Хлоховец
| Хлоховец Hlohovec |
|||
|---|---|---|---|
|
|
|||
|
|||
| Основни подаци | |||
| Држава |  Словачка |
||
| Крај | Трнавски | ||
| Округ | Хлоховец | ||
| Регија | Доње Поважје | ||
| Становништво | |||
| Становништво (31. 12. 2006) | 22.801 | ||
| Густина становништва | 356 ст/km² | ||
| Положај | |||
| Координате | |||
| Надморска висина | 146 m | ||
| Површина | 64.124 km² | ||
 Хлоховец
Хлоховец на мапи Словачке
|
|||
| Остали подаци | |||
| Градоначелник | Јан Длхополчек (НП-ПЗДС) | ||
| Поштански код | 920 01 | ||
| Позивни број | +421-33 | ||
| Регистарска ознака | HC | ||
| Веб-страна | www.hlohovec.sk | ||
Координате: 48° 25′ 60" СГШ, 17° 48′ 12" ИГД
Хлоговец (свк. Hlohovec, мађ. Galgóc) је град на југозападу Словачке у Трнавском крају на обали реке Вах. Глоговец има 23.029 становника.
Хлоговец се налази између градова Трнава и Нитра у близини бање Пијешћани.
Садржај |
Историја [уреди]
Први писани докази о постојању овог места су из 1113, када је у тзв. Другој Зоборској повељи поменут град Галгоц. Статус града је добио 1362. Османска војска је 1663. освојила град и као ејалет Холок, припојила га санџаку Ујвар (Нове Замке). Аустријска војска је повратила град 1685.
Ранији називи за Хлоговец су били на немачком Фрајштад (Freistadt), Фраштак (Frašták) на словачком и Галгоц (Galgóc) на мађарском. Глоговец се често назива и град ружа (mesto ruží)
Хлоговец је данас регионални центар познат по фармацеутској индустрији. Садашњи градоначелник града је Јан Длхополчек.
Знаменитости [уреди]
-
Замак Хлоговец
-
Трг светог Михаила
-
Катедрала светог Михаила
-
Парк у околини замка
Главна знаменитост града је замак изграђен у барокном стилу 1720. Изграђен је на месту претходне словенске насеобине и средњовековног утврђења. У оквиру замка налази се Ампир позориште основано 1802. у ком је наступао и Лудвиг ван Бетовен на шта подсећа биста постављена испред зграде позоришта, школа јахања основана у 18. веку и барокни баштенски павиљон.
На тргу светог Михаила налази се катедрала изграђена у готском стилу са богато украшеном портом. Поред ње се налази капела свете Ане из 18. века. На северном ободу градског језгра налази се франњевачка црква и манастир саграђени 1492. Део манастирског имања данас заузима Музеј народне историје и географије.
Парк око замка са језером и француским терасама је веома посећен између осталог због великог броја ретких врста дрвета посебно горског јавора Acer pseudoplatanus.
Становништво [уреди]
Према попису из 2001. у граду је живело 23.729 становника. Од тога 97,85% су били Словаци, 0,72% Роми и 0,63% Чеси. Католици су чинили 79,58% становништва, атеисти 14,85% и 2,44% Лутеранци.[1]
Градови побратими [уреди]
Извори [уреди]
- ^ „Municipal Statistics“. Statistical Office of the Slovak republic Приступљено 15. 12. 2007.
Спољашње везе [уреди]
|
||||||||||||||
