Erinaceidae

Из Википедије, слободне енциклопедије
Erinaceidae
Историја групе: еоцен - данас
Hedgehog-en.jpg
Систематика
царство: Животиње (Animalia)
тип: хордати (Chordata)
класа: сисари (Mammalia)
ред: Erinaceomorpha
породица: Erinaceidae
G. Fischer, 1814.
потфамилије

Erinaceinae
Galericinae

Екологија таксона
Животна форма:
карниворни предатори, сваштоједи

Фамилија Erineaceidae обухвата јежеве сврстане у неколико савремених родова са 24 врсте. Заједничка карактеристика свих јежева је да им је тијело покривено бодљама, које су заправо длаке које су кроз еволуцију промијениле свој облик и функцију. Изнутра су шупље, а нема их на трбуху, екстремитетима и лицу. У опасности се склупчавају, при чему крију те незаштићене дијелове тијела. Сви јежеви имају мало, здепасто тијело, дугачку њушку и мале уши. Екстремитети су им кратки. На њима имају по пет прстију. Имају ситне очи и релативно слабо виде, али им је њух веома осјетљив, те се на њега највише ослањају у потрази за храном. Сви су углавном ноћне животиње. Све врсте јежева су првенствено становници тла, међутим постоје ријетки изузеци који се пењу по дрвећу и жбуњу у потрази за храном. Већина јежева може и да плива. Ова фамилија бубоједних сисара је распрострањена свуда у свијету, сем већег дијела Јужне Америке, а нема их у Аустралији и Новом Зеланду, ни на Антарктику. У погледу исхране могли би се дефинисати као сваштоједи, али преферирају инсекте, глисте, црве и сличне животиње које су нешто храњивије, али једу и биљну храну. Насељавају шуме и поља са жбуњем, степе и пустиње.

Систематика[уреди]

Фамилија Erinaceidae данас обухвата 24 врсте, које су груписане у 10 родова. Нека савремена истраживања генетике јежева показала су да они треба да се сврставају у нови ред који би се звао Erinaceomorpha.

Галерија слика[уреди]

Спољашње везе[уреди]

Извори[уреди]

  1. Шорић, В., 1997.: Морфологија и систематика хордата, Природно-математички факултет Крагујевац