Сопот
- Друга значења су пописана у чланку Сопот (вишезначна одредница).
| Сопот |
|
|---|---|
| Основни подаци | |
| Држава | |
| Град | Београд |
| Општина | Сопот |
| Становништво | |
| Становништво (2011) | 1752 |
| Положај | |
| Координате | |
| Временска зона | средњоевропска: UTC+1 |
| Остали подаци | |
| Поштански број | 11450 |
| Позивни број | 011 |
| Регистарска ознака | BG |
Координате: 44° 31′ 07" СГШ, 20° 34′ 15" ИГД
Сопот је градско насеље у општини Сопот у Граду Београду. Према попису из 2002. било је 1752 становника (према попису из 1991. било је 1720 становника).
Садржај |
Историја [уреди]
Варошица Сопот је новије насеље, које је добило данашње име по истоименом извору. Описујучи бој на Сопоту, (године 1804.) Петар Јокић вели „ да су се из Ропочева повукли јужније, на место где је стара механа у Сопоту, где је био такав луг да је наших десет могло дочекати стотину Турака“. Ова механа подигнута на друму који је из Београда преко Ропочева и Неменикућа водио за Тополу и даље. Осим ове механе „шиндралије“ на месту, на коме данас Сопот, није ничега више било. Сав је простор био насељен и припадао је атару суседног села Ропочева. Око 1838. године у месту старе механе „шиндралије“ подигнута је нова само преправљена (својина Стевана Милошевића) Од тада су се почели овде насељавати појединци, поглавито из суседних села Ропочева и Неменикућа. Формирано је ово насеље, које је 1893. године проглашено за варошицу.
До 1905. године Сопот је са суседним Роповцем чинио једну општину, а те се године одвојио и образовао самосталну општину.
По попису из 1921. године. Сопот је имао 100 кућа са 414 становника. Становништво се, према пореклу, може овако распоредити: има седам кућа динарских досељеника, пет кућа досељеника из моравско-вардарских области, две куће досељеника од Тимока, шест кућа доселеника од „прека“ (Банат) и педесетдве куће досељеника из села космајског среза. Варошица је добила школу 1906. године а служили се црквом у Неменикућама. (подаци крајем 1921. године).[1] [2]
Демографија [уреди]
У насељу Сопот живи 1392 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 38,6 година (37,8 код мушкараца и 39,4 код жена). У насељу има 599 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,92.
Ово насеље је у великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пораст у броју становника.
|
|
|||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Етнички састав према попису из 2002.[4] | ||||
|---|---|---|---|---|
| Срби | 1.681 | 95,94% | ||
| Југословени | 15 | 0,85% | ||
| Црногорци | 9 | 0,51% | ||
| Бугари | 5 | 0,28% | ||
| Албанци | 5 | 0,28% | ||
| Хрвати | 4 | 0,22% | ||
| Македонци | 4 | 0,22% | ||
| Руси | 1 | 0,05% | ||
| Румуни | 1 | 0,05% | ||
| Муслимани | 1 | 0,05% | ||
| Мађари | 1 | 0,05% | ||
| непознато | 6 | 0,34% | ||
| м | ж | |||
| ? | 1 | 0 | ||
| 80+ | 9 | 16 | ||
| 75-79 | 17 | 30 | ||
| 70-74 | 35 | 41 | ||
| 65-69 | 42 | 47 | ||
| 60-64 | 36 | 51 | ||
| 55-59 | 42 | 62 | ||
| 50-54 | 64 | 73 | ||
| 45-49 | 68 | 87 | ||
| 40-44 | 68 | 58 | ||
| 35-39 | 47 | 59 | ||
| 30-34 | 67 | 71 | ||
| 25-29 | 53 | 70 | ||
| 20-24 | 65 | 57 | ||
| 15-19 | 56 | 61 | ||
| 10-14 | 59 | 64 | ||
| 5-9 | 48 | 51 | ||
| 0-4 | 35 | 42 | ||
| просек | 37.8 | 39.4 | ||
|
|
| Пол | Укупно | Неожењен/ Неудата |
Ожењен/ Удата |
Удовац/ Удовица |
Разведен/ Разведена |
Непознато |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 670 | 192 | 431 | 26 | 20 | 1 |
| Женски | 783 | 156 | 439 | 136 | 52 | - |
| Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија | Производња и снабдевање... | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 312 | 10 | - | 4 | 65 | 25 | 16 | 36 | 9 | 40 |
| Женски | 280 | 2 | - | 1 | 45 | 11 | 7 | 45 | 13 | 8 |
| Оба | 592 | 12 | - | 5 | 110 | 36 | 23 | 81 | 22 | 48 |
| Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
| Мушки | 6 | 12 | 42 | 19 | 14 | 10 | - | - | 4 | |
| Женски | 7 | 5 | 40 | 36 | 53 | 4 | - | - | 3 | |
| Оба | 13 | 17 | 82 | 55 | 67 | 14 | - | - | 7 |
Референце [уреди]
- ^ Подаци су узети из: „Насеља“ књ.26 (др. Б. М. Дробњаковић. Космај) и из „Летописа“ општине Сопот, Бр.463.
- ^ Литература „Летопис Подунавских места“(Беч 1998) период 1812 – 1935 г. Летописа, по предању, Подунавских места и обичаји настанак села ко су били Досењеници чиме се бавили мештани и порекло досељеника
- ^ Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9
- ^ Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
- ^ Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7
Литература [уреди]
- Извор Монографија Подунавске области 1812-1927. објавјено (1927 г.)„Напредак Панчево,,
- „Летопис“: Подунавска места и обичаји Марина (Беч 1999 г.). Летопис период 1812 – 2009 г. Саставио од Писаних трагова, Летописа, по предању места у Јужној Србији, места и обичаји настанак села ко су били Досељеници чиме се бавили мештани и порекло досељеника
- Напомена
У уводном делу аутор је дао кратак историјски преглед овог подручја од праисторијских времена до стварање државе Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Највећи прилог у овом делу чине ,»Летописи« и трудио се да не пропусти ниједну важну чињеницу у прошлости описиваних места.
Спољашње везе [уреди]
- Градска општина Сопот - званична презентација
- Мапе, аеродроми и временска ситуација локација (Fallingrain)
- Сателитска мапа (Wikimapia)
- План насеља на мапи (Mapquest)
| Насељена места Градске општине Сопот |
|---|
|
Бабе • Губеревац • Дрлупа • Дучина • Ђуринци • Мала Иванча • Мали Пожаревац • Неменикуће • Парцани • Поповић • Раља • Рогача • Ропочево • Сибница • Слатина • Сопот • Стојник |
