Сибирски хаски

Из Википедије, слободне енциклопедије
Сибирски хаски
Четворогодишња керуша
Други називи
чукча, чукша, кешија, лајка
Земља порекла
Русија Русија
Најчешћи надимци
сибирски, хаски
Класификација
FCI: група 5, одељак 1, број 270
AKC: радни
ANKC: група 6 (радни пас)
CKC: група 3 (радни пас)
KC: радни пас
NZKC: радни пас
UKC: северне расе
Сибирски хаски зимом понегде служе за транспорт санкама.

Сибирски хаски (рус. Сибирский хаски) је радни пас средње величине, који припада породици шпицева и пореклом је из источног Сибира. Његово крзно може бити црно-беле, сиво беле или чак црвено-веле боје, док боја очију може бити плава, што је карактеристично за ову расу, али и смеђа. Очи им не морају бити исте боје[1]. Лињање код сибирских хаскија је повезано са временским условима и када до њега дође, што се дешава 2 до 3 пута годишње, оно траје око 10 дана. Овај блиски рођак аљаског маламута и самоједа живи од 13 до 15 година.

Висина код мужјака износи 53—60 cm, а код женки 51—56 cm, док тежина износи 20—27 kg код мужјака и 16—23 kg код женки[1].

Историја[уреди]

Прво спомињање ове расе везује се за сибирски народ Чукчи, који је вршио одабир најбољих паса, како би створио издржљивог, брзог и снажног пса са добром оријентацијом, што је на крају довело до настанка сибирског хаскија. Почетком 20. века, овај пас је пренет на Аљаску, где је због својих особина коришћен за вучу саоница. Године 1908. одржана је прва трка саоницама коју су вукли сибирски хаскији; стаза је била дуга 408 km, а пређена је за 119 часова. Убрзо, раса се проширила на Канаду и остатак САД. Амерички штенарски клуб је сибирске хаскије као расу признао тек 1930. Средином 50-их година 20. века, пренети су и у Европу.[2]

Извори[уреди]

  1. ^ а б О раси, Приступљено 14. 6. 2009.
  2. ^ Историја и порекло пасмине. VojvodinaCafe (2006)., Приступљено 14. 6. 2009.

Спољашње везе[уреди]

Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Сибирски хаски