Степеновање
- Друга значења су пописана у чланку Степен (вишезначна одредница).
Степеновање је математичка бинарна операција, у запису ab. У овом запису a се назива основа, а b експонент. Чита се „a на b-ти степен“ или краће „a на b“, где је a кардинални, а b редни (ординални) број; на пример, 57 се чита „пет на седми (степен)“.
Ако је n ∈ ℕ, онда степен представља основу помножену самом собом n пута:
Садржај |
Особине степеновања [уреди]
Степеновање има виши приоритет од множења. abc значи a(bc), а не (ab)c.
За разлику од сабирања и множења, степеновање није комутативно (пример:23 = 8 ≠ 32 = 9), нити асоцијативно
.
- ac · bc = (a · b)c
- ab · ac = ab + c
- ab : ac = ab − c (за a ≠ 0)
- (ab)c = ab · c
Последица особине 3 су
- a0 = ab − b = ab : ab = 1
- a−b = a0 − b = 1 / ab
чиме се, полазећи од дефиниције степеновања са експонентом који је природан (односно позитиван цео) број, дефинише степеновање за сваки целобројни експонент.
Степеновање са нецелобројним експонентима [уреди]
Рационални експонент [уреди]
По дефиницији,
Нека је експонент b ∈ ℚ рационалан број. Тада се може написати b = p / q, p ∈ ℤ q ∈ ℕ, при чему је
Како парни коренови негативних бројева нису дефинисани, то није дефинисано ни
за парно q и негативно a.
Ирационални експонент [уреди]
Нека је b ∈ ℝ \ ℚ ирационалан број. Тада је вредност ab дефинисана само за a ∈ ℝ+, као гранична вредност
степена ap / q са рационалним експонентима p / q, који теже ка датом експоненту b.
Конкретна нумеричка вредност рачуна се преко приближних вредности, са жељеном прецизношћу експонента. Нпр, ако је x = aπ, тада је a3,141 < x < a3,142.
Степеновање комплексних бројева [уреди]
| За више информација погледајте чланак Комплексан број |
Како се сваки комплексан број z ∈ ℂ може записати у облику
(видети Ојлерову формулу) то важи
.
Степеновање матрица [уреди]
Степеновање матрица идентично је по дефиницији степеновању реалних бројева са природним експонентима. Дефинисано је за квадратне матрице и природан број као експонент.
Инверзне функције [уреди]
Из степеновања се могу извести две функције, у зависности од тога да ли је независна променљива основа или експонент. Први случај даје степену функцију (
), а други експоненцијалну функцију (
).
Инверзна функција степеној функцији је корена функција (
).
Инверзна функција експоненцијалне функције је логаритамска функција (
).
Види још [уреди]
- е – основа природног логаритма
- Степена функција
- Експоненцијална функција
- Корен
- Логаритам

![a^{1/b} = \sqrt[b]{a}](http://upload.wikimedia.org/math/8/3/8/8388b7fa2166e12ba6b6b420652e5a4e.png)
![a^{p/q} = \sqrt[q]{a^p} = (\sqrt[q]{a})^p](http://upload.wikimedia.org/math/6/0/1/601aaca15a5333a3df377be7f6e86e00.png)

.