Хронологија Народноослободилачке борбе јул 1943.
Хронолошки преглед важнијих догађаја везаних за Народноослободилачку борбу народа Југославије, који су се десили током јула месеца 1943. године:
| ← јун | Хронологија Народноослободилачке борбе у 1943. | август → | ||||||||||||||||||||||||||||
| 1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 | 10 | 11 | 12 | 13 | 14 | 15 | 16 | 17 | 18 | 19 | 20 | 21 | 22 | 23 | 24 | 25 | 26 | 27 | 28 | 29 | 30 | 31 |
1. јул[уреди | уреди извор]
- У Кладњу генерални секретар КПЈ и Врховни командант НОВ и ПОЈ Јосип Броз Тито одржао више састанака са члановим Покрајинског комитета КПЈ за Босну и Херцеговину и Покрајинског комитета КПЈ за Војводину на којима је анализирана војно-политичка ситуација у источној Босни и Војводини и донета одлука о формирању Главног штаба НОВ и ПО Војводине, као и 16. војвођанске и 17. источнобосанске дивизије. У састав 16. војвођанске дивизије ушле су: Прва, Друга и Трећа војвођанска ударна бригада, док су у састав 17. источнобосанске дивизије ушле су: Шеста источнобосанска бригада, Прва мајевичка бригада и Мајевички партизански одред.[1][2][3]
5. јул[уреди | уреди извор]
- Прва пролетерска ударна бригада и Друга војвођанска ударна бригада заузеле Зворник, присиливши један батаљон 369. легионарске дивизије, делове разбијене Прве усташке бригаде и домобранског 15. пешадијског пука, да се уз прихват делова немачке 104. ловачке дивизије и Руског заштитног корпуса, повуку преко Дрине у Србију. Међу погинулима на партизанској страни налазио се политички комесар Прве пролетерске дивизије Филип Кљајић Фића (1913—1941).[4][5]
12. јул[уреди | уреди извор]
- Генерални секретар КПЈ Јосип Броз Тито обавестио Покрајински комитет КПЈ за Босну и Херцеговину да је одлуком Централног комитета КПЈ за политичког секретара ПК КПЈ за Босну и Херцеговину именован Ђуро Пуцар Стари.[6]
13. јул[уреди | уреди извор]
- По наређењу Врховног штаба НОВ и ПОЈ у Словенији формиране Прва и Друга словеначка дивизија, које су касније добиле назив 14. и 15. словеначка дивизија НОВЈ. У састав Прве словеначке дивизије ушле су: Прва словеначка бригада „Тоне Томшич”, Друга словеначка бригада „Љубо Шерцер”, а у август 1943. Трећа словеначка бригада „Иван Градник” и Седма словеначка ударна бригада „Франце Прешерн”. У састав Друге словеначке дивизије ушле су: Четврта словеначка бригада „Матија Губец” и Пета словеначка бригада „Иван Цанкар”, а у август 1943. и Шеста словеначка бригада „Славко Шландер”. Командант и политички комесар Прве словеначке дивизије били су Мирко Брачич и Јоже Брилеј, а Друге словеначке дивизије Предраг Јевтић и Виктор Авбељ. Обе дивизије су 3. октобра 1943. укључене у састав Седмог словеначког корпуса НОВЈ.[1][6]
15. јул[уреди | уреди извор]
- На проширеној седници Политбироа ЦК КПЈ на којој је донета одлука да се уместо Ивана Рукавине за команданта Главног штаба НОВ и ПО Хрватске постави Андрија Хебранг, за заменика команданта Иван Гошњак, а за начелника Штаба Срећко Манола. Владимир Бакрић остао је и даље на функцији политичког комесара Главног штаба. Иван Рукавина и Саво Златић именовани су тада за команданта и политичког комесара Првог хрватског народноослободилачког ударног корпуса (касније Четврти хрватски корпус). Генерални секретар КПЈ Јосип Броз Тито депешом је обавестио Централни комитет КП Хрватске и Главни штаб Хрватске да Андрија Хебранг задржава функцију политичког секретара ЦК КПХ и препоручио да се за организационог секретара ЦК КПХ постави Иван Стево Крајачић.[6]
16. јул[уреди | уреди извор]
- У рејону Калесије, на путу из Бирча за Мајевицу, Прва војвођанска ударна бригада, са делом рањеника и болесника Централне болнице НОВЈ, покушала да пређе преко друма Тузла—Зворник, који је био блокиран. Услед слабе организације, прелаз није успео, а у сукобу са непријатељским снагама погинуо је новоименовани политички комесар Главног штаба НОВ и ПО Војводине, а дотадашњи комесар Прве војвођанске бригаде Слободан Бајић Паја (1916—1943), народни херој.[1][7]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ а б в Hronologija NOB 1963, стр. 505.
- ^ Hronologija Tito 1978, стр. 73.
- ^ Hronologija 2 1980, стр. 189.
- ^ Hronologija NOB 1963, стр. 507.
- ^ Narodni heroji 1 1982.
- ^ а б в Hronologija 2 1980, стр. 191.
- ^ Narodni heroji 1 1982, стр. 51.
Литература[уреди | уреди извор]
- Hronologija oslobodilačke borbe naroda Jugoslavije 1941—1945. Beograd: Vojnoistorijski institut. 1963. COBISS.SR 50018311
- Hronologija revolucionarne delatnosti Josipa Broza Tita. Beograd: Export-press. 1978. COBISS.SR 50094343
- Leksikon Narodnooslobodilačkog rata i revolucije u Jugoslaviji 1941—1945. tom I. Beograd—Ljubljana: Narodna knjiga—Partizanska knjiga. 1980. COBISS.SR 49291527
- Leksikon Narodnooslobodilačkog rata i revolucije u Jugoslaviji 1941—1945. tom II. Beograd—Ljubljana: Narodna knjiga—Partizanska knjiga. 1980. COBISS.SR 49300743
- Hronologija radničkog pokreta i SKJ 1919—1979. tom II 1941—1945. Beograd: Narodna knjiga; Institut za savremenu istoriju. 1980. COBISS.SR 49272583
- Narodni heroji Jugoslavije tom I. Beograd: Narodna knjiga. 1982. COBISS.SR 48700167
- Narodni heroji Jugoslavije tom II. Beograd: Narodna knjiga. 1982. COBISS.SR 48703239
