Polygonaceae

Из Википедије, слободне енциклопедије
Polygonaceae
троскот, Polygonum aviculare
троскот, Polygonum aviculare
Систематика
царство: Plantae
раздео: Magnoliophyta
класа: Magnoliopsida
ред: Caryophyllales
породица: Polygonaceae
Juss.
потфамилије[1]

Eriogonoideae Arnott
Polygonoideae Eaton
Symmerioideae Meisner

Синоними:

Coccolobaceae Barkley
Eriogonaceae (Dum.) Meissner
Rumicaceae Dum.
Rumicineae Dum.

Екологија таксона

Polygonaceae (фамилија троскота) је фамилија дикотиледоних биљака из реда Caryophyllales. Обухвата 43 рода са преко 1000 врста[1]. Фамилија је космополитски распрострањења, са изузетком Сахаре и Индомалајске области[1]. Фамилија је названа по типском роду троскота, Polygonum, чији би назив значио многоколенаст, што имплицира на надувене и изражене чворове (нодусе) на стаблима већег дела врста ове фамилије.

Опис [2][3][уреди]

Биљке из фамилије троскота су зељасте или дрвенасте биљке, најчешће вишегодишње. Понекад су по животној форми лијане или фанерофите (жбунови или дрвеће). Стабло је коленасто чланковито. Листови су наизменично распоређени на стаблу, или у ретким случајевима пршљенасто, са залисцима који су срасли у кожаст рукавац (охреу). Фотосинтетичка функција је код неких врста измештена у стабло (кладодије).

Актиноморфни трициклични цветови груписани су у гроздасте или цимозне цвасти. Цветни омотач (перијант) је прост, састављен из 3–6 листића (валве) који су најчешће зелене боје. Прашника је 3–9, унутрашњи прашници носе нектарије. Тучак је најчешће састављен 3 оплодна листића, који су срасли у једнооки натцветни плодник. Семени заметак је ортотропан до анатропан, унитегмичан и красинуцелатан. Плацентација семеног заметка је базална. Развој ембрионске кесице је Polygonum–типа.

Цветови су најчешће хермафродитни, а ређе једнополни. Биљке су косексуалне хермафродитних цветова, једнодоме или дводоме. Опрашивање се врши ветром (анемофилија) или инсектима (ентомофилија).

Јестиви тространи плод хељде

Плод је једносемена, тространа или двострана орашица или ахенија, понекад обавијена сочним цветним омотачем или цветном ложом. Семе је са брашнавим (скробним) ендоспермом и периспермом.

Значај фамилије[уреди]

Reynoutria japonica, претходно сматрана изузетно захвалном украсном биљком, данас је у већини земаља Европе инвазивна врста

Поједине врсте из ове фамилије узгајају се као јестиве биљке (хељда, рабарбара, зеље), или користе као самоникле јестиве биљке (кисељак, дивље зеље). Ризоми врста Rheum officinale и Bistorta officinalis (Polygonum bistorta, срчаник) користе се у медицини. Човек је због лепог изгледа култивисао неколико врста које се данас узгајају као украсне биљке.

Највећи економски значај биљака из ове фамилије је као корова у усевима. Такође, врста Reynoutria japonica као изразито компетитивна инвазивна врста нарушава природне екосистеме Европе.

Систематика[уреди]

Фамилија Polygonaceae обухвата следеће родове[4]:

Филогенија[уреди]

Фосилни остаци фамилије Polygonaceae познати су из еоцена[3]. Сматра се да постоје две еволутивне линије у фамилији, једна која обухвата зељасте биљке (потфамилија Polygonoideae) и друга која обухвата дрвенасте биљке (потфамилија Eriogonoideae s. l.)[1]. Родови Afrobrunnichia Hutch. & Dalziel и Symmeria Benth. су према подацима молекуларнофилогенетских истраживања смештени у основи ових великих еволутивних линија[5][6], те се род Symmeria понекад издваја у засебну потфамилију Symmerioideae.

Литература[уреди]

Са других Викимедијиних пројеката :

  1. ^ а б в г Stevens, P. F. (2001 onwards). Polygonaceae Angiosperm Phylogeny Website. Добављено: 21.4.2011.
  2. ^ Polygonaceae у Watson L., Dallwitz M.J. 1992 — данас. The families of flowering plants: descriptions, illustrations, identification, information retrieval. Верзија: 4.3.2011.
  3. ^ а б Tatić B., Blečić V. 1988. Sistematika i filogenija viših biljaka. Zavod za udžbenike i nastavna sredstva: Beograd. str. 270—272. ISBN 8617005459
  4. ^ Списак родова, Краљевска ботаничка башта Кју.
  5. ^ Sanchez, A., Schuster, T.M., Kron, K.A. 2009. A large-scale phylogeny of Polygonaceae based on molecular data. International Journal of Plant Sciences 170(8):1044–1055.
  6. ^ Sanchez, A., Kron, K.A. 2009. Phylogenetic relationships of Afrobrunnichia Hutch. & Dalziel (Polygonaceae) based on three chloroplast genes and ITS. Taxon 58(3):781-792.