Кисељак (биљка)

Из Википедије, слободне енциклопедије
Disambig.svg
Уколико сте тражили друго значење, погледајте чланак Кисељак (вишезначна одредница).
Кисељак
Rumex acetosa cultivar 01.jpg
Систематика
царство: Plantae
раздео: Magnoliophyta
класа: Magnoliopsida
ред: Caryophyllales
породица: Polygonaceae
род: Rumex
Биномијална номенклатура
Rumex acetosa
L.
Екологија таксона
Rumex acetosa - Hapu oblikas.jpg

Кисељак (лат. Rumex acetosa) је биљка која припада породици Polygonaceae. Други називи кисељака су киселица, кисељача, кисело зеље и велика киселица.

Опис биљке[уреди]

Кисељак је вишегодишња ливадска биљка и достиже висину од једног метра чије корење расте дубоко у земљу. Он има јестиво стабло и листове издуженог облика. Стабло је усправно и уздуж избраздано. Из њих се најчешће развије више од једног корена. Листови су благо стреласти са веома дугачком петељком и у горњем делу наизменично прирасли уз стабло. Ситни цветићи сложени су у облику црвенкасто обојене метлице на врху биљке. Развијају се од маја до јула, а понекад, након косидбе и по други пут у јесен.

Станиште[уреди]

Кисељак најчешће расте по влажним ливадама, пашњацима и местима обраслим травом. Такође расте и уз потоке и на пропланцима. У трави расте често у великој количини, од чега читаве ливаде буду црвене пред косидбу. Узгаја се и у повртњацима.

Сакупљање[уреди]

Као поврће служе пролећни приземни листови, који су тамно зелени и сочни. Обично су дужине од 7 до 15 cm. Најбоље их је брати пре избијања стабла или док стабло још није потпуно развијено (од марта до маја). Могу се брати и у јесен. Листови имају пријатан кисео и освежавајући укус. Многи народи их беру за јело и зато је то једна од најпознатијих врста самониклог лиснатог поврћа.

Употреба[уреди]

  • Кисело лишће кисељака се користи за салате и супе,
  • Семенке кисељака се могу самлети у брашно,
  • У народној медицини користи се као лек против скорбута

Иако има пријатан укус, кисељак по прехрамбеној вредности заостаје за већином других биљака из породице Polygonaceae. Његови листови садрже највише оксалне киселине од свих биљака ове породице, претежно везане у облику калцијум оксалата. Зато се не препоручује често узимање кисељака, поготову не у великим количинама, пособно особама које подлежу стварању бубрежних каменаца. У листовима садржи 40-80 mg% витамина Ц и око 5 mg% каротина.

Напомена[уреди]

Стреласте листове сличне кисељаковим има и врло отровна биљка козлац, (лат. Arum maculatum). Листови козлаца, који избијају у рано пролеће, док су још ситни, могу заварати неискусне сакупљаче, јер су, иако по контурама слични кисељаку, сасвим другачије боје и конзистенције. У случају сумње на ову замену, не треба испробавати укус листа, јер отровни листови козлаца узрокују јако жарење, отицање и упалу слузнице уста.

Литература[уреди]

  • Љубиша Грлић, „Енциклопедија самониклог јестивог биља“ (друго издање), IP August Cesarec, Загреб 1990. ISBN 86-393-0172-7

Спољашње везе[уреди]