Самур
| Самур | ||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
 |
||||||||||||
| Статус угрожености: | ||||||||||||
|
Нижи степен опасности - последња брига
|
||||||||||||
| Систематика | ||||||||||||
|
||||||||||||
| Биномијална номенклатура | ||||||||||||
| Martes zibellina Linnaeus, 1758 |
||||||||||||
| Екологија таксона | ||||||||||||
Самур (лат. Martes zibellina) је мали грабљивац из рода куна. Живи у шумама Русије, почев од Уралских планина па широм Сибира, затим у сјеверној Монголији и Кини и на Хокаиду, у Јапану[1]. Ова врста се, међутим, првобитно распростирала на просторима од данашњег европског дијела Русије, преко Пољске до скандинавских земаља[2]. Због висококвалитетног крзна, ове животиње су се током историје доста ловиле, а данас се углавном, изузев Русије у којој је лов још увијек уобичајен, углавном гаје на специјализованим фармама.
Садржај |
Етимологија [уреди]
.png)
Име „самур“ је турског поријекла а у руском језику се каже „собољ“ (соболь) и као такво је ушло и у језичка подручја данашње западне Европе и Америке, вјероватно кроз трговину овим животињама са источним земљама попут Русије[3]. Тако је руска ријеч „собољ“ у енглеском језику почела да се изговара „Сејбл“, у Њемачкој „Зобел“, у Холандији „Забел“, у Француској „Зибелин“, итд.
Физичке особине [уреди]
Мужјаци су нешто већи од женки, и порасту од 38 до 56 центиметара дужине, са од 880 до 1800 грама тежине, док женке порасту од 35 до 51 центиметара у дужину и од 700 до 1560 грама тежине. Реп им је дуг од 9 до 12 центиметара.
Крзно је средње дужине, а зими порасте знатно више него љети. Оно је сиво-бијеле боје, са флекама жуте или сиве, нарочито често испод врата. У продаји је нарочито популарно мрко крзно, популарно звано „црни дијамант“.
Понашање [уреди]
Самури су дневни грабљивци чији су основни квалитети у лову чула мириса и слуха. Када је зима или олуја, или их људи лове, самури се често крију у својим гнијездима по цијеле дане.
У природи су, у лову, изузетно крволочни. Иако постоје записи о „припитомљеним“ самурима, који се играју са људима и радознали су као мачке или пси, то су углавном били самури одвојени од мајке као врло млади. Углавном граде гнијезда у земљи, а хране се вјеверицама, мишевима, мањим птицама и рибама. Када је несташица хране, једу и купине, малине, шишарке итд. Када је невријеме, плијен носе у гнијездо и тамо га једу.
Иако су релативно мале, многи предатори избјегавају ове животињице, због њихових оштрих зуба и урођене крволочности.
Референце [уреди]
- ^ Harrison, D. J. (editor) (2004). Martens and Fishers (Martes) in Human-Altered Environments: An International Perspective. Springer-Verlag. ISBN 0387225803
- ^ Ognev, S. (1962). Mammals of Eastern Europe and Northern Asia. Jerusalem: Israel Program for Scientific Translations.
- ^ Дефиниција ријечи у Оксфордском рјечнику енглеског језика, друго издање, 1989. године.
Спољашње везе [уреди]
