Спортски маркетинг

Из Википедије, слободне енциклопедије

Спортски маркетинг се може дефинисати као пословна оријентација која се бави садашњим и потенцијалним купцима (посетиоцима, претплатницима спортских канала, оглашивачима, медијима, спонзорима, посредницима и др.) заинтересованим за понуду спортских организација, као и за спорт везаних производа и услуга, у намери да се остваре њихови дугорочни циљеви.

По Малину, Хардију и Сатону, спортски маркетинг чине све активности дизајниране да се задовоље потребе и жеље спортских потрошача кроз процес размене.

Два правца развоја спортског маркетинга су маркетинг спортских организација (под којим Најџел Поуп подразумева маркетинг спортских манифестација или догађаја) и маркетинг за спорт везаних производа и услуга.

Маркетинг спортских организација[уреди]

Предуслов за одржавање неке манифестације јесте постојање извођача, места одржавања, публике и временског ограничења. Спортске манифестације се могу дефинисати као такмичење или секвенца у неком спортском програму. Оно што спортски маркетинг разликује од других области маркетинга јесте комплексност спортске понуде и висок степен неизвесности исхода спортских надметања, као и то што маркетинг стручњаци на подручју спорта немају пуну контролу над креирањем спортске понуде. Маркетинг стручњаци у спортским организацијама имају органичену контролу над спортским маркетинг микс програмом.

Маркетинг за спорт везаних производа и услуга[уреди]

Маркетинг за спорт везаних производа је маркетинг производа као што су спортска опрема, спортска одећа, спортска обућа, спортски сувенири, спортски реквизити. Спортске услуге представљају део понуде спортско-рекреативних организација на спортском тржишту и углавном се наплаћују по часу вежбања.

Настанак и хронологија развоја спортског маркетинга[уреди]

Први пример модерног маркетинг спонзорства забележен је 1861. године када су фирме Спирс и Паунд у Мелбурну спонзорисале такмичење у крикету и оствариле профит од 11.000 аустралијских фунти.

Године 1896. промоција је укључена у званични програм Олимпијских игара.

Године 1928. Кока-кола је купила права на промоцију на Олимпијским играма.

Године 1935. компанија Gilette била је спонзор радио преноса бокс меча.

Средином XX века, проналазак телевизије и могућност преноса слике са спортских борилишта, као и савремене телекомуникационе технологије имају револуционарни значај за развој спорта.

Године 1960. ТВ мрежа CBS је откупила од Међународног олимпијског комитета право преноса Олимпијских игара у Риму за износ од 390.000 долара.

Почетком 1970-их знатно је повећано интересовање компанија спонзора за оглашавање на спортским борилиштима.