Вировитица
| Вировитица |
|
|---|---|
| Основни подаци | |
| Држава | |
| Жупанија | Вировитичко-подравска |
| Становништво | |
| Становништво (2011) | 14.663 |
| Агломерација (2011) | 21.327 |
| Положај | |
| Координате | |
| Површина | 178,5 km² |
| Остали подаци | |
| Градоначелник | Ивица Кирин |
| Поштански код | 33000 |
Вировитица (нем. Wirowititz, мађ. Verőce) је град у Хрватској и административно средиште Вировитичко-подравске жупаније. Према првим резултатима пописа из 2011. у граду је живело 21.327 становника, а у самом насељу је живело 14.663 становника.[1]
Садржај |
Историја [уреди]
1234. године, краљ Бела IV је дао Вировитици повластицу слободног краљевског града. 1242. године опет исти краљ је дао исту повластицу Загребу, познатију као „златна була“, која је такође издана у Вировитици.
Своје посједе у Вировитици, где је провела део живота, имала је и Катарина Бранковић, као жена Улриха II Цељског.
За време Аустроугарске место Вировитица је било у саставу тзв. Војне крајине. Тада су ту углавном живели Срби као плаћена аусто-угарска војска на граници са Турском (Османско царство). Већина тих Срба је ту остала и после Првог светског рата а део је насељен из Херцеговине и то баш у делу Вировитичке општине који припада селима Градина, Митровица (данашњи Липовац). Ти Срби су били масовно убијани и протеривани и за време Другог светског рата. Део њих се вратио, а део је остао у Србији. Знатан број је за време Другог светског рата похрваћен[тражи се извор од 09. 2009.]. Зато је деведесетих година прошлог века у општини Вировитица било само око 30 посто Срба[тражи се извор од 09. 2009.].
Становништво [уреди]
Град Вировитица [уреди]
Број становника по пописима [уреди]
| Националност[2] | 2001. | 1991. | 1981. | 1971. | 1961. | 1953. | 1948. | 1931. | 1921. | 1910. | 1900. | 1890. | 1880. | 1869. | 1857. |
| бр. становника | 22.618 | 22.931 | 20.905 | 19.367 | 17.578 | 15.136 | 13.222 | 13.088 | 11.243 | 9.682 | 8.980 | 7.762 | 6.540 | 6.356 | 4.869 |
- напомене:
Настао из старе општине Вировитица. Садржи део података општине Лукач у 1921.
Вировитица (насељено место) [уреди]
Број становника по пописима [уреди]
| Националност[2] | 2001. | 1991. | 1981. | 1971. | 1961. | 1953. | 1948. | 1931. | 1921. | 1910. | 1900. | 1890. | 1880. | 1869. | 1857. |
| бр. становника | 15.589 | 16.167 | 14.991 | 13.032 | 11.696 | 9.411 | 8.051 | 8.701 | 9.366 | 7.025 | 6.688 | 6.175 | 5.379 | 5.501 | 4.093 |
- напомене:
У 1991. смањено издвајањем делова насеља у самостална насеља Голо Брдо, Милановац, Пожари, Свети Ђурађ и Чемерница те дела подручја у насеље Подгорје. Садржи податке за насеље Корија у 1869. и у 1921., а за насеља Брезик (општина Лукач), Голо Брдо и Свети Ђурађ у 1921. До 1961. садржи податке за насеље Подгорје, а у 1981. податке за насеље Чемерница.
Попис 1991. [уреди]
На попису становништва 1991. године, насељено место Вировитица је имало 16.167 становника, следећег националног састава:
| Попис 1991. | ||||
|---|---|---|---|---|
| Хрвати | 12,722 | 78,69% | ||
| Срби | 1,902 | 11,76% | ||
| Југословени | 594 | 3,67% | ||
| Чеси | 75 | 0,46% | ||
| Мађари | 66 | 0,40% | ||
| Албанци | 57 | 0,35% | ||
| Македонци | 39 | 0,24% | ||
| Црногорци | 38 | 0,23% | ||
| Муслимани | 28 | 0,17% | ||
| Словенци | 28 | 0,17% | ||
| Немци | 5 | 0,03% | ||
| Роми | 4 | 0,02% | ||
| Русини | 4 | 0,02% | ||
| Италијани | 2 | 0,01% | ||
| Јевреји | 2 | 0,01% | ||
| Аустријанци | 1 | 0,00% | ||
| Руси | 1 | 0,00% | ||
| Словаци | 1 | 0,00% | ||
| Турци | 1 | 0,00% | ||
| Украјинци | 1 | 0,00% | ||
| остали | 12 | 0,07% | ||
| неопредељени | 359 | 2,22% | ||
| регион. опр. | 11 | 0,06% | ||
| непознато | 214 | 1,32% | ||
| укупно: 16.167 | ||||
Спорт [уреди]
- ФК Вировитица - је фудбалски клуб Вировитице игра у трећој жупанијска лиги у сезони 2005/2006
- ФК Твин: је фудбалски клуб Вировитице такође игра у трећој жупанијска лиги у сезони 2005/2006
Референце [уреди]
- ^ „Пописане особе, кућанства и стамбене јединице, први резултати пописа 2011.“. Државни завод за статистику Републике Хрватске Приступљено 28. 8. 2012.
- ^ а б Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ, попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.
Извор [уреди]
- ЦД-ром: „Насеља и становништво РХ од 1857-2001. године“, Издање Државног завода за статистику Републике Хрватске, Загреб, 2005.
Спољашње везе [уреди]
|
|||||