Удружење специјалних библиотека

С Википедије, слободне енциклопедије

Удружење специјалних библиотека (SLA) је непрофитна глобална организација за иновативне информационе професионалце и њихове стратешке партнере у пословним, владиним, академским и другим „специјалним“ окружењима. SLA промовише и јача своје чланове кроз иницијативе за учење, умрежавање и изградњу заједнице.

Историјат[уреди | уреди извор]

Удружење специјалних библиотека основано је 1909. године у Сједињеним Државама од стране групе библиотекара који раде у специјализованим окружењима, а водио их је Џон Котон Дејна, који је био први председник SLA од 1909. до 1911. године.[1] У годинама пре оснивања удружења специјалних библиотека Дејна и други библиотекари видели су све већу потражњу за врстама материјала које би специјалне библиотеке могле да пруже и признале су да као информативни професионалци који раде у таквим окружењима одговарају на захтеве свог посла стварају нову врсту библиотекарства. Такође, многи од њих су радили као професионални библиотекари, али углавном без стручне подршке других библиотекара и професионалаца. Група је настојала да реши њихове заједничке проблеме тако што су се удружили. Њихов циљ, како је речено у првом издању Специјалних библиотека, био је „ујединити у сарадњи све мале библиотеке широм земље; финансијске, комерцијалне, научне, индустријске и посебне одсеке државних, факултетских и општих библиотека; и опслужују ограничену клијента."[2]

Мисија и визија[уреди | уреди извор]

Удружење специјалних библиотека обавезује себе на ојачавање улоге чланова као информационих лидера у њиховим организацијама и окружењима, одговор на потребе корисника, додавање квалитативних и квантитативних вредности у информацијском сектору и продуктима, прихватање нових и иновативних решења за побољшавање услуга и интелектулни напредак у оквиру професије, као и подношење мерљивих резултата у оквиру информационе економије и пружање прилика за упознавање, комуникацију, сарадњу и партнерство у оквиру информационе делатности.[3]

Оно што би могло издвојити библиотекаре специјалних библиотека које су при том и чланице удружења јесте њихова усмереност ка побољшању лидерских способности, што се јасно види и њиховим програмима на тему побољшања лидерских способности. Лидерство је такође једно од пет кључних вредности Удружења специјалних библиотека и управо ову област покривају од самих почетака организације, до те мере да од 1995 имају и награду Удружења за лидерство.[4] Тренутни мото удружења јесте „Напредовање/унапређење знања, наши чланови су лидери у знању који активно доприносе и воде успех њихових организација“[5]

Стратегија[уреди | уреди извор]

Важан део стратегије је лични развој појединаца у смеру бољег лидерства. Добар тим лидер ће најбоље спровести стратешко планирање ако се сви у тиму подједнако и инклузивно укључе. То такође важи и за оне чланове који раде сами у својим организационим центрима, где као друге чланове би требало да укључе своје странке.[6]

Чланице и чланство[уреди | уреди извор]

Удружење специјалних библиотека у своје чланство убраја широк спектар различитих бранши, од традиционалних библиотекара, преко научника из различитих информационих наука до истраживача. Убраја све оне библиотекаре чија професија је уже везана за скупљање и организацију информација за оквире организација у којима раде и пружа им могућности за развој повољних услова и сервиса у којима могу да унапређују своју пословну политику. Сем сопствене мреже библиотекара, такође је чланица Америчког библиотекарског удружења и Међународне асоцијације библиотечких удружења.[7]

Тренутно има преко 11.000 чланова, из преко 60 држава који покрива велики број различитих професија у оквиру заједнице специјалних библиотека.[4] Оно што одваја ово удружење од других јесте приступ. Приступ чланству имају како организације, тако и појединци, и управо су појединци ти који су циљна група. Чланство се плаћа и у зависности је од типа чланарине и географског подручја као и висине годишње зараде. Студенти су посебна категорија, али са ограниченим приступом и то једном одељењу и дивизији без додатне провизије и не више од три године. Организације као чланице имају приступ према три различита нивоа приступа релеватним изворима информација.[7]

Подела у оквиру организације[уреди | уреди извор]

Свакодневне делатности се обављају у оквиру седишта у граду Меклин у држави Вирџинија. Удружење је подељено у регионалне одељке који сами бирају своје представнике, праве састанке и иницирају пројекте. Удружење специјалних библиотека је такође подељено у дивизије, у зависности од субјеката, поља и техника којима се баве. Регионални одељци обухватају 49 области, већински из Сједињених Америчких Држава, али такође и редом Блиски исток, Азија, Аустралија и Океанија, Европа и Канада са два одељка.[8] Што се тиче покривених области, Удружење је подељено у 24 области, од академског, биомедицинског, хемије, менаџмента, обухвата и правне, осигурање, војне библиотеке али и транспорт, тиме покривајући значајан број области у којима се налазе библиотеке који се сврставају под групни назив „специјалне“.[8]

Издавачка делатност удружења и доступност материјала[уреди | уреди извор]

Удружење специјалних библиотека пружа својим члановима доста онлајн материјала ради унапређивања лидерства, професионалног развоја кроз разне вебинаре, симпозијуме и годишње конференције. На њиховом веб-сајту доступни су и прегледни по секторима све што нуде од програма и материјала, али је приступ програмима бесплатан само за чланство, а ретки су програми доступни и широј публици.[9]

Сваки од огранака Удружења (било америчких, било из остатка света) има свој веб-сајт који су, углавном, без  доступног материјала. Занимљивост је европски огранак Удружења који има свој блог, на коме постављају разне интервјуе, извештаје са разних догађања и слично.[10]

Ово удружење је од самог почетка почело са објављивањем свог часописа „Special Libraries” , Удружења специјалних библиотека, који је излазио у континуитету од 1910. и сада је прешао у дигиталну верзију. Старији бројеви су доступни и у Србији, у Библиотеци Матице Српске. Удружење специјалних библиотека издаје часопис „Information Outlook” , који је бесплатно доступан само члановима Удружења, док они који нису чланови плаћају годишњу претплату. Часопис излази двомесечно и обухвата теме као што су библиометрија, менаџмент дигиталног окружења, ауторско право, технологија уопштено, интервјуи са члановима и слично. Бројеви часописа пре 2006. године су у потпуности доступни, захваљујући сарадњи са Универзитетом Сан Хосе. Бројеви који су изашли између 2007 и 2012. се спремају за дигитализацију.[11]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Special Libraries Association”. www.sla.org. Приступљено 2019-12-17. 
  2. ^ „About SLA – Special Libraries Association”. www.sla.org. Приступљено 2019-12-17. 
  3. ^ Broughton, Vanda (2008-05-02). „International Librarianship: A Basic Guide to Global Knowledge2008151Robert D. Stueart. International Librarianship: A Basic Guide to Global Knowledge . Lanham, MD and Plymouth: Scarecrow Press 2007. xi + 247 pp., ISBN: 978 0 8108 5876 3 £30/$45 Libraries and Librarianship: An International Perspective, No. 2”. Reference Reviews (на језику: енглески). 22 (4): 9—10. ISSN 0950-4125. doi:10.1108/09504120810871987. 
  4. ^ а б Cromer, Donna E. (2009-12-08). „Special Libraries Association: The Importance of Leadership”. Journal of Library Administration (на језику: енглески). 49 (8): 887—893. ISSN 0193-0826. doi:10.1080/01930820903397226. 
  5. ^ Semertzaki, Eva (2011), Knowledge management, Elsevier, стр. 57—119, ISBN 978-1-84334-613-5, Приступљено 2019-12-13 
  6. ^ „Strategic Planning: Taking a Team Approach – Special Libraries Association”. www.sla.org. Приступљено 2019-12-13. 
  7. ^ а б „Access Membership – Special Libraries Association”. www.sla.org. Архивирано из оригинала 21. 09. 2019. г. Приступљено 2019-12-13. 
  8. ^ а б „Chapter Board Liaisons – Special Libraries Association”. www.sla.org. Архивирано из оригинала 13. 12. 2019. г. Приступљено 2019-12-13. 
  9. ^ „Learn – Special Libraries Association”. www.sla.org. Приступљено 2019-12-13. 
  10. ^ „SLA Europe”. SLA Europe (на језику: енглески). Приступљено 2019-12-13. 
  11. ^ „Information Outlook – Special Libraries Association”. www.sla.org. Приступљено 2019-12-13. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]