Ставропољ

Из Википедије, слободне енциклопедије
Ставропољ
рус. Ставрополь

Stavropol centre.JPG
Центар Ставропоља

Грб

Застава
Основни подаци
Држава Застава Русије Русија
Федерални округ Јужни
Крај Ставропољски крај
Основан 1777
Статус града 1785.
Стара имена 1777-1935. Ставропољ Кавкаски,
1935-1943. Ворошиловск
Становништво
Становништво (2010) 398.266
Географске карактеристике
Координате 45°03′00″N 41°58′00″E / 45.05, 41.983333
Временска зона +3
Површина 276,689[1] км²
Ставропољ на мапи Русије
{{{alt}}}
Ставропољ
Ставропољ на мапи Русије
Остали подаци
Градоначелник Николај Паљцев
Позивни број +7 8652
ОКАТО код 07401
Веб-страна stavropol.stavkray.ru/

Ставропољ (рус. Ста́врополь, од грчког Σταυρός, πολη - „Град крста“) је град у Русији у Ставропољског краја. Административни је центар Ставропољског краја. Према попису становништва из 2010. у граду је живело 398.266 становника.

Географија[уреди]

Клима[уреди]

Клима Ставропоља
Показатељ Јан Феб Мар Апр Мај Јун Јул Авг Сеп Окт Нов Дец Годишње
Средњи максимум, °C −0,2 1,8 6,4 15,5 20,9 24,6 27,8 26,7 22,1 14,6 8,4 3,1 14,3
Средња температура, °C −3,5 −1,7 2,4 10,4 15,6 19,4 21,9 21,2 16,9 10,1 4,9 −0,1 9,8
Средњи минимум, °C −6,8 −5,1 −1,6 5,2 10,3 14,2 17,0 15,6 11,6 5,6 1,3 −3,2 5,5
Количина падавина, mm 29 27 31 45 74 78 60 56 44 41 45 41 571
Извор: Време и клима


Историја[уреди]

Основан је као руско војно насеље 1777. године за вријеме Руско-турског рата који се водио између 1768. и 1774. године, а његови први становници су били Теречки Козаци. Име је добио по античком граду Стаурополис у Малој Азији, односно по крсту који је, по локалној легенди, случајно ископан из земље када се градила тврђава.

Ставропољ је у будућим годинама и деценијама био важна руска база за експанзију према Кавказу, а касније и најважније трговачко средиште Сјеверног Кавказа. 1843. године је основана епископија Руске православне цркве. 1847. је постао сједиште истоимене губерније.

За вријеме Руског грађанског рата је град често прелазио из руке у руку, док га коначно 29. јануара 1920. под свој надзор није ставила Црвена армија поразивши Добровољачку армију генерала Антона Дењикина. За вријеме Другог свјетског рата је тешко страдао с обзиром да је био један од циљева њемачке офанзиве на Кавказ. Под њемачком окупацијом је био од 3. августа 1942. до 2. јануара 1943.

Економија града се након рата темељила на експлоатацији земног плина. Посљедњих година становништво града се повећало због великог броја избјеглица са Сјеверног Кавказа.

Становништво[уреди]

Према прелиминарним подацима са пописа, у граду је 2010. живело 398.539 становника.

Демографија
1939. 1959. 1970. 1979. 1989. 2002. 2010.
85.251 141.023 198.251 258.233 318.298 354,867[2] 398.539[3]

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ Паспорт города (на 01.01.2012)
  2. ^ Федеральная служба государственной статистики (May 21, 2004). Численность населения России, субъектов Российской Федерации в составе федеральных округов, районов, городских поселений, сельских населённых пунктов – районных центров и сельских населённых пунктов с населением 3 тысячи и более человек (на Russian). Всероссийская перепись населения 2002 года. Federal State Statistics Service Приступљено 4. 9. 2012.. 
  3. ^ Федеральная служба государственной статистики (2011). Предварительные итоги Всероссийской переписи населения 2010 года (Preliminary results of the 2010 All-Russian Population Census)“ (на Russian). Всероссийская перепись населения 2010 года. Federal State Statistics Service Приступљено 4. 9. 2012.. 

Спољашње везе[уреди]