Стивен Кеши

С Википедије, слободне енциклопедије
Стивен Кеши
Лични подаци
Пуно име Стивен Окечукву Кеши
Датум рођења (1962-01-23)23. јануар 1962.[1][2]
Место рођења Азаре (Баучи), Нигерија
Датум смрти 7. јун 2016.(2016-06-07) (54 год.)[3]
Место смрти Бенин Сити (Едо), Нигерија
Држављанство Нигерија
Висина 1,85 m (6 ft 1 in)
Пребивалиште Нигерија
Позиција одбрамбени играч
Сениорска каријера*
Године Клуб Наст. (Гол)
1979
1980—1984
1985
1986
1986—1987
1987—1991
1991—1993
1993—1994
1995
1996
1997—1998		 АКБ Лагос
Њу Најџиријан бенк ФК
Стад д’Абиџан
Африка спортс
Локерен
Андерлехт
ФК Стразбур
РВДМ
СКВ хидра
Сакраменто скорпионси
Перлис ФА		 10
42
13
22
28
99
62
40
20
16
34
386		 (1)
(4)
(2)
(2)
(6)
(18)
(9)
(1)
(1)
(3)
(4)
(51)
Репрезентативна каријера**
1981—1995 Нигерија 64 (9)
Тренерска каријера
2004—2006
2007—2008
2008—2010
2011
2011—2014
2015		 Того
Того
Мали
Того
Нигерија
Нигерија
* Датум актуелизовања: 9. 6. 2016.
** Датум актуелизовања: 9. 6. 2016.

Стивен Окечукву Кеши (енгл. Stephen Okechukwu Keshi; Азаре, 23. јануар 1962 — Бенин Сити, 7. јун 2016) био је нигеријски одбрамбени играч и фудбалски менаџер.

Током своје играчке каријере, Кеши је 60 пута заиграо за Нигеријски национални фудбалски тим; ово га чини другим најчешћим играчем међу ’11 одабраних’ у репрезентацији ове земље (у време када се пензионисао). Играо је за Нигерију на Светском првенству у фудбалу 1994. и Афричком купу нација 1994. [en]; као капитен Супер орлова, Кеши је највише био заслужан за њихову победу на Афричком купу 1994. године. Такође је играо и клупски фудбал у пет држава, од којих је најзначајније поменути Белгију у којој је 1991. године са Андерлехтом освојио Белгијску лигу шампиона. У Белгији је играо и у Локерену, док је у Француској играо у Стразбуру.[4]

Као менаџер, Кеши је остварио успех квалификовавши се на челу Тогоа на једино такмичење ове репрезентације на Светском првенству у фудбалу (2006).[5] Међутим, он је поднео оставку и заменио га је Ото Пфистер. Касније је тренирао свој играчки национални тим, те постао један од два човека — поред египатског играча Махмуда ел Гохарија — која су освојила Афрички куп нација и као играчи и као тренери.

Играчка каријера[уреди | уреди извор]

После играчке каријере проведене већином у белигјским клубовима, Кеши је отишао у Сједињене Америчке Државе да заврши школу за тренера.

Тренерска каријера[уреди | уреди извор]

Године 1996, придужио му се Огастин Игуавон, који је једно време тренирао нигеријски национални тим. Играли су заједно у Калифорнији као стуб одбране кратковечних Сакраменто скорпионса. Кеши је био део тренерског особља у националном тиму Нигерије, а најважнија позиција на којој је био је позиција главног тренера Џуниор иглса [en] на Афричком првенству младих 2001. [en] које је такође послужило као квалификација за Светско првенство младих 2001 [en], без успеха.

Између 2004. и 2006. године, Кеши је тренирао национални фудбалски тим Тогоа, а изненадивши све довео га је на његово прво светско првенство у фудбалу, у Немачку 2006. Осигуравши мало вероватну квалификацију Тогоа, благовремено је замењен немачким тренером Отоом Пфистером пре финала светског првенства, након што је Того показао разочаравајући перформанс и није успео да прође нокаут фазу на Афричком купу нација 2006. [en] у Египту. Међутим, Пфистер није успео да оправда контроверзну кампању за светско првенство која је готово резултовала смањивањем плата играчима, тако да је Того остао без менаџера све до фебруара 2007. када су поново — на време — позвали Кешија пре пријатељске утакмице са Камеруном.

Радио је као менаџер Националног фудбалског тима Малија, након што је априла 2008. године потписао двогодишњи уговор.[6] Кеши је смењен јануара 2010, након раног испадања Малија у групним фазама Афричког купа нација 2010.[7]

Нигеријски национални тим[уреди | уреди извор]

Кеши је постао тренер нигеријског националног тима 2011. године.[8][9] Довео је Нигерију до квалификације на Афрички куп нација, на ком је и победила, поразивши Буркину Фасо са 1 : 0 у финалу.[10] Следећег дана Кеши је поднео своју оставку,[11] да би само дан касније променио своју одлуку.[12] Кеши је одвео Нигерију на Куп конфедерација 2013; ту је добио Тахите 6 : 1 и изгубио 1 : 2 од Уругваја у другој утакмици, те такође изгубио 0 : 3 од победника светског првенства, Шпаније, у њиховој финалног утакмици групне фазе.

Кеши је 16. новембра 2013. године осигурао квалификацију на Светско првенство 2014. победивши Етиопију 4 : 1 на продужетке у плејофу.[13] Кеши је поставио рекорд у афричком фудбалу тако што је постао први афрички тренер који је успешно изборио квалификацију две афричке нације (Нигерија и Того) у финале светског првенства. Такође је помогао Нигерији да постане прва земља која је освојила трофеј Афричког купа нација и квалификацију на светско првенство, обоје 2013. године.

Нигерија се пробила кроз нокаут фазу Светског првенства 2014. Такмичење су почели нерешеном утакмицом 0 : 0 против Ирана, а затим наставили контроверзном победом 1 : 0 против Босне и Херцеговине. Изгубили су утакмицу финалне групне фазе са 2 : 3 против Аргентине, али су прошли у нокаут фазу захваљујући победи од 3 : 1 Босне и Херцеговине над Ираном. Супер иглси су изгубили од Француске у првој нокаут фази. После утакмице, Кеши је објавио своју оставку на место тренера Супер иглса,[14] али је касније променио своју одлуку како је Нигеријска фудбалска федерација обновила његов уговор.[15]

Његов тим није успео да победи ни у једној утакмици у квалификацијама за предстојећи Афрички куп нација 2015. у Мароку, а он је објавио да ће да промени посао ако пристисак постане неиздржив, и то због неких људи које је одбио да именује а који су покушавали да га „саботирају”. Како год, изјавио је да ће да настави да тренира Супер иглсе зато што воли тим и воли своју земљу.

Након испадања Нигерије са светског првенства, јула 2015. године Кешијев уговор са Нигеријском фудбалском федерацијом [en] (NFF) је истекао и није био обновљен.[16] Изјава Извршног комитета NFF била је да је одлука донесена, и то након што су подробно прегледани извештаји/докази Дисциплинског комитета NFF те Техничког и развојног комитета NFF, као и деловања и неделовања Стивена Кешија при извршавању својих дужности главног тренера Супер иглса, за што је све NFF утврдио да не испуњава потребне захтеве како би се постигли циљеви Федерације а како је истакнуто у тренеровом уговору за запошљавање.

Лични живот[уреди | уреди извор]

Стивен Кеши је завршио Колеџ „Сент Финбар” (енгл. Saint Finbarr's College) у Акоки (Јаба, Лагос). Накнадно је добио средњошколску диплому на Колеџу „Сент Грегори” (енгл. Saint Gregory's College).[17]

Кеши је био ожењен са својом супругом Кејт (рођ. Абуриме) 30 година. Она је умрла 10. децембра 2015. године, после трогодишње борбе са раком. Имали су четворо деце.[18]

Кеши је имао срчани удар и умро је на путу за болницу, 7. јуна 2016. године у Бенин Ситију, у 55. години живота.[3]

Признања[уреди | уреди извор]

Играчка каријера[уреди | уреди извор]

Клупска признања

Њу Најџиријан бенк ФК

  • Клупско првенство Западне Африке (2): 1983, 1984

Стад д’Абиџан

  • Куп Уфет Бојни (2): 1985, 1986

Африка спортс

  • Премијер дивизија Обале Слоноваче (1): 1986
  • Куп Обале Слоноваче (1): 1986

Андерлехт

Интернационална признања

Нигерија

Менаџерска каријера[уреди | уреди извор]

Интернационална признања

Нигерија

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „FIFA Player Statistics: Stephen KESHI”. FIFA.com. Архивирано из оригинала 09. 06. 2016. г. Приступљено 9. 6. 2016. „Date Of Birth 23 Jan 1962” 
  2. ^ „14 things you didn't know about Stephen Keshi”. Punch. 8. 6. 2016. Архивирано из оригинала 09. 06. 2016. г. Приступљено 9. 6. 2016. „He was born on January 23, 1962.” 
  3. ^ а б „Stephen Keshi: brawler, talker and most successful black African coach of all time”. The Guardian. 8. 6. 2016. Архивирано из оригинала 9. 6. 2016. г. Приступљено 9. 6. 2016. „The former Nigeria and Togo manager, who died on Tuesday evening aged just 54... [...] Keshi, who died on Tuesday evening [7. 6. 2016] aged just 54 [указује на то да је рођен 1962]...” 
  4. ^ Okeleji, Oluwashina; Cavell, Nick (8. 6. 2016). „Stephen Keshi will be remembered as an African pioneer”. BBC Sport. Приступљено 18. 9. 2016. 
  5. ^ Anosike, Ken (24. 5. 2005). „Time for change in African football?”. BBC Sport. Приступљено 18. 9. 2016. 
  6. ^ „Keshi opts for Mali national team”. BBC. 2. 4. 2008. Приступљено 6. 4. 2008. 
  7. ^ „Stephen Keshi sacked as Mali boss”. BBC. 28. 1. 2010. Приступљено 2. 11. 2011. 
  8. ^ „NFF to Announce Keshi as Eagles Coach”. allafrica.com. 2. 11. 2011. Приступљено 2. 11. 2011. 
  9. ^ „Stephen Keshi confident of Super Eagles revival”. BBC Sport. 3. 11. 2011. Приступљено 12. 2. 2013. 
  10. ^ „Nigeria v Burkina Faso – as it happened”. Guardian UK. 10. 2. 2013. Приступљено 12. 2. 2013. 
  11. ^ „Nigeria coach Stephen Keshi hands in resignation one day after winning African title”. Goal.com. 9. 2. 2013. Приступљено 12. 2. 2013. 
  12. ^ „Nigeria's Stephen Keshi reverses resignation and opts to stay on”. Guardian UK. 12. 2. 2013. Приступљено 12. 2. 2013. 
  13. ^ „World Cup 2014: Nigeria beat Ethiopia to book berth in Brazil”. BBC. 16. 11. 2013. Приступљено 21. 12. 2013. 
  14. ^ „Breaking News! Keshi Resigns, Yobo retires from Super Eagles”. NNP. 30. 6. 2014. Архивирано из оригинала 18. 07. 2014. г. Приступљено 30. 6. 2014. 
  15. ^ Okeleji, Oluwashina (22. 8. 2014). „Keshi 'moves on' from talks to return as Nigeria coach”. BBC Sport. Приступљено 21. 7. 2015. 
  16. ^ „Stephen Keshi: Nigeria did not renew my contract”. BBC Sport. 2. 7. 2015. Приступљено 21. 7. 2015. 
  17. ^ Oyibode, Austin (септембар 2016). „Life and times of late Stephen Okechukwu Keshi”. Naij. Lagos. Приступљено 3. 12. 2016. 
  18. ^ „Keshi Buries Wife January 15 In Benin”. Архивирано из оригинала 27. 09. 2021. г. Приступљено 09. 06. 2016. 
  19. ^ „Keshi is Coach of the Year – Football News, CAF”. Cafonline.com. Приступљено 17. 5. 2014. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Стивен_Кеши&oldid=27428684”