Obična prepelica

Из Википедије, слободне енциклопедије
Prepelica
Coturnix coturnix (Warsaw zoo)-1.JPG
Status ugroženosti:
Niži stepen opasnosti - poslednja briga
Sistematika
carstvo: Animalia
tip: Chordata
klasa: Aves
red: Galliformes
porodica: [[Phasianidae]]
rod: Coturnix
Binomijalna nomenklatura
Coturnix coturnix
Linnaeus, 1758.
Podvrste
Ekologija taksona

Obična prepelica (lat. Coturnix coturnix) je vrsta ptica iz familije fazana, s brojnim podvrstama. Najmanja je iz reda koka. Najčešća su joj staništa žitna polja i ravnice sa livadama. Populacija prepelica varira 35 -300 miliona. Pomalo su ugrožene zbog lova na njih.

Opis[уреди]

Prepelica je mala ptica duga 17 cm i teška 95-150 g. Ima raspon krila 32-35 cm. Glava joj je smeđe boje, oči su crvenkasto smeđe, a kljun je tamnosmeđe boje. Noge su joj žutoružičaste, dok je vrat smeđe boje. Hrani se semenkama, lisnim i cvetnim pupoljcima te kupinama, a mladi se hrane uglavnom insektima, sve dok ne postanu samostalni. Životni vek prepelice procjenjuje se na 10 godina. Ona je ptica selica, te često strada prilikom seobe. Zime provode u Africi. Prirodni neprijatelji su joj zveri i ptice grabljivice. Ovu pticu je teško videti, jer više hoda nego leti i skriva se u zelenilu. Krik prepelica se čuje na udaljenosti od oko pola kilometra.

Razmnožavanje[уреди]

Sezona parenja traje tokom maja. Mužjaci ne trpe druge mužjake u prisutstvu ženke prilikom parenja. Kad navrši od 6 do 8 sedmica, ženka prepelice u gnezdo napravljeno od trave polaže od 6 do 18 belih ili prljavožutih jaja sa crnim pegama, te na njima leži od 16 do 18 dana. Gnezdo se nalazi ispod grmlja, zaštićeno je od grabljivaca. Dok ženka leži na jajima, mužjak traži drugu ženku za parenje, ne brinući se za svoje leglo. Mladi su uz majku oko tri sedmice, nakon čega postaju samostalni i znaju leteti. Prepelice su brižljive prema svojim mladima, a nekad prihvate i tuđe piliće koji su ostali bez majke.

Ljudi i prepelice[уреди]

Mnogi ljudi imaju prepelice kao kućne ljubimce jer se lako održavaju. Dosta ljudi ih lovi zbog mesa. Sezona lova na prepelice traje od početka avgusta do kraja septembra. Prepelice se najviše love na području Mediterana. Njihovo meso je veliki delikates i najčešće se koriste u malteškoj, indijskoj i portugalskoj kuhinji. Prepeličja jaja se često prodaju u prodavnicama i jako su malena u odnosu na kokošja, ali imaju sličan ukus. Osim veličine, razlika između prepeličjih i kokošjih jaja je u tome što prepeličja imaju malo manje holesterola. Ponekad se poslužuju sirova uz suši. U egipatskim hijeroglifima postoji simbol prepelice.

Japanska prepelica[уреди]

Japanska prepelica (lat. Coturnix coturnix japonica), udomaćena i pripitomljena, najproduktivnija je domaća životinja čija su jaja i meso bogata visokovrednim sastojcima za ljudski organizam, jačaju imunitet, te ubrzavaju oporavak od bolesti. Živi uglavnom u Japanu i Sibiru. Perje joj je žutosmeđe boje, a ispod oka ima bijelu mrlju.

Galerija[уреди]