Саратов
| Саратов рус. Саратов |
|||
|---|---|---|---|
|
|
|||
|
|||
| Основни подаци | |||
| Држава |  Русија |
||
| Федерални округ | Поволшки | ||
| Област | Саратовска област | ||
| Основан | 1590 | ||
| Становништво | |||
| Становништво (2010) | 837.831 | ||
| Агломерација | 1.190.000 | ||
| Положај | |||
| Координате | |||
| Временска зона | UTC+4 | ||
| Надморска висина | 50 m | ||
| Површина | 393 km² | ||
 Саратов
Саратов на мапи Русије
|
|||
| Остали подаци | |||
| Позивни број | +7 8452 | ||
| Веб-страна | www.saratov.ru | ||
Саратов (рус. Саратов) је град у Русији и административни центар Саратовске области. Важна је лука на реци Волги. Према попису становништва из 2010. у граду је живело 837.831 становника. Поред Руса, у граду живе многи Татари, Украјинци, Јевреји и Немци.
Садржај |
Историја [уреди]
Верује се да је се на месту данашњег Саратова налазио древни скитски град Гелонус, најсевернија старогрчка колонија. Овај град помиње Херодот, и тврди да су га 512. п. н. е. спалиле војске персијског цара Дарија I.
На месту данашњег Саратова у 13. веку се налазио главни град Златне хорде, монголске државе у источној Европи и западном Сибиру.
Руски цар Фјодор I је изградио више насеља која би штитила границе царства. Током лета 1586. изграђена је тврђава Самара. Године 1589, настала је тврђава Царичин (касније позната као Стаљинград, данас Волгоград) на месту где су реке Волга и Дон најближе. Саратов је изграђен 1590. на пола пута између Самаре и Царичина, по предлогу војводе Григорија Засекина. Годину дана раније град је изграђен од дрвета узводно уз Волгу, а у пролеће размонтиран и премештен на садашње место.
Име Саратов потиче од турских речи Saryk Atov, што значи „соколово острво“. Алтернативна варијанта је Сары Тау, што би на татарском значило „жута планина“.
Саратов је постао важна лука у 19. веку, док се индустрија развила после изградње пруге ка Москви 1870. Почетком 20. века Саратов је био по величини трећи град Русије.
Историју Саратова су снажно обележили локални Волшки Немци. До 1941. град са друге стране Волге, Покровск (данас Енгељс), био је главни град Аутономне немачке републике. Индустријалисти, научници и музичари из немачке заједнице су основали универзитет и конзерваторијум у Саратову. По избијању Другог светског рата, Волшки Немци су углавном расељени из области Саратова, а после 1980. многи су емигрирали у Немачку.
У време Совјетског Савеза све до 1991, Саратов је био затворен град у који странци нису имали приступ. Ово је био важан центар за производњу војних авиона, дом првог космонаута Јурија Гагарина, и кључна база за развој совјетског космичког програма.
Данас је Саратов важан индустријски, научни, културни и образовни центар Русије.
Становништво [уреди]
Према прелиминарним подацима са пописа, у граду је 2010. живело 837.831 становника, 35.224 (4,03%) мање него 2002.
| 2002. | 2010. |
|---|---|
| 873.055[1] | 837.831[2] |
Референце [уреди]
- ^ Федеральная служба государственной статистики (Federal State Statistics Service) (May 21, 2004). „Численность населения России, субъектов Российской Федерации в составе федеральных округов, районов, городских поселений, сельских населённых пунктов – районных центров и сельских населённых пунктов с населением 3 тысячи и более человек (Population of Russia, its federal districts, federal subjects, districts, urban localities, rural localities—administrative centers, and rural localities with population of over 3,000)“ (на Russian). Всероссийская перепись населения 2002 года (All-Russia Population Census of 2002). Federal State Statistics Service Приступљено 4. 9. 2012.
- ^ Федеральная служба государственной статистики (Federal State Statistics Service) (2011). „Предварительные итоги Всероссийской переписи населения 2010 года (Preliminary results of the 2010 All-Russian Population Census)“ (на Russian). Всероссийская перепись населения 2010 года (2010 All-Russia Population Census). Federal State Statistics Service Приступљено 4. 9. 2012.
Спољашње везе [уреди]
