Јамена

Координате: 44° 53′ 03″ С; 19° 03′ 46″ И / 44.884257° С; 19.062757° И / 44.884257; 19.062757
С Википедије, слободне енциклопедије

Јамена
Споменик НОБ-а
Административни подаци
ДржаваСрбија
Аутономна покрајинаВојводина
Управни округСремски
ОпштинаШид
Становништво
 — 2011.Пад 738
 — густина13/km2
Географске карактеристике
Координате44° 53′ 03″ С; 19° 03′ 46″ И / 44.884257° С; 19.062757° И / 44.884257; 19.062757
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина75 m
Површина70,2 km2
Јамена на карти Србије
Јамена
Јамена
Јамена на карти Србије
Остали подаци
Поштански број22248
Позивни број022
Регистарска ознакаŠI

Јамена је насеље у општини Шид, у Сремском округу, у Србији. Према попису из 2022. било је 738 становника.

Историја[уреди | уреди извор]

Новине су 1937. јавиле да је код "Јамене" пронађена лобања мамута.[1]

Село постоји још од римског доба и више је пута уништено и обновљено током своје историје. У 1943. години, током Другог светског рата, читаво село спалили су усташе. За два дана су брутално убили 2.500 цивила.[тражи се извор] Овде постоји гроб Савке Аничић и њених петоро деце убијених 1943. године.[2]

Године 2014. место је претпело последице обилних поплава, чија је санација извршена у наредним годинама.[3]

Саобраћај[уреди | уреди извор]

Распадом Југославије, 1992. године и установљавањем нових, међудржавних граница, место се нашло на тромеђи Хрватске, Србије и Босне и Херцеговине. Иако житељи пограничног места, мештани Јамене су више од 25 година живели без граничног прелаза.[4] Према месту Црњелову у Републици Српској, у употреби је скела преко Саве,[5] док је пут ка Републици Хрватској и Европској унији физички преграђен бетонским баријерама.[6] Најближи копнени путеви ка суседним државама воде преко Батроваца ка Хрватској, односно Сремске Раче ка Републици Српској, ентитету Босне и Херцеговине.[7]

Демографија[уреди | уреди извор]

Црква Светог великомученика Георгија у Јамени

У насељу Јамена живи 920 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 42,2 година (39,6 код мушкараца и 44,6 код жена). У насељу има 434 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 2,60.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[8]
Година Становника
1948. 1.113
1953. 1.316
1961. 1.586
1971. 1.771
1981. 1.577
1991. 1.399 1.320
2002. 1.130 1.241
2011. 950
2022. 738
Етнички састав према попису из 2022.‍[9]
Срби
  
 675 91,46%
Хрвати
  
 22 2,98%
Роми
  
 15 2,03%
Русини
  
 3 0,41%
непознато
  
 12 1,63%


Становништво према полу и старости[10]
м
ж
? 4
  
  
 9
80+ 8
  
  
 19
75—79 8
  
  
 29
70—74 31
  
  
 46
65—69 33
  
  
 54
60—64 37
  
  
 44
55—59 32
  
  
 29
50—54 38
  
  
 42
45—49 39
  
  
 35
40—44 51
  
  
 33
35—39 46
  
  
 36
30—34 34
  
  
 25
25—29 39
  
  
 34
20—24 30
  
  
 29
15—19 34
  
  
 26
10—14 37
  
  
 21
5—9 24
  
  
 37
0—4 28
  
  
 29
Просек : 39,6 44,6
Домаћинства
Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.
Година пописа 1948. 1953. 1961. 1971. 1981. 1991. 2002.
Број домаћинстава 406 424 460 515 513 460 434
Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.
Број чланова 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 и више Просек
Број домаћинстава 133 112 64 75 28 14 8 0 0 0 2,60
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Пол Укупно Неожењен/Неудата Ожењен/Удата Удовац/Удовица Разведен/Разведена Непознато
Мушки 464 125 285 30 12 12
Женски 490 54 281 139 11 5
УКУПНО 954 179 566 169 23 17
Становништво по делатностима које обавља
Пол Укупно Пољопривреда, лов и шумарство Рибарство Вађење руде и камена Прерађивачка индустрија
Мушки 255 199 0 0 6
Женски 115 79 0 0 3
УКУПНО 370 278 0 0 9
Пол Производња и снабдевање Грађевинарство Трговина Хотели и ресторани Саобраћај, складиштење и везе
Мушки 0 3 4 0 4
Женски 0 0 13 1 0
УКУПНО 0 3 17 1 4
Пол Финансијско посредовање Некретнине Државна управа и одбрана Образовање Здравствени и социјални рад
Мушки 0 0 10 2 2
Женски 0 1 1 8 5
УКУПНО 0 1 11 10 7
Пол Остале услужне активности Приватна домаћинства Екстериторијалне организације и тела Непознато
Мушки 3 0 0 22
Женски 0 0 0 4
УКУПНО 3 0 0 26

Галерија[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ "Време", 1. септ. 1937.
  2. ^ Симић, Ј. (26. 2. 2023). „ПОЧИВАЛИШТЕ МАСАКРИРАНИХ АНИЧИЋА НЕЋЕ БИТИ ПРЕСЕЉЕНО: После текста у "Новостима" - Гроб мајке и петоро деце, жртава усташа, заштитиће држава”. Вечерње новости. Приступљено 26. 2. 2023. 
  3. ^ „Јамена: Село обновљено после поплава”. Радио-телевизија Војводине. 17. 5. 2017. Приступљено 31. 3. 2019. 
  4. ^ „Jamena, selo na tromeđi: Na pijacu samo preko EU”. Н1. 13. 6. 2015. Архивирано из оригинала 07. 03. 2019. г. Приступљено 31. 3. 2019. 
  5. ^ Несторовић, Тихомир (9. 3. 2018). „Јамена - село у шумском Срему”. Радио-телевизија БН. Приступљено 31. 3. 2019. 
  6. ^ „Строшинци, Војводина”. Гугл мапе. септембар 2011. Приступљено 31. 3. 2019. 
  7. ^ „Чекајући гранични прелаз код Јамене”. Радио-телевизија Србије. 28. 5. 2018. Приступљено 31. 3. 2019. 
  8. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  9. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  10. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Јамена на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Јамена&oldid=27516073”