Тисно

Из Википедије, слободне енциклопедије
Тисно

Тисно
Тисно

Грб
Основни подаци
Држава Застава Хрватске Хрватска
Жупанија Шибенско-книнска
Општина Општина Тисно
Становништво
Становништво (2011) 1.287
Положај
Координате 43°47′51″N 15°38′32″E / 43.79746644115804, 15.642109197810631
Временска зона средњоевропска:
UTC+1 (лети UTC+2)
Надморска висина 4 m
Тисно на мапи Хрватске
{{{alt}}}
Тисно
Тисно на мапи Хрватске
Тисно на мапи Шибенско-книнске жупаније
{{{alt}}}
Тисно
Тисно на мапи Шибенско-книнске жупаније
Остали подаци
Поштански број 22240 Тисно
Позивни број +385 22


Координате: 43° 47′ 51" СГШ, 15° 38′ 32" ИГД

Тисно (раније Тијесно) је место и средиште истоимене општине у саставу Шибенско-книнске жупаније, у северној Далмацији, Република Хрватска.

Географија[уреди]

Смештено је делом на Тишњанском полуострву, а делом на острву Муртеру. Теснац (по којем је Тисно и добило име) између острва и копна широк је само 38 метара, а преко теснаца је 1832. изграђен (данас покретан) мост. Новији део Тисног изграђен је на копненом пределу Гомилица.

Тисно се налази у непосредној близини главних далматинских градова Шибеника (28 km,) Задра (56 km) и Сплита (100 km) с којима је повезан главним магистралним путем.

Историја[уреди]

Насеље се до територијалне реорганизације у Хрватској налазило у некадашњој великој општини Шибеник.

Култура[уреди]

Многи историјски налази доказ су насељавања овог подручја још у римско доба. Римска вила у Ивињу датира из 1. столећа наше ере.[1]

Становништво[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Попис становништва у СФРЈ 1991: Шибеник

Тишњани су, поред Бетињана, једино домицилно становништво на острву Муртеру. Према попису становништва из 2011. године, Тисно је имало 1.287 становника.[2]

Демографија
Година Становника
[3]
1971. 1.570
1981. 1.221
1991. 1.431
2001. 1.377
2011. 1.287

Попис 1991.[уреди]

На попису становништва 1991. године, насељено место Тисно је имало 1.431 становника, следећег националног састава:

Попис 1991.
Хрвати
  
1,378 96,29%
Срби
  
15 1,04%
Југословени
  
6 0,41%
Албанци
  
4 0,27%
Словенци
  
3 0,20%
Немци
  
1 0,06%
Словаци
  
1 0,06%
Црногорци
  
1 0,06%
остали
  
3 0,20%
неопредељени
  
2 0,13%
регион. опр.
  
2 0,13%
непознато
  
15 1,04%
укупно: 1.431

Привреда[уреди]

Становништво се углавном бави бави пољопривредом, али без већег профита. Главна делатност је туризам, који општини доноси највеће приходе. У заливу Макирина налази се природно купалиште са лековитим блатом. У насељу Бетина развијена је и бродоградња (са историјом дугом већ 260 година). Ту су створени и данас познати типови чамаца: гајета, леут, коћа... На Муртеру се становништво, између осталог, бави виноградарством, маслинарством, риболовом и вађењем песка и камења.

Галерија[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ Археолошка локација Ивињ, Приступљено 28. 3. 2014.
  2. ^ „Попис становништва 2011.“. Државни завод за статистику РХ. 2011. Приступљено 23. 4. 2013. 
  3. ^ Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ, попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.

Спољашње везе[уреди]