Фибоначијев низ
Из Википедије, слободне енциклопедије
Фибоначијев низ је математички низ примећен у многим физичким, хемијским и биолошким појавама. Име је добио по италијанском математичару Фибоначију. Представља низ бројева у коме збир претходна два броја у низу дају вредност наредног члана низа. Индексирање чланова овог низа почиње од нуле а прва два члана су му 0 и 1.
То јест: 0, 1, 1, 2, 3, 5, 8, 13, 21, 34, 55, 89, 144, ...
Литература[уреди]
- Ball, Keith M (2003), „8: Fibonacci's Rabbits Revisited“, Strange Curves, Counting Rabbits, and Other Mathematical Explorations, Princeton, NJ: Princeton University Press, ISBN 0-691-11321-1.
- Beck, Matthias; Geoghegan, Ross (2010), The Art of Proof: Basic Training for Deeper Mathematics, New York: Springer.
- Bóna, Miklós (2011), A Walk Through Combinatorics (3rd ed.), New Jersey: World Scientific.
- Lemmermeyer, Franz (2000), Reciprocity Laws, New York: Springer, ISBN 3-540-66957-4.
- Lucas, Édouard (1891) (на French), Théorie des nombres, 1, Gauthier-Villars.
- Pisano, Leonardo (2002) (hardback), Fibonacci's Liber Abaci: A Translation into Modern English of the Book of Calculation, Sources and Studies in the History of Mathematics and Physical Sciences, Sigler, Laurence E, trans, Springer, ISBN 0-387-95419-8, 978-0-387-40737-1 (paperback).
Види још[уреди]
Спољашње везе[уреди]
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Фибоначијев низ
- Hazewinkel Michiel, ed. (2001). „Fibonacci numbers“. Encyclopaedia of Mathematics. Springer. ISBN 978-1556080104.
- Periods of Fibonacci Sequences Mod m at MathPages
- Scientists find clues to the formation of Fibonacci spirals in nature
| Овај незавршени чланак Фибоначијев низ везан је за математику. Користећи правила Википедије, можете га проширити. |


