Разговор:Велика Морава/Архива 1

Архива 1

Архива 2

Први поднаслов

Мислим енглеско-српски текст је неприхватљив. Ево садржаја са чланка: --филип ツ 13:15, 16. септембар 2006. (CEST)

Урађено

Ниси имао потребе да оптерећујеш страницу за разговор. Исто то стоји у историји. Завршен је некакав, груб превод. Сад имамо какав, такав чланак о Великој Морави. --  JustUser   JustTalk 15:42, 16. септембар 2006. (CEST)

А пошто сам био пребацио овде, Саша ми на ИРЦ-у рече (не видевши моје измене) да треба да пребацим на стр. за разг. јер се не сналазе новајлије са историјама. Па кога сад да слушам? :) --филип ツ 15:45, 16. септембар 2006. (CEST)

Колико кошта изградња канала Дунав-Егејско море?

Баш ме интересује одакле податак да би изградња овог канала коштала 4,4 милиарди долара. Мислим пројекат никада није направљен, нико озбиљно не разматра, а онда дође неко и каже предпоставља се да би коштао 4,4 милиарде долара. Ајде нека се лепо наведе извор, ко то предпоставља и на основу чега па да поставимо податак у чланак. Овако је стварно глупо --Јован Вуковић (р) 15:54, 30. април 2007. (CEST)

Дужина

Велика Морава is created by the confluence of the Јужна Морава and the Западна Морава located near the small town of Сталаћ, a major railway junction in central Serbia. From there to its confluence са Дунавом northeast of the town of Смедерево, the Велика Морава is 185 km long. With its longer branch,the Западна Морава, it is 493 km long. The Јужна Морава, which represent the natural headwaters of the Морава, used to be longer than the Западна Морава, but due to the regulations of river bed & melioration, today it is shorter. Regulations were made on all three Морава rivers, and they all used to be much longer, so the Морава was over 600 km long. Today, the most distant water source in the Morava watershed is the source of the river Ибар, right and longest tributary of the Западна Морава, originating у Црној Гори, which gives the Ибар-Западна Морава-Велика Морава river system a length of 550 km, which still makes it the longest waterway на Балканском полуострву.

Географија

The area of drainage basin of Велика Морава is 6,126 km², and of whole Morava system 37,444 km² (of that, 1,237 km² у Бугарској и 44 km² у Македонији), which covers 42,38% of Србије. Велика Морава flows through the most fertile and densely populated area of Централне Србије, звано Поморавље. Поморавље actually was formed in a fosil bay of a vast, ancient Панонско море which dried out 200,000 years ago. On about half of its length it passes кроз прелепу Багрданску клисуру. У прошлим столећима, била је позната по својим seemingly бескрајним шумама, but there is almost nothing left today of those big old woods. It flows into the Дунав between villages of Кулич и Дубравица, in a big coal mining basin of Костолац, one of two major in its drainage basin, other one being Resava coal basin, in valley of the Velika Morava's right tributary Resava. Average discharge of Велика Морава on its confluence with Danube is 255 m³/s (120 m³/s brought by Западна Морава, 100 m³/s by Јужна Морава, and 35 m³/s amounted by Велика Морава itself).

Притоци

Притоци Велике Мораве су кратки по дужини. Најдужи је Јасеница (79 km) а други ретко надмаше 50 km. Десни притоци су: Јовановачка река, Црница, Раваница, Ресава и Ресавица (или Ресавчина). Леви притоци су бројнији, укључујући: Каленићка река, Лугомир, Белица, Лепеница, Рача, и Јасеница. Many of them don't carry much water, but in rainy years, they are known for causing major floods, which is the big problem of the whole Морава river system. Пре него што састаје са Danube, Велика Морава splits, creating 47 km long arm called Језава, which flows into the Danube separately, у граду Смедереву, and it's joined by longer (51 km) река Раља, са леве стране.

Поправке

Велика Морава represents a text book example of a meandering river. It used to be 245 km long, but from its origin, to the Дунав, there is only 118 km in distance, so its meandering ratio is 118:245, one of the highest у Европи.

The river bed is 80-200 m wide, and the depth as much as 10 m. Notorious for its flooding, the Морава has changed its course many times, and old river bends have become small lakes, known as moravište. Јужна Морава, with extremely high erosion in its drainage basin, brings huge amounts of materials which are elevating Velika Morava's river bed, making floods even more frequent.

Почећи у 1966, huge works began on all thre rivers to prevent future floodings. Series of reservoirs were made on tributaries (језера Бован, Ћелије, Газиводе, итд), and meanders were cut through, making river courses straightened, which made them shorter (in case of Велика Морава, from 245 to 185 km). It was projected that it will shorten by as much as 152 km, and that it will became navigable again.

All together, 18 резервоарa are projected, 23 meanders are to be cut, a series of embankments built and intensive afforestation started. However, since the late 1980е and especially since the 1990e, with economic crises and wars in former Yugoslavia, this all stopped.

Морава and its tributaries still flood often, so its bed still is elevated, despite dozens of gravel-digging companies in cities and villages near the river's upper course (Лозовик, Лугавчина, Лучица, Велика Плана, etc).

Морепловство

Данас, Велика Морава is only navigable for 3 km, крај њеног ушћа. У историји, била је пловна све до града Ћуприје, for about 3/4 of its length. But, as mentioned before, Велика Морава literally gets burried under the materials brought by Јужна Морава. When melioration program began in 1966, it was projected that it will become navigable again, in the first phase to Ћуприја, and in the next све до Сталаћа, making it 100% navigable. Even at that time this didn't seem much likely and probably was more wish of some local politician, which was custom in Communist period. None of this was made real so far. In addition to this, now and then, idea of creating Дунав-Морава-Вардар-Егејско море navigable canal pops up. Technical problems of making this waterway are enormous (ни Морава ни Вардар нису пловни), it is not sure how much it would be used, and presumably it will cost way too much, so it reamins mostly as a sort of popular curiosity.

Насеља

Even though it was always the most populated part of Serbia, disastrous floodings prevented people to settle on the river banks itself. Једини град који у ствари урбанизује the river bank is Ћуприја, but it suffered for it more than once (including several times in the 1990's) being struck by floods. Други су градови саграђени мало даље од саме реке, укључујући: Параћин, Јагодина, Баточина, Лапово, Свилајнац, Велика Плана, Пожаревац и Смедерево. Мања места и села укључују: Варварин, Глоговац, Марковац, Велико Орашје, Милошевац (Велика Плана) и Лозовик.

Традиција

Римљани су је назвали Margus (уз то, Западну Мораву су звали Brongus, и Јужну Мораву Angrus). Данашњи град Ћуприја је постала у Римско доба по имену Horreum Margi (што значи Житница Мораве).

У српској историји, њена долина је постала колевка савремене српске дрзаве на почетку 19. века (такозвана. Моравска Србија). Many songs are written in celebration of Morava and its fertility, but most of them sing also about causalties and damages done by the river during floods. Songs are even made today about it, и најпознатије су: Ој Мораво, Мораво, тија реко, Уз Мораву ветар дува, На Морави воденица стара, Моравац коло, итд. Ој Мораво је можда најкарактеристична:

„Ој Мораво, моје село равно,

Кад си равно што си водоплавно

Киша паде, те Морава дође,

Те поплави моје село равно

А у селу Јованове дворе,

И у двору Јованову љубу“

Књижевност

• Мала Просветина Енциклопедија, Треће издање Просвета. 1985. ISBN 978-86-07-00001-2.
• Јован Ђ. Марковић Енциклопедијски географски лексикон Југославије; Свјетлост-Сарајево. 1990. ISBN 978-86-01-02651-3.

---