Стара сомборска знамења: обележја идентитета

С Википедије, слободне енциклопедије
Стара сомборска знамења : обележја идентитета
Корице књиге Стара сомборска знамења : обележја идентитета, 2021. година
Настанак и садржај
АуторМилан Степановић
ЗемљаРепублика Србија
ЈезикСрпски
Жанр / врста деластручна монографија
Издавање
ИздавачУдружење грађана "Норма" и Градска библиотека "Карло Бијелицки"
Датум2021.
Класификација
ISBN?978-86-80878-52-2

Стара сомборска знамења : обележја идентитета је стручна монографија аутора Милана Степановића, објављена 2021. године у издању Удружења грађана "Норма" и Градске библиотеке "Карло Бијелицки" из Сомбора.[1]

О аутору[уреди | уреди извор]

Милан Степановић (1961) српски је завичајни историчар и публициста, издавач и уредник из Сомбора који је, као аутор, објавио или приредио преко тридесет монографија и књига из просветне, културне, црквене и урбане прошлости Сомбора и Војводине.[2]

О књизи[уреди | уреди извор]

Стара сомборска знамења : обележја идентитета је монографија о симболима града Сомбора кроз историју, као и о симболима Бачке и Бодрошке (касније Бачко-бодрошке) жупаније, градских служби, установа, цркава, школа, занатских цехова, културних друштава и удружења. У књизи су објављена и знамења близу 200 старих сомборских српских, буњевачких, мађарских и немачких породица (са кратким историјатом сваке породице), као и симболи 33 околна насеља која су гравитирала ка Сомбору, са сажетим прегледом њихове прошлости.[3]

Идеја за настанак ове књиге потиче од заједничке замисли Радета Шумоње дугогодишњег директора сомборског Историјског архива и аутора књиге. Наговештај те замисли је остварен 2005. године када су приредили заједно изложбу Стара сомборска знамења у капелици Св.Ивана Непомука у Сомбору, када је на 54 увеличане фотографије приказан део одабраних старих сомборских печатних знамења, уз пратећи каталог. Године 2004. заједно су одабрали у архивским изворима Историјског архива у Сомбору, преко 400 докумената, који су садржали печатна знамења града, градских установа и појединаца, из 18. и 19. века. На основу свих тих скенираних печата, уз каснију садржинску надоградњу Милана Степановића, настала је ова књига. Коначну реализацију заједничке замисли успорила је и померила за скоро 15 година смрт Радета Шумоње (1947-2006).[4]

Одабрани печати који су објављени у књизи највећим делом потичу из оверених докумената у фондовима и збиркама Историјског архива у Сомбору, као и из збирке печата Градског музеја у Сомбору и Подунавско-немачког црквеног музеја у Апатину, а у мањем обиму и из фонда Бачко-бодрошка жупанија Архива Војводине у Новом Саду, као и из збирке докумената Архива САНУ у Београду и Сремским Карловцима. Крај 19. века је историјско време са којим се књига завршава, пошто су печати отиснути у воску полако почели да излазе из употребе.[4]

Промоција књиге Стара сомборска знамења одржана је у оквиру програма прославе Дана града Сомбора 17. фебруара 2021. године.[5]

Књига је штампана је у колору, на 308 страна, са преко 700 илустрација.[3]Аутор рецензије која се налази у монографији је угледни српски хералдичар Драгомир Ацовић, који је и на промоцији одржао беседу о књизи и њеном аутору.[4][5]

Садржај[уреди | уреди извор]

Књига садржи следеће целине и поглавља:[4]

  • Реч на почетку
    • О књизи Стара сомборска знамења
    • Грбови и печати као знамења идентитета
  • Жупанијска знамења
    • Бодрошка жупанија
    • Бачка жупанија
      • Знамења Бачке жупаније
  • Знамења Сомбора
    • Сомбор кроз векове
    • Грб Цобора
    • Грб и печати војничког шанца Сомбор
    • Знамења и печати сомборске коморске општине
    • Грб и печат слободног и краљевског града Сомбора
    • Знамења градских служби
    • Црквена знамења
      • Знамења православне цркве
      • Знамења римокатоличке цркве
      • Знамења Јеврејске црквене општине у Сомбору
    • Школска знамења
      • Градска граматикална школа
      • Српска учитељска школа - Препарандија
    • Цеховска знамења
    • Знамења друштава и удружења
      • Српско певачко друштво
      • Сомборско спортско удружење
      • Добротворна задруга Српкиња Сомборкиња
      • Банкарска друштва
      • Подружница и ложа слободних зидара у Сомбору
  • Породична и лична знамења Сомбораца
    • Печати и грбови сомборских грађана и племића

(Знатан број угледних и имућних грађана Сомбора, племићких породица, имао је у 18. и 19. веку лична знамења - у књизи се налази приказ таквих знамења скоро 200 породица)

  • Световна и црквена знамења околних насеља
    • Знамења насеља у сомборском окружењу

(Апатин, Бач, Берег (Бачки Брег), Бездан, Бођан, Богојево, Брестовац (Бачки Брестовац), Чонопља, Дероње, Дорослово, Филипово (Бачки Грачац), Гаково, Каравуково, Колут, Крњаја (Кљајићево), Крушевље, Кула, Купусина, Лалић, Моноштор (Бачки Моноштор), Немеш Милетић (Светозар Милетић), Оџаци, Парабућ (Ратково), Плавна, Пригревица Сентиван (Пригревица), Рац Милетић (Српски Милетић), Риђица, Сивац, Сонта, Станишић, Стапар, Вајска, Вепровац (Крушчић))

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Stara somborska znamenja : obeležja identiteta”. plus.cobiss.net. Приступљено 21. 9. 2023. 
  2. ^ „Milan Stepanović”. independent.academia.edu. Приступљено 21. 9. 2023. 
  3. ^ а б „KNJIŽARSKI IZLOG SAJTA “RAVNOPLOV. ravnoplov.rs. Приступљено 21. 9. 2023. 
  4. ^ а б в г Stepanović, Milan (2021). Stara somborska znamenja : obeležja identiteta. Sombor: UG "Norma" : Gradska biblioteka "Karlo Bijelicki". стр. 7—9, 303—307. ISBN 978-86-80878-52-2. 
  5. ^ а б „ПРОМОЦИЈА КЊИГЕ “СТАРА СОМБОРСКА ЗНАМЕЊА. radiodunav.com. Приступљено 21. 9. 2023. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]