Степски бадем

Из Википедије, слободне енциклопедије
Степски бадем
цветови
цветови
Систематика
царство: Plantae
раздео: Magnoliophyta
класа: Magnoliopsida
ред: Rosales
породица: Rosaceae
потпородица: Prunoideae
род: Prunus
подрод: Amygdalus
Биномијална номенклатура
Prunus tenella
Batsch
Синоними:

Amygdalus nana L. 1753
Prunus nana (L.) Stockes 1812
Amygdalus georgica Desf. 1809
Amygdalus ledebouriana Schltdl. 1854
Amygdalus gessleriana G. Kirchn. 1864
Prunus sweginzowii Koehne 1910
Prunus ledebouriana (Schltdl.) Y. Y. Yao 1987

Екологија таксона
Животна форма:
NP (нанофанерофита)

Степски бадем, бадемић или дивља прасква (лат. Prunus tenella) је дрвенаста биљка из фамилије ружа (Rosaceae). Природни ареал распрострањења ове врсте креће се од Централне Европе (источна Аустрија) и југоисточне Европе, преко источних делова Европе до средње Азије (Кавказ, Сибир, Казахстан, западна Кина)[1][2]. Ареал степског бадема је проширен људским деловањем, јер се узгаја као украсни (декоративни) жбун.

Опис врсте[1][3][уреди]

Стабло је најчешће у форми жбуна, високог до 1,5 m. Гране су усправне, голе, сиво- или црвенкасто-смеђе боје. Листови су линеарно ланцетасти, са плитко тестерастим ободом. Цветови су појединачни, са круничним листићима црвене (ретко беле) боје. Плод је коштуница, густо длакава, жућкасте боје. Диплоидна је врста, са бројем хромозома 2n=16.

Значај и употреба[уреди]

Степски бадем је у источној Србији од великог значаја као члан вегетације шибљака, а на територији Војводине је заштићена врста (расте само у Делиблатској пешчари). Плод (коштуница) и семе (језгро коштунице) се могу користити у исхрани људи, а семе се може користити и за добијање уља. На стабло степског бадема понегде се калеми бадем[4]. Од листова и плодова могу се добити природне боје[5].

Извори[уреди]

  1. ^ а б Јовановић Б. 1972. Род Prunus L. У: Јосифовић М (ed.). Флора СР Србије IV. Београд: САНУ.
  2. ^ Prunus tenella, USDA, ARS, National Genetic Resources Program. Germplasm Resources Information Network - (GRIN) [Online Database]. National Germplasm Resources Laboratory, Beltsville, Maryland.]
  3. ^ Nicotra, A. and Moser, L. 1985. PRUNUS TENELLA AS AN HYPOTHETIC ROOTSTOCK FOR SWEET CHERRY. Acta Hort. (ISHS) 169:177-178. [1]
  4. ^ Facciola, Stephen (1 November 1990). Cornucopia: a source book of edible plants. Kampong Publications. ISBN 978-0-9628087-0-8. 
  5. ^ Grae I. 1974. Nature's Colors — Dyes from Plants. MacMillan Publishing Co: New York. ISBN 978-0-02-544950-3.

Литература[уреди]

Галерија[уреди]

Спољашње везе[уреди]