Сот

Из Википедије, слободне енциклопедије
Сот

Панорама Сота
Панорама Сота

Основни подаци
Држава Застава Србије Србија
Покрајина Застава Војводине Војводина
Управни округ Сремски
Општина Шид
Становништво
Становништво (2011) 791
Густина становништва 34 ст/km²
Положај
Координате 45°09′20″N 19°19′01″E / 45.155666, 19.316833
Временска зона средњоевропска:
UTC+1
Надморска висина 157 m
Површина 23,6 km²
Сот на мапи Србије
{{{alt}}}
Сот
Сот на мапи Србије
Остали подаци
Поштански број 22243
Позивни број 022
Регистарска ознака ŠI


Координате: 45° 09′ 20" СГШ, 19° 19′ 01" ИГД


Сот је насеље у Србији у општини Шид у Сремском округу. Према попису из 2002. било је 791 становника (према попису из 1991. било је 819 становника).

Историја[уреди]

Сот се први пут помиње у мађарским документима 1297. године. Међутим прва налазишта која доказују да је Сот био настањен много раније нађена су на више локалитета у околини села. На потесу Градина пронађени су трагови насеља из периода неолита, сопотско-ленђелске културне групе. Упоредо са Сотом постојало је и место Пакледин које почетком 18. века престаје да постоји. У средњем веку Сот се помиње у списима поседа племићких породица Горјански, Хорват, Рашкаи и Гереб. У периодима владавине Горјанских Сот је забележен као утврђење. Под турцима је од 1526. до 1688. када су десетину и друге дажбине плаћали турском поседнику Кенесаковићу из Нијемаца. Од ослобођења од турака заједно са већим делом Срема припали су поседима италијанског грофа Одескалкија. У првом нађеном попису породица из 1736. године помоње се 12 породичних старешина у Соту и 28 у суседном Пакледину. Пресељење Пакледина у Сот догодило се 1742. године највероватније због изградње римокатоличке цркве Св. Катарине у Соту. После 1848. године и ослобађања од феудалне власти Сот је у саставу Аустроугарске монархије до 1918. године. Стварањем краљевине СХС Сот улази у састав Илочког среза и Дунавске бановине. Стварањем Бановине Хрватске и Сот са илочким срезом улази у њен састав, У овом статусу село је било до почетка Другог светског рата када потпада под Павелићеву НДХ. Село је ослобођено 04.12.1944. године и тај датум се и данас обележава као Дан села. Стварањем републичке границе између Хрватске и Србије од стране Ђиласове комисије Сот је од 1948. године у срезу Шид. Током рата деведесетих година долази до великих миграција становништва и мењања националне структуре села.

Демографија[уреди]

У насељу Сот живи 651 пунолетни становник, а просечна старост становништва износи 42,2 година (38,9 код мушкараца и 45,6 код жена). У насељу има 290 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,70.

Становништво у овом насељу веома је нехомогено, а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века

Демографија
Година Становника
1948. 1202 [1]
1953. 1279
1961. 1272
1971. 1077
1981. 900
1991. 819 801
2002. 816 791
Етнички састав према попису из 2002.[2]
Срби
  
340 42,98%
Хрвати
  
317 40,07%
Мађари
  
33 4,17%
Словаци
  
28 3,53%
Југословени
  
15 1,89%
Русини
  
7 0,88%
Немци
  
1 0,12%
непознато
  
45 5,68%


Референце[уреди]

  1. ^ Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9
  2. ^ Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
  3. ^ Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7

Спољашње везе[уреди]

Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Сот