Шеста војвођанска ударна бригада

Шеста војвођанска ударна бригада
Југословенска партизанска застава
Постојање	17. јануар 1944 – мај 1945. Место формирања: Сремска Рача
Формација	2 батаљона
Јачина	400 војникa и официрa
Део	Народноослободилачке војске Југославије
Ангажовање	Београдска операција Вировитички мостобран Завршне операције ЈА
Одликовања	Орден партизанске звезде

Шеста војвођанска ударна бригада НОВЈ формирана је 17. јануара 1944. године код Сремске Раче од по једног батаљона из Првог и Другог сремског НОП одреда. Имала је око 400 бораца.

Борбени пут бригаде

Већ 21. јануара напала је непријатељеве посаде у Врбањи и Сољанима, а са деловима Четврте војвођанске бригаде и Другог сремског НОП одреда 29/30. фебруара домобранску посаду у Нијемцима и 4/5. фебруара усташко-немачку посаду у Моровићу. Са немачком полицијом и жандармима водила је 18. фебруара борбе код пустаре Иноценц и Принциповац, а 21. фебруара код Старог Дивоша. Бригада је 3. марта 1944. године ушла у састав 36. дивизије НОВЈ, али је и даље остала да дејствује у Срему под непосредном командом Главног штаба НОВ Војводине. У мартовској офанзиви немачких, усташких и домобранских снага на Босутске шуме, Први батаљон ове бригаде се заједно са ГШ НОВ Војводине, Четвртом бригадом и Другим сремским НОП одредом пребацио 10/11. марта у рејону Јамене и Сремске Раче преко Саве у источну Босну, где је 22. марта ушао у састав Пете војвођанске бригаде. До краја априла у западном Срему дејствовали су хедан батаљон Шесте војвођанске бригаде и два батаљона Другог сремског НОП одреда. Крајем априла и половином маја ушле су у састав бригаде још два батаљона Првог сремског НОП одреда. У другој половини маја бригада је уништила немачко-усташко упориште Солнок (данас Жарковац), 85 ТТ-стубова на линији Илок-Сот, локомотиву и неколико возова на прузи између Шида и Товарника. У немачко-усташко-домобранској операцији чишћења Фрушке горе од 14. јуна до 6. августа, бригада је правовремено избегла окружење и дејствовала у позадини непријатеља у рејону Лежимир, Свилош. Током јула је нападала пругу Рума-Врдник и мања упоришта. У међувремену је 2. јула дала хедан батаљон у новоформирану Седму војвођанску бригаду, али је ускоро затим поновно формиран Трећи, а половином августа и Четврти батаљон. У августу је водила борбе против непријатеља у Черевићу, Чалми, између Чалме и Лаћарка, око Манђелоса; 30. августа њен 4. батаљон пребачен је у Банат ради јачања ослободилачке борбе; током септембра је у општем нападу впјвођанских јединица на комуникације порушила 14 км пруге Рума-Сремска Митровица-Шид и Рума-Шабац; на Дунаву је 2. септембра између Баноштора и Черевића уништила један брод и шлеп, 10/11. септембра немачки тенк код Кленка, 21., септембра са Десетом војвођанском бригадом заузела упориште у Габровцима и остало. Бригада је 9. октобра у рејону Кленка пребачена преко Саве у Мрђеновац код Шапца, где је у саставу 36. дивизије НОВЈ учествовала у борбама за ослобођење Београда, након чега се 21. октобра поновно пребацила у Срем учествујући у борбама за ослобођење до половине новембра. Тада се пребацила у Бачку, где је држала положаје на левој обали Дунава. Од 15. децембра налазила се на левој обали Драве, у Мађарској, а 17. јануара 1945. пребацила се на слободну територију Вировитичког мостобрана. Током марта је дејствовала у Барањи, а затим учествовала у ликвидацији непријатељског валповачког мостобрана, ослобођењу Валпова и напредовању у смеру Нашица, ослобођењу Слатине, Вировитице, Копривнице и Вараждинских Топлица и у заробљавању немачко-квислиншких група у рејону Дравограда 13-15. маја.

Народни хероји

Неки од бораца Шесте војвођанске бригаде проглашени за народне хероје су:

• Петар Матић Дуле, командант бригаде
• Влада Обрадовић Камени, командант Трећег батаљона
• Лазар Саватић Металац, обавештајни официр

Литература

• Војна енциклопедија (књига десета). Београд 1975. година.