листа атлетичара, који су скочили више од 17,60 м, са стањем на дан 29. март 2011 године. (Напомена: већина атлетичара је по неколико пута прескочила ову дужину. Приказан је само најбоњи резултат.)

Пласман Резултат Име Дад. рођ. Држава Место Датум
1. 17,92 Теди Тамго 15. јун 1989. Француска Француска Париз, Француска 6. март 2011
2 17,83 Алисер Урутија 10. мај 1960. Куба Куба Синделфинген, Немачка 1. март 1997
17,83 Кристијан Олсон 25. јануар 1980 Шведска Шведска Будимпешта, Мађарска 7. март 2004.
4. 17,77 Леонид Волошин 30. март 1966. СССР СССР
Русија Русија
Гренобл, Француска 16. фебруар 1994
5. 17,92 Мајкл Конли 5. октобар 1962. САД САД Њујорк, САД 27. фебруар 1987.
6. 17,92 Филипс Идову 30. децембар 1978. Уједињено Краљевство Уједињено Краљевство Валенсија, Шпанија 9. март 2008.
7. 17,74 Маријан Опреа 6. јун 1982 Румунија Румунија Букурешт, Румунија 18. фебруар 2006
8. 17,73 Волтер Дејвис 2. јули 1979. САД САД Москва, Русија 12. март 2006
Фабрицио Донато 14. август 1976. Италија Италија Париз, Француска 6. март 2011
10. 17,72 Брајан Велман 8. септембар 1967. Застава Бермуде Бермуда Барселона, Шпанија 12. март 1995.
11 17,62 Јоандри Бетансос 15. фебруар 1982 Куба Куба Доха, Катар 14. март 2010
12. 17,87 Олег Проценко 11. август 1963. СССР СССР Осака, Јапан 15. јануар 1987
13. 17,64 Џонатан Едвардс 10. мај 1960. Уједињено Краљевство Уједињено Краљевство Бирмингем, Уједињено Краљевство 15. фебруар 1999.
14 17,62 Јоелби Кесада 4. август 1973 Куба Куба Барселона, Шпанија 12. март 1995
17,62 Јоел Гарсија 25. новембар 1973 Куба Куба Синделфинген, Немачка 1. март 1997

[уреди] Листа најбољих резултата у троскоку у дворани — жене

Ово је листа атлетичарки, које су скочиле више од 14,90 м, са стањем на дан 31. март 2011 године. (Напомена: већина атлетичарки је по неколико пута прескочила ову дужину. Приказан је само најбоњи резултат.)

Пласман Резултат Име Дад. рођ. Држава Место Датум
1. 15,36 Татјана Лебедева 21. јул 1976. Русија Русија Будимпепта, Мађарска 6. март 2004
2 15,16 Ејша Хансен 5. децембар 1971. Уједињено Краљевство Уједињено Краљевство Валенсија, Шпанија 28. фебруар 1998
3 15,14 Олга Рибакова 30. новембар 1984 СССР СССР
Казахстан Казахстан
Доха, Катар 13. март 2010
4. 15,08 Марија Шестак 17. април 1979 Социјалистичка Федеративна Република Југославија СФРЈ
Flag of Serbia.svg Србија
Словенија Словенија
Peanía, Грчка 13. фебруар 2008.
5. 15,05 Јархелис Савињ 13. новембар 1984. Куба Куба Валенсија, Шпанија 8. март 2008.
6. 15,03 Јоланда Чен 26. јул 1961. СССР СССР
Русија Русија
Барселона, Шпанија 11. март 1995.
7. 15,01 Ина Ласовска 17. децембар 1969. СССР СССР
Русија Русија
Париз Француска 8. март 1997.
8. 15,00 Хрисопији Девеџи 2. јануар 1975. Грчка Грчка Валенсија, Шпанија 8. март 2008.
9 14,94 Ива Пранџова 15. септембар 1972. Бугарска Бугарска Маебаши, Јапан 7. март 1999
14,94 Кристина Николау 9. август 1977. Румунија Румунија Букурешт, Румунија 5. фебруар 2000
14,94 Роксдана Удмуртова 1. фебруар 1982. СССР СССР
Русија Русија
Тарту Естонија 20. фебруар 2008.
12. 14,93 Ана Пјатих 4. април 1981 СССР СССР
Русија Русија
Москва, Русија 13. март 2006
13 14,91 Родика Матеску 13. март 1971. Румунија Румунија Букурешт Румунија 1. март 1997.
14,91 Тереза Маринова 5. септембар 1977. Бугарска Бугарска Лисабон, Португал 11. март 2001

[уреди] Дворански рекорди за мушкарце

(стање 31. март 2011)

Резултат Име Год. рођ Држава Место Датум
СР 17,92 * Теди Тамго 15. јун 1989. Француска Француска Париз, Француска 6. март 2011
ЕР 17,92 Теди Тамго 15. јун 1989. Француска Француска Париз, Француска 6. март 2011
САР 17,83 Алисер Урутија 10. мај 1960. Куба Куба Зинделфинген, Немачка 1. март 1997.
ЈАР 17,56 Жадел Грегорио 16. септембар 1980. Застава Бразила Бразил Москва, Русија 12. март 2006
АФР 17,00 Аџаји Агбебаку 6. јануар 1955. Нигерија Нигерија Далас, САД 30. јануар 1982.
АЗР 17,09 Олег Сарикин 23. јануар 1966. Казахстан Казахстан Москва, Русија 27. фебруар 1993.
ОКР 17,20 Ендру Мерфи 18. децембар 1969. Застава Аустралије Аустралија Лисабон, Португал 9. март 2001.
РС 16,64 Зоран Ђурђевић [[]] Социјалистичка Федеративна Република Југославија СФРЈ
Flag of Serbia.svg Србија
АК Црвена звезда, Београд
Београд, Србија 9. фебруар 1992.

[уреди] Дворански рекорди за жене

(стање 31. март 2011.)

Резултат Име Дад. рођ. Држава Место Датум
СР 15,36 Татјана Лебедева 21. јул 1976. СССР СССР
Русија Русија
Будимпешта, Мађарска 6. март 2004.
ЕР 15,36 Татјана Лебедева 21. јул 1976. СССР СССР
Русија Русија
Будимпешта, Мађарска 6. март 2004.
САР 15,05 Јархелис Савињ 13. новембар 1984. Куба Куба Валенсија, Шпанија 8. март 2008.
ЈАР 14,11 Кеила Коста 16. септембар 1980. Застава Бразила Бразил Москва, Русија 10. март 2006
АФР 14,90 Јамиле Алдама 14. август 1972. Судан Судан Будимпешта, Мађарска 6. март 2004.
АЗР 15,14 Олга Рипакова 30. новембар 1984 СССР СССР
Казахстан Казахстан
Доха, Катар 13. март 2010
ОКР 13,31 Никол Младенис 22. септембар 1975. Застава Аустралије Аустралија Будимпешта, Мађарска 5. март 2004.
РС 14,37 Биљана Топић 17. октобар 1977. Социјалистичка Федеративна Република Југославија СФРЈ
Flag of Serbia.svg Србија
АК Војводина Нови Сад
Торино, Италија 8. март 2009.
  • Чека ратификацију

Легенда:

СР: светски рекорд
ОР: олимпијски рекорд
ЕР: европски рекорд
САР: рекорд Северне Америке
ЈАР: рекорд Јужне Америке
АФР: рекорд Африке
АЗР: рекорд Азије
ОКР: рекорд Океаније
РС: рекорд Србије

[уреди] Види још

[уреди] Спољашње везе

Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Троскок
Лични алати
Именски простори

Варијанте
Радње
навигација
техничке
штампање/извоз
алати
Други језици