Чалма

Из Википедије, слободне енциклопедије
Чалма

Крст у средишту села
Крст у средишту села

Грб
Основни подаци
Држава Застава Србије Србија
Покрајина Застава Војводине Војводина
Управни округ Сремски
Општина Сремска Митровица
Становништво
Становништво (2011) 1431
Густина становништва 43 ст/km²
Положај
Координате 45°04′26″N 19°30′14″E / 45.074, 19.503833
Временска зона средњоевропска:
UTC+1
Надморска висина 125 m
Површина 39,1 km²
Чалма на мапи Србије
{{{alt}}}
Чалма
Чалма на мапи Србије
Остали подаци
Поштански број 22231
Позивни број 022
Регистарска ознака SM


Координате: 45° 04′ 26" СГШ, 19° 30′ 14" ИГД

Чалма је насеље у Србији у општини Сремска Митровица у Сремском округу. Према попису из 2011. било је 1431 становника.

Порекло имена[уреди]

Име насеља Чалма потиче још из римског периода од имена насеља Чала које се налазило два километра североисточно од данашњег насеља. Чалма је по некима добила за време Турака по имену турске капе-чалме. Наиме, чалма се састоји уз феса око којег је окомотана тканина-турбан а заједно чине целину која се назива-чалма. На глави су је носили великаши за време османлијског царства. Чалма као насељено место се налази на брегу, падини Фрушке горе те заиста личи из далека као капа на глави-чалма.

Историја[уреди]

На месту где се налази Чалма, нађени су остаци оруђа, оружја и керамике из разних праисторијских епоха. Један километар јужно од Чалме, стално се ископавају, изоравају староримски грађевински материјали, што указује на већи број зграда. Из Чалме потичу два врло драгоцена предмета везана за верне обреде. У Будипештанском музеју чува се оловна плочица са заветним рељефом из религије бога сунца-Митре. Недавно је овде пронађена округла камена плочица са рељефном представом сцене из лова, везане за култ такозбаних- Дунавских коњаника.

Чалма се први пут спомиње у средњем веку у време трећег крсташког рата 1189. године и то под називом Свети Ђорђе (Vicum S. Georgi). Године 1351. у једном документу забележено је посед Чала па то име по некима везује се за данашњи назив места.

Насеље је активно и у турско време. У селу постоје простране подземне просторије које потичу из турског доба.

На прелому 17. и 18. века Чалма подпада под Хабзбурговце. Године 1730. на карти срема унета је као Пагус-село са деведесет домова и пет попова, који су били неписмени и били су послати у Сремске Карловце да уче писати и читати. Том приликом село је уписано као шанац-Чалма. Године 1756. број домова је опао на седамдесет. У другој половини 18. века, Чалма је уз Кукујевце и Гибарац била у власништву племићке породице Јанковић. Из тог времена је сачуван грб села, приказан на златној поодлози-витез на белом коњу. Године 1766. сазидана је Црква Св. Георгија а иконостас је дело Георгија Давидовића-Опшића, који је био родом из Чалме. 1791. године за време Кочине крајине, из Србије је досељено 73 особе, а село је имало 114 домова и 658 становника. Колонизација Немаца у Срем је вршена у неколико махова, па се променио и састав становништва у Чалми. Године 1848. у револуцији на Мајској скупштини у Сремским Карловцима, Чалманце су представљали Кирил Петровић и Душан Вогањац.

Крајем 19. века највећи земљопоседници у селу били су Коломан Јанковић и кнез Одескалки са хиљаду јутара земље, а преко половине становништва били су надничари беземљаши. 1907. године незадовољни радници-надничари батинама су отерали стране раднике са властелинства.

1931. године по попису Чалма је имала 1683 становника, од тога 893 Срба и 633 Немаца. После Другог светског рата немачко становништво је исељено у матицу, а на уместо њега постепено су се досељавали Срби из околине Бањалуке.

Демографија[уреди]

У насељу Чалма живи 1361 пунолетни становник, а просечна старост становништва износи 41,0 година (39,9 код мушкараца и 42,1 код жена). У насељу има 520 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,22.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

Привреда[уреди]

Главна привредна делатност месног становништва је пољопривреда.

График промене броја становника током 20. века

Демографија
Година Становника
1900. 1800
1921. 1730
1931. 1683
1948. 1210 [1]
1953. 1274
1961. 1704
1971. 1787
1981. 1855
1991. 1776 1699
2002. 1775 1675
Етнички састав према попису из 2002.[2]
Срби
  
1.634 97,55%
Хрвати
  
14 0,83%
Југословени
  
5 0,29%
Украјинци
  
4 0,23%
Словаци
  
4 0,23%
Црногорци
  
2 0,11%
Русини
  
1 0,05%
Албанци
  
1 0,05%
непознато
  
8 0,47%


Референце[уреди]

  1. ^ Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9
  2. ^ Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
  3. ^ Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7

Спољашње везе[уреди]

Са других Викимедијиних пројеката :