Индира Ганди

Из Википедије, слободне енциклопедије
Индира Пријадаршини Ганди

Индира Ганди
Индира Ганди

Биографија
Датум рођења 19. новембар 1917.
Место рођења Алахабад (Британска Индија)
Датум смрти 31. октобар 1984.
Место смрти Њу Делхи (Индија)

Индира Пријадаршини Ганди (енгл. Indira Priyadarshini Gandhi, хин. इन्दिरा प्रियदर्शिनी गान्धी; 19. новембар 191731. октобар 1984) је била премијерка Индије (19661977, 19801984) и једна од водећих личности Покрета несврстаних, чија је контроверзна политичка каријера завршила атентатом који су извели сикијски заверници.

Биографија[уреди]

Индира Пријадаршини Ганди рођена је 19. новембра 1917. у месту Алахабаду, као једино дете Џавахарлала Нехруа, касније првог индијског премијера. Дипломирала је на Универзитету Висва-Бхарати у Бенгалу, а такође је студирала и на универзитету у Оксфорду у Уједињеном Краљевству. Од ране младости активна је у омладинским, студентским и женским огранизацијама. Године 1938. придружила се Националној конгресној странци и постала активна у покрету за индијску независност. Године 1942. удала се за Фероза Гандија, париског новинара, који је такође био активни члан странке. Ускоро након тога Британци су ухапсили обоје по оптужби за противдржавну делатност, те су провели 13 месеци у затвору. Када је Индија стекла независност 1947. године и Нехру заузео премијерско место, Индира је постала његова службена домаћица. Нехру јој се често обраћао за савете по питању националних проблема, а она га је пратила и на путовањима у иностранство.

Године 1955. изабрана је у извршно тело Конгресне странке (Радни комитет), постајући тако самостална национална политичка фигура. Године 1959. постала је председник странке на период од годину дана. Године 1962. за време Кинеско-индијског пограничног рата координирала је активности цивилне одбране. Након смрти његог оца у мају 1964. Ганди је постала министар информација и портпарол у влади Лала Бахадура Шастрија. Боравећи на тој дужности повећала је време емитовања радијског и телевизијског програма, омекшала цензуру и одобрила пројекат планирања породице преко телевизијских образовних емисија. Када је у јануару 1966. Шастри изненада преминуо Индира га је, након кратког прелазног периода, наследила на премијерском месту, а наредне године је изабрана на рок од пет година за премијерку у парламенту у којем је Конгресна странка имала већину. На изборима 1971. била је челна особа странке и освојила на националним изборима убедљиву већину гласова. Године 1975. оптужена је за мањи изборни прекршај за време изборне кампање одржане 1971. године. Остајући неокаљана у тој афери, оптужила је део своје странке да је покушава уклонити са положаја, и уместо подношења оставке у држави прогласила 26. јуна 1975. године ванредно стање, све док индијски Врховни суд није одбацио оптужбе упућене против ње.

Што је дуже боравила на власти, Индира је све више многе аспекте јавног живота у Индији стављала под свој строги надзор. Многи су у тим њеним потезима видели утицај њеног политички неискусног млађег сина Санџаја, коме се Индира све више обраћала за помоћ. Надајући се како ће тако показати јавну подршку свом режиму, организовала је у марту 1977. године опште изборе. Међутим не само да након проглашавања изборних резултата Индира Ганди више није била премијерка, већ није изабрана ни за заступницу у индијски парламент, а Конгресна странка је доживела страшан пораз.

На изборима у мају 1980. је Индира Ганди приредила спектакуларни повратак и оформила већинску владу. Након што је Санџај погинуо у авионској несрећи исте године у јуну, почела се све више ослањати на свог старијег сина Раџива Гандија, видевши у њему свог наследника. Дана 31. октобра 1984, након што је угушила побуну Сика, смртно ју је ранио Сик који је био припадник гарде задужене за њену сигурност. На једном од предизборних скупова у источној држави Ориса, Индира Ганди је изјавила да би била спремна да умре служећи својој земљи. „Кад бих умрла у служби нације, била бих поносна на то. Свака кап моје крви, сигурна сам у то, допринеће расту ове нације, њеном израстању у снажну и динамичну нацију.“[1] Након овог атентата, Раџив Ганди је вршио дужност премијера све до 1989. године. Он је убијен у јеку предизборне трке у Мадрасу 21. маја 1991. године.

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ Специјални додатак Вечерњих новости поводом 55. година изласка.

Литература[уреди]

  • Barbara Somervill (2007). Indira Gandhi: Political Leader in India. Capstone Publishers. ISBN 978-0756518851. 
  • Katherine Frank (2010). Indira: the life of Indira Nehru Gandhi. HarperCollins. ISBN 978-0007372508. 
  • Meena Agrawal (2005). Indira Gandhi. Diamond Pocket Books. ISBN 978-81-288-0901-9. 
  • Pranay Gupte (2012). Mother India: A Political Biography of Indira Gandhi. Penguin Books. ISBN 978-0143068266. 
  • Jayakar, Pupul (1997). Indira Gandhi: A Biography. Penguin Books. ISBN 978-0140114621. 
  • Yogendra Kumar Malik (1988). India: The Years of Indira Gandhi. Brill Publishers. ISBN 978-9004086814. 

Спољашње везе[уреди]

Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Индира Ганди